Ilija Garašanin je bio veliki srpski državnik, a znate li gde se nalazi njegov jedini spomenik u Srbiji?

Ilija Garašanin, koji se rodio 28. januara 1812. godine, bio je veliki srpski državnik i bez sumnje jedna od najvažnijih ličnosti Srbije u novijoj istoriji. Ostavio je velikog traga u društvenom, političkom i kulturnom životu Srbije i Beograda, a uspomena na ovog velikana naše istorije se na poseban način neguje u Grockoj kraj Dunava, gde je živeo i gde je i preminuo.

Uspomenu na ovog velikog čoveka naše istorije u Grockoj čuvaju jedna obrazovna, i jedna kulturna ustanova - osnovna škola, kao i biblioteka nose ime Ilije Garašanina, u znak sećanja na njegovu podršku prosvetnom i kulturnom životu varošice.

Preporučujemo

To čini i spomen-bista koja je, verovali ili ne, jedinstvena - jedina je u čitavoj Srbiji.

Iliji Garašaninu je samo u Grockoj podignut spomenik, koji se nalazi na istaknutom mestu, u parku na ulazu u čuvenu Gročansku čaršiju, naspram crkve Svete Trojice i OŠ „Ilija Garašanin“.

Bronzana bista je rad poznatog vajara Nikole Koke Jankovića i neguje sećanje na Iliju Garašanina i staru Grocku.

Odnedavno se ukupnoj kulturi sećanja pridružila i ulica u Grockoj, koja je ponela njegovo ime, a od pre koju godinu to čini i ulica u širem centru prestonice, koja se pre toga zvala Georgi Dimitrova.

Ovaj veliki i znameniti čovek naše istorije umro je 1874. godine u Grockoj. Skromno je sahranjen u porti stare gročanske crkve, da bi kasnije posmrtni ostaci bili premešteni na Novo groblje, u Aleju velikana.

Zašto je Ilija Garašanin znamenita ličnost Grocke?

Poput većine gradova i varošica u Srbiji, i Grocka je svoj ubrzani ekonomski i društveni razvoj započela tek konačnim oslobođenjem od Turaka. Najznačajniji i najzaslužniji pojedinac, vodeći državnik Srbije XIX veka, čovek koji je doprineo razvitku i napretku života u Grockoj, ali i čitavoj Srbiji, bio je Ilija Garašanin.

Porodica Garašanin, odnosno Savić, doselila se početkom XIX veka u Grocku iz sela Garaši kod Aranđelovca, kada je Ilijinom ocu, Milutinu Hadži-Saviću, knez Miloš Obrenović u ime zasluga poklonio imanje u Grockoj.

Godine 1837. knez Miloš Obrenović je mladog Iliju Garašanina (1812-1874) uzeo u državnu službu i postavio za carinika u selu Višnjici na Dunavu, na samoj granici tadašnje Grocke. Kasnije istaknuta ličnost među Ustavobraniteljima, a potom ministar unutrašnjih poslova kneza Aleksandra Karađorđevića, radio je na napretku i stabilnosti Srbije. Organizovao je činovničku službu koja je održavala red u zemlji, bio je odgovoran za vojsku, policiju, saobraćaj i obrazovanje, kao i za civilno stanovništvo. Organizovao je i poštansku službu, otvorio je prvu poljoprivrednu školu u Srbiji, vojnu akademiju i fabriku oružja. Nastojao je da se unapredi stočni fond, i insistirao je na izgradnji važnih saobraćajnica kroz Srbiju.

U spoljnoj politici imao je vrlo široke poglede i bio je prvi jugoslovenski državnik među Srbima, smatrajući da samo jedna velika jugoslovenska država može održati svoju samostalnost i izbeći zavisnost, kako od Rusije tako i od Austrije. Sastavio je opsežan plan za spoljnju i unutrašnju politiku Srbije poznat kao „Načertanije“, u kome je opisao oslobođenje svih Srba i Južnih Slovena od turske i austrijske vlasti, i njihovo ujedinjenje pod okriljem srpske vladajuće dinastije. Ovaj plan je 1918. godine u potpunosti ostvaren formiranjem Jugoslavije.Za vreme njegovoga ministrovanja, rešeno je gradsko pitanje, i turski garnizoni napustili su sve tvrđave koje su držali u Srbiji.

Poslednje godine svoga života Garašanin je proveo udaljen od politike, na svom imanju u Grockoj.

Ilija Garašanin i njegova porodica živeli su od parnog mlina koji su podigli u Grockoj, čime su značajno pospešili trgovinu i razvoj varošice. Porodica Garašanin je u Grockoj osnovala biblioteku, pomagala crkvu i postojeću državnu školu dovodeći učitelje i obezbeđujući učila. Između ostalog, Ilija Garašanin je omogućio izgradnju čvrstih puteva od Grocke ka okolnim mestima.

Za većinu ljudi tog vremena, ime Ilije Garašanina značilo je poštovanje reda i zakona. Bio je čovek od principa, nepristrasan i pravičan. Interese države i svog naroda stavljao je iznad svega, tako da čoveka takvog „kova“ kakav je bio Garašanin, nikakve porodične niti prijateljske veze nisu mogle da nateraju da ide protiv svoje svesti i uverenja.

Zbog svog ukupnog delovanja i karaktera, često je nazivan i srpskim Bizmarkom...

(Telegraf.rs/Z. Atić)