Muzej žrtava genocida predstavio pisma Bitija Berahe u Istorijskom muzeju Srbije

Muzej žrtava genocida je danas prvi put u javnosti predstavio nedavno nabavljenih pet pisama srpskog logoraša jevrejskog porekla Bitija Berahe, kao i predmete iz njegovog ličnog fonda u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu.

Dogadjaj je upriličen povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta - 27. januara, a kolekciju ličnih predmeta je formirao upravo Muzej žrtava genocida.

Preporučujemo

Medijima su se obratili - direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.

Bojić je naglasila da je značajan povod realizacije ovog projekta, Dan sećanja na žrtve Holokausta, te da joj je izuzetno drago što kao institucija Istorijski muzej imaju priliku da ugoste "bratski muzej" koji se posvećeno bavi istraživanjem stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

Ona je naglasila da će otkriće biti izloženo u Istorijskom muzeju Srbije punih nedelju dana, odnosno do 4. februara.

Istoričar Dejan Ristić je naglasio da Muzej žrtava genocida i u ovoj godini nastavlja sa značajnim otkrićima i predstavljanjem prvorazredno dragocene istorijske građe koja svedoči o stradanju pripadnika srpskog, jevrejskog i romskog naroda na području Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Kako podseća Ristić, "samo tokom prethodne godine (2023), Muzej je svoje zbirke i fondove obogatio sa više hiljada artefakata među kojima se svojim značajem posebno ističu spisak dela srpske dece koju je u drugoj polovini 1942. godine iz hrvatskih logora od sigurne smrti spasila plemenita Diana Budisavljević"

Tu je i zloglasna Direktiva br. 25 kojom je 28. marta 1941. godine nemački kancelar Adolf Hitler naredio napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku, koja je otkupljena od SAD na aukciji krajem 2023, a juče je zvanično izložena u Narodnom muzeju Srbije, sve do 18. februara.

Ovu 2024. godinu Muzej započinje još jednim velikim otkrićem koje se odnosi na ličnu zaostavštinu istaknutog pripadnika jevrejske zajednice kod nas, Bitija Berahe, tragično stradalog u Holokaustu.

"Datum 27. januar mi u Srbiji slavimo zbog Svetog Save, ali taj dan je istovremeno značajan u svetu za Dan sećanja na sve žrtve Holokausta. Tako smo došli u posed do sada nepoznatog materijala o Bitiju Berahi, od rođenja preko Drugog svetskog rata, do njegovog nažalost stradanja. Ovo otkriće je veoma dragoceno, jer osim pisama, u našem posedu se nalazi i njegova zaostavština", naveo je Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Sada je ta kolekcija bogatija u fondu Muzeja za pet pisama koje je Biti Beraha slao svojoj ženi iz nacističkog prolaznog logora za Jevreje i Rome, u Beogradu, u Topovskim šupama, od 8. oktobra 1941. do 9. novembra 1941. godine.

Ta pisma i lične predmete Muzej je dobio na poklon, nije bilo neophodno da se kupuje, kako je naglasio Ristić.

Naučnoj i široj javnosti do sada potpuno nepoznata pisma, predstavljaju jedini do sada poznati epistolarni istorijski izvor u vezi sa prolaznim logorom u Topovskim šupama, te je kao takav, još jedno veliko otkriće stručnjaka Muzeja žrtava genocida.

Ristić je ovo otkriće uporedio sa značajem dnevnika čuvene Ane Frank i naše Hilde Dajč.

Jedan od posebno dirljivih simbola Holokausta na našem području jesu četiri pisma Hilde Dajč, zatočenice logora Gestapoa pod nazivom ,,Judenlager Zemlin”, koji je od decembra 1941. do maja 1942. godine postojao na beogradskom Starom sajmištu.

Hilda Dajč tragično je izgubila život u dušegupki, a njeni posmrtni ostaci pohranjeni su u okviru Spomen - područja "Jajinci".

Pisma Hilde Dajč se čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju i Istorijskom arhivu Beograda, a prošle godine je snimljen i dokumentarni film o njoj u produkciji Muzeja žrtava genocida, prikazan na televiziji RTS i u bioskopu Mts Dvorane.

"Biti Beraha je slao veoma dirljiva, umirujuća, uzbudljiva pisma supruzi, nadao se da će biti oslobođen iz logora, te je i nju oko toga osokolio. Nažalost, nakon petog pisma, on je stradao. Nismo sigurni, to je potrebno istražiti, ali mislimo da je ubijen u Jabuci kod Pančeva. Cilj nam je bio da vratimo identitet i ljudsko dostojanstvo, da se te nesrećne žrtve ne svode samo na broj, što su bili dželatima. Mi pružamo tu post-mortem počast i ovo je još jedno veliko otkriće za naš Muzej i celu našu vrednu i posvećenu ekipu", naglasio je Ristić.

Direktor Muzeja žrtava genocida je podsetio da se u fondu kod njih nalazi više od 5 000 artefakata.

"Mi inače ne najavljujemo unapred šta ćemo još otkriti i na čemu radimo, ili šta je u planu da se otkupi od važnih projekata i otkrića, već tek onda kada dođemo u posed tih materijala, izlazimo u javnost, da nas ne bi neko drugi možda u tome preduhitrio", zaključio je Dejan Ristić.

Jesen 1941. godine u Beogradu donela je stradanje beogradskih Jevreja i onih koji su se našli u njemu nad kojima je Holokaust sproveden brzo i efikasno.

Prvo je stradalo muško stanovništvo, primorano na prinudni rad u logorima u Topovskim šupama i na Banjici.

Među njima je bio i Biti Beraha, trgovački zastupnik rođen u Beogradu 28. oktobra 1887. godine, od oca Moše i majke Perle, srpske nacionalnosti.

O životu i sudbini porodice Beraha saznaje se iz dokumentacije koju je Muzej žrtava genocida pribavio putem poklona i time svoje fondove upotpunio tom izuzetno značajnom i dragocenom građom.

Na osnovu nje mogu da se rekonstruišu poslednji dani života jednog običnog čoveka i građanina koji je stradao samo zato što je bio Jevrejin, prema viđenju nacističkih okupatora.

Među ličnim dokumentima su pasoši Bitija Berahe i njegove supruge Rašele B. Berahe, Čehinje, u kojima se nalaze njihove fotografije, kao i slika njihove ćerke Perle kao devojčice.

Perla je zajedno sa svojom majkom preživela i sačuvala sve predmete na osnovu čega može da se rekonstruišu procesi sprovođenja genocida na terenu.

Tu su žute trake i bedževi sa natpisom Jude - Jevrejin i Davidovom zvezdom, pozivi za prijavljivanje nemačkim vlastima i dokumenta koja potvrđuju da je Perla Beraha polujevrejka i da zato ne mora da nosi ova obeležja.

Pet pisama Biti je slao iz Topovskih šupa.

Prva četiri pisama su slata u periodu od dva do tri dana, dok je poslednje peto poslato nakon 20 dana od četvrtog.

Nije poznato kada je i gde tačno stradao.

Prema svedočenju darodavca, ćerka Perla je godinama odlazila u selo Jabuka kod Pančeva koje je jedno od stratišta gde su održana streljanja zatočenika iz ovog logora.

Sva pisma su napisana na nemačkom jeziku što znači da je Biti bio aškenaski Jevrejin i da su njegovi preci naseljavali prostore centralne ili istočne Evrope.

Upućeni su njegovoj supruzi Rašeli Beraha - Kuhinka.

Iz pisama se saznaje o uslovima u logoru, položaju zatočenika, subjektivno viđenje situacije i položaja Bitija i njegove porodice.

Tako u sva pet pisma provejava optimističan stav da će sve da bude u redu, uveravanja da je on dobro i da je njihov položaj tamo prilično dobar te da nema nikakve potrebe za brigom.

Boljem položaju, prema njegovom shvatanju, doprinelo je i to što je upravu nad njima od tajne policije Gestapo preuzeo Vermaht što je za njih bilo veliko poboljšanje.

U narednom pismu Beraha obaveštava ih da verovatno neće ni odlaziti iz Beograda, kako je mogao da čuje, i da će otići ljudi iz Banata. Saznaje se i da je nedelja bila dan za posete i da su zatvorenici mogli da primaju i šalju stvari preko određenih jevrejskih organizacija.

Međutim, u trećem pismu piše kako je tog jutra 13. oktobra 1941. godine prozvan radi putovanja, ali se i dalje nada da to ne mora da znači da će zaista i da ode, ali ipak traži da mu se pošalju tople stvari: kaput, rukavice, kaljače uz poruku ženi i ćerki da budu bez brige.

Poslednje pismo iz oktobra otkriva da je ipak oslobođen od putovanja zahvaljujući intervenciji svoje supruge i da ostaje u logoru kao pomoćnik u ambulanti što je bio i za vreme Prvog svetskog rata,o čemu takođe postoje zapisi i fotografije iz 1917. godine u posedu ovog Muzeja.

Potvrda o njegovom ostanku došla je baš od Gestapoa.

Poslednje pismo iz novembra 1941. godine u istom je optimističnom tonu i uveravanju da će uskoro doći vreme kada će njih troje ponovo da budu zajedno "srećni, zadovoljni i zdravi".

Nažalost, Biti Beraha nije imao sreće da preživi Drugi svetski rat i da se njegove želje i nadanja ostvare.

Pretpostavlja se da je ubijen na stratištu u Jabuci kod Pančeva ubrzo nakon što je svojoj supruzi poslao to peto i ispada, poslednje pismo.

Zahvaljujući građi u ličnom fondu Bitija Berahe, koji je nedavno formiran u Muzeju žrtava genocida, priča o njemu i njegovoj tragičnoj sudbini sada je zauvek sačuvana od zaborava.

(Telegraf.rs/Tanjug)