Nebojša Milenković primio nagradu "Lazar Trifunović"

Dobitnik nagrade "Lazar Trifunović“ za 2023. godinu, istoričar umetnosti Nebojša Milenković, primio je ovo prestižno priznanje na svečanosti u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Stručni žiri je doneo odluku da se navedena nagrada dodeli Milenkoviću za tekst „Zbogom avangardo! O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi (1968–1972)“, objavljen u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Gradac, broj 225–226 (godina 48).

Preporučujemo

"Pripadam retkoj vrsti, već duže odumirućoj, usled čega nisam siguran da li se radi o nacionalnom ili verskom opredeljenju, tek, ja sam idealista!", započeo je svoj govor laureat Nebojša Milenković.

Svestrani autor - istoričar umetnosti, publicista, pisac i kustos, kao i građanski aktivista, istakao je da je temat časopisa "Gradac" pod nazivom "Zbogom avangardo!" posvećen "najdoslednijim idealistima koje je naša kultura uopšte imala".

Kada kaže "naša", Milenković misli na jugoslovensku kulturu, onu u kojoj je odrastao i koju i dalje doživljava kao svoju, prema njegovim rečima.

"Želeo sam da ispričam najmanje tri priče. Prva je o užasu u koji se pretvara svet lišen alternative, druga je o problematičnosti svakog kompromisa koji umetnici i intelektualci čine sa raznim vlastima. Treća priča je o tome da stanje u jednom društvu ne može postati beznadežno ukoliko to isto društvo ne zapostavi čulo ljudskosti, kako je govorio Vujica Rešin Tucić", naglasio je dobitnik nagrade "Lazar Trifunović".

On je naveo da je poslednja avangarda verovala da "zemlja i društvo u kome živimo mogu da budu bolji, humaniji i pravedniji".

Kako je objasnio, alat za ostvarenje te promene videli su u umetnosti - književnosti, muzici, teatru, filmu, vizuelnim i izvođačkim delima.

"Da bi jedna revolucija bila uspešna, neophodno je misliti, potom i živeti revoluciju. Iza ideja moraju stajati ideali i ubeđenje da se učestvuje u stvaranju nečeg novog. Studentska pobuna '68. godine, čija je retorika u korenu ove umetnosti, bila je prva internacionalna, ali, istovremeno i prva revolucija duha i kulture. Ideja vodilja kojim su se mladi nadahnuli, bila je ideja Slobode. Jugoslovenski studenti zahtevali su oslobađanje štampe, društvenu pravdu, dijalog, debatu, pravo na posao i jednake šanse za sve. Bilo mi je inspirativno i važno da o tome pišem upravo danas", zaključio je Nebojša Milenković.

Žiri je radio u sledećem sastavu: Evgenija Blanuša, viša kustoskinja Narodnog muzeja, Ana Ereš, naučna saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Maja Stanković, teoretičarka, istoričarka umetnosti i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju.

Članice žirija su u obrazloženju napisale da u studijskom tekstu, koji ocrtava sveobuhvatan pogled na fenomen novih umetničkih praksi na jugoslovenskom prostoru, sa posebnim osvrtom na pojave i protagoniste na novosadskoj umetničkoj sceni, “Nebojša Milenković pruža detaljnu rekonstrukciju nastanka i razvoja neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi u lokalnoj sredini”.

Kako je navedeno, nagrada „Lazar Trifunović“ se od 1993. godine dodeljuje sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše nove metodološke modele i pristupe u pisanju o modernoj i savremenoj vizuelnoj umetnosti u štampanim i elektronskim medijima. Dodeljuje se uvek na datum 14. januar, kada je rođendan Lazara Trifunovića.

Dobitnici su do sada bili ugledni istoričari umetnosti, teoretičari, likovni kritičari, kustosi, profesori univerziteta Srbije i inostranstva.

Voditelj ceremonije svečane dodele nagrade danas bio je Ranko Stojilović, novinar Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti.

Nagradu dodeljuje Kulturni centar Beograda, a osim ove ustanove, osnivači su - Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Društvo istoričara umetnosti Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Radio televizija Srbije - Beogradski program i Udruženje likovnih kritičara Srbije.

Laureat Nebojša Milenković (52) rodom iz Niša, jeste istoričar umetnosti, kustos, muzejski savetnik, književnik. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a od 2001. godine je zaposlen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu kao kustos Zbirke konceptualne umetnosti, gde je priredio više desetina autorskih i monografskih izložbi,

Kao publicista objavio je razne monografije kao „Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!” (2013), „Natrag: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka” (2015). Upravo su reditelj Šijan i umetnik Mandić danas bili prisutni na dodeli nagrade da čestitaju laureatu.

Milenković je objavio šest zbirki pesama, knjigu priča „O Harmsu i drugim demonima“ (2016), kao i romane „Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici“ (2019), i erotsko-prihološki triler „Savršen antitalenat za sreću” (2021).

Lazar Trifunović (1929 - 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.

Trifunović je stručno delovao u dve osnovne oblasti: kao istoričar (moderne) umetnosti i likovni kritičar, uz to i kao profesor Moderne umetnosti na beogradskom Univerzitetu i muzeolog kao direktor Narodnog muzeja, i osnivač i direktor Galerije savremene umetnosti u Nišu.

Bio je osnivač katedre za Modernu umetnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je predavao istoriju modernizma do kraja života – 1983. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)