"Kolo srpskih sestara dalo doprinos nacionalnom i kulturnom identitetu": Održana svečana akademija

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković na istakla je da je ovo udruženje satkano od iskrene ljubavi i istinskog patriotizma i da je od svog nastanka simbol vrednosti koje su oduvek bile ponosne osobine čitavog srpskog naroda, saopštili su iz Ministarstva kulture.

"Kolo srpskih sestara dalo je nemerljiv doprinos izgradnji i jačanju našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Negujući ideje dobročinstva, rodoljublja i nesebične brige za drugog, bilo je i ostalo jedan od stubova naše tradicije i blistavi svetionik vrhunskih moralnih načela", rekla je Gojković.

Gojković je rekla da je za naš narod i državu dobrim delom i zbog toga važno što se članice Kola i danas, kao što su to činile i pre više od jednog veka, posvećeno i predano bave humanitarnim radom i delatnostima vezanim za kulturu.

Gojković, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, poručila je da današnja Svečana akademija predstavlja priliku da se podsetimo odvažnosti, smelosti i milosrđa heroina koje su inicirale i utemeljile ovo udruženje i da im još jednom odamo zasluženu počast.

"Njihov rad na ostvarivanju nacionalnih ideja i ubrzanju procesa nacionalnog jedinstva, započet 1903. godine u Beogradu, upotpunjen je pionirskim koracima u borbi za ravnopravan položaj žena u našoj zemlji.

Velikanke srpske kulture i duhovnosti - Nadežda Petrović, Delfa Ivanić, Savka Subotić i druge članice Kola, kreirale su moralne i vrednosne putokaze koje sledimo i u savremenom svetu, punom najrazličitijih izazova", istakla je Gojković.

Ukazala je da o značaju njihovih uzvišenih ideja i još više plemenitih dela govori i to što su imale punu podršku mnogih velikih ljudi svoga doba, među kojima verovatno najistaknutiju od čuvenog pisca Branislava Nušića koji je udruženju dao ime i tako postao kum Kola Srpskih sestara.

"Mada iz perspektive čoveka današnjice tih 120 godina izgledaju kao daleka istorija, prvenstveno uzimajući u obzir brzinu tehnološkog napretka u poslednje dve decenije, za istoriju čovečanstva i istoriju jednog naroda tih dvanaest decenija su zapravo samo jedan trenutak", istakla je Maja Gojković.

Gojković je rekla da to potvrđuje i činjenica da su istinske vrednosti za koje su se zalagale članice Kola srpskih sestara početkom 20. veka bile važne za napredak države i društva jednako kao što su to i danas.

"Da bi bile u potpunosti ostvarene, mudre zamisli i nove ideje moraju da prate na njima zasnovana velika dela. Jedan od najboljih primera za to, kroz čitavu srpsku istoriju, jeste ogromno požrtvovanje koje su članice Kola pokazale u oslobodilačkim ratovima koje je Srbija vodila. Zato je i njihova hrabrost i solidarnost sa ratnim junacima zapisana zlatnim slovima na stazi slave kojom su trijumfalno prošli srpski narod i vojska", naglasila je Gojković i dodala da je, pored humanitarnog i rada na nacionalnom jedinstvu, jedno od prepoznatljivih obeležja Kola svakako bavljenje kulturom i obrazovanjem.

Podsetila je da je osnivanje ženskih zanatskih škola širom naše zemlje i prodaja izrađenih rukotvorina u prostorijama Beogradskog ženskog društva u Knez Mihailovoj ulici omogućilo prihod siromašnom seoskom stanovništvu kao i promociju i afirmaciju narodne umetnosti i ukazala da se u Etnografskom muzeju u Beogradu nalazi nemali broj rukotvorina izrađenih u jednoj od najpoznatijih ženskih zanatskih škola koja je osnovana u Cavtatu 1912. godine.

Gojković je istakla da o tome koliko su članice udruženja bile svesne važnosti kulture najslikovitije govori to što je izradu jednog od najpoznatijih dela srpske umetnosti, slike "Kosovka devojka" Uroša Predića, poručilo upravo Kolo srpskih sestara.

"Kada govorimo o Kolu srpskih sestara, bitno je naglasiti da su njeni osnivači i članice u to vreme s punim pravom bili smatrani za društvenu elitu. Uspešne i prosvećene, u isto vreme ispunjene nacionalnim i kosmopolitiskim duhom, pokazale su da je biti uz svoj narod, u njegovim najtežim trenucima, vrhunac patriotizma i čovekoljublja", naglasila je Maja Gojković.

Kolo je, kako je Gojković rekla, istim putem nastavilo i nakon obnavljanja rada pre nešto više od tri decenije.

"Lično sam, s obzirom da je moja majka Savka Gojković do kraja života aktivno bila uključena u rad Kola srpskih sestara Eparhije bačke, bila svedok koliko je ono u protekle 33 godine učinilo za srpski narod i kulturu, deleći sudbinu naroda kao i uvek tokom svog postojanja. Time je Kolo srpskih sestara još jednom pokazalo da su činjenje dobrih dela i nesebična briga za drugoga, kao vanvremenske kategorije, među najvažnijim odlikama srpskog naroda", zaključila je Maja Gojković.

Čestitajući udruženju 120 godina postojanja, Gojković je Kolu srpskih sestara poželela da nastavi da pomaže svima kojima je pomoć potrebna i da svojim dragocenim delom ostane svetao primer generacijama koje dolaze.

Na Svečanoj akademiji u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvovao je i srpski patrijarh Porfirije.

(Telegraf.rs/Tanjug)