Nebojša Dugalić za Telegraf.rs o kabareu, Lauševiću, da li film "Što se bore misli moje" ima šanse za Oskara

U mts Dvorani tradicionalno nas očekuje kabare "Da, to su bili dani", gde će Nebojša Dugalić i Boris Pingović sa gostima nastupiti 2. decembra. Kao i uvek, očekuje nas dobar repertoar.

U intervjuu za Telegraf.rs, Nebojša Dugalić nam je govorio o kabareu, Žarku Lauševiću, kao i o filmu "Što se bore misli moje", gde je glumio i koji je sprski kandidat za Oskara.

Preporučujemo

• Očekuje nas novo izdanje kabarea "Da, to su bili dana"? Koje novine nas očekuju?

Svašta nečeg novog. Imaćemo dosta novih novih numera, nove goste, nove priče, poeziju. Trudimo se da uvek nešto od toga sačuvamo kao obavezni noseći deo repertoara zato što su nam često zamerali kada izbacimo neku stvar koju je neko došao novo da čuje, pa nam onda zamere što to ne izvodimo, i onda smo se trudili da neke reprezentativne momente sačuvamo, a da promenimo sve ono što je srodno nekoj dinamičkoj strukturi. Tako da biće dosta lepih novina i nadam se da će biti kao i svaki različit.

• Kako uopšte birate numere za Vaš kabare?

Mi postavimo neku dinamičku strukturu. To je neki opseg repertoara, kada menjamo, onda menjamo srodne, dinamički srodne stvari, tako da praktično očuvamo tu dramaturgiju toka, a zapravo to ostane, pošto mora da ima neko dešavanje koje tako napreduje, varira, osciluje i da ima tu neku osnovu, a opet da izbor numera bude što reprezentativniji. prepoznatljiviji i što kvalitetniji. Trudimo se da to što iznesemo novo bude zaista neki i nama neki lični pomak i u interpretivnom smislu i u izvedbenom smislu, u smislu zahtevnosti aranžamnske i tako dalje. Tu raznovrsnost žanrovsku takođe negujemo kao jedan poseban ton cele te dinamičke strukture i to je nešto što radimo sve ovo vreme.

• Da li ste nekad želeli da napišete neku pesmu?

Boris je već objavio za PGP RTS jedan album skoro, "Avgustovski januar", i on je tu napravio autorski kompletni ceo album sa sv0jim stihovima i svojom muzikom. I on i ja bismo voleli da imamo mnogo više vremena da bismo se između ostalog posvetili takvim poduhvatima, ali prosto obim poslova primarnih naših glumačkih je takav da jednostavno nema se vremena. Ali nadam se da ćemo u nekom trenutku imati mogućnost dan nešto uradimo tako nešto zajednički, isključivo muzički.

• Bio je Dan Narodnog pozorišta u Beogradu, dobili ste i nagradu, između ostalog. Da li ste zadovoljni koliko ljudi odlazi u pozorište? Da li Beogradu treba još pozorišta?

Uvek treba. Prosto, što više ponude takve vrste, mislim da je to uvek jedan neprocenjiv benefit da prosto ljudi mogu da idu na što više različitih mesta gledaju različite vrste repertoara. Pozorišta su barem, evo Narodno i Jugoslovensko dramsko, gde trenutno igram, zaista su puna i zaista dolazi mnogo ljudi i gledaju i zanima ih, tako da je važno, koliko god je moguće, negovati i raznovrsnost ponude i gde god je moguće otvarati neke nove prostore, nove scene, makar i ad hok i privremeno za te neke samostalne projekte i nadam se da će to neko buduće vreme nametne kao jedan trend koji mislim da će zaživeti.

• Koju ulogu biste voleli da igrate koju niste do sada? I u kojoj ulozi se najbolje snalazite?

Šta znam. Uvek puštam da me uloge same odaberu i da one nekako same nađu put. Uvek je lepo baviti se klasicima, i Šekspirom, i Čehovim, i Dostojevskim. Ima dosta onih, zaista treba uvek vraćati u svako vreme i postavljati scenu, ali isto tako jako se obradujem kada vidim neki savremeni tekst dobar i koji na neki dobar način se pojavi kao reprezent nekog vremena i nešto što može u nekom budućem vremenu postati neki budući klasik.

• Glumili ste u filmu "Što se bore misli moje", koji je srpski kandidat za Oskara. Šta mislite, da li mi tim filmom možemo da uđemo u neku konkurenciju da dobijemo tu nagradu koju priželjkujemo?

To je uvek pitanje. Mislim, to sada zavisi od mnogo okolnosti koje nažalost često nisu vezane za samu kinematografiju i nivo nekog estetskog momenta, nego postoje neki drugi razlozi koji odlučuju. Ali, eto, drago mi je da je taj film otišao u tu konkurenciju i, naravno, svi se nadamo da će pozicionirati što bolje, ali sad, da li će se krunisati tom nagradom, videćemo. Nadamo se.

• Da li potajno priželjkujete neku internacionalnu karijeru?

Ja, pre svega, volim da glumim u dobrim stvarima. Nije mi bitno uopšte da li je ovde ili inostrani. Nešto što ima smisla, što je inspirativno, što je dobro. To uvek postoji kao mogućnost i bilo je takvih stvari. Snimao sam i u Rusiji, snimao sam i sa stranim produkcijama. Tako da, u suštini nema tu neke bitne razlike u odnosu na ono što mi ovde radimo. Te produkcije jedino što eto imaju bolje budžete, pa je onda komotniji rad. Ali, u principu pristup tehnologiji , umeće... Nema tu neke velike razlike.

• Nažalost, napustio nas je veliki Žarko Laušević. Da li možete da se prisetite neke anegdote s njim? Glumili ste zajedno s njim i u "Ruskom konzulu", koji tek treba da izađe?

Ja sam sa Žarkom radio, na moju sreću. Radio sam dosta stvari. Prvo što smo snimali bilo je u "Senkama nad Balkanom". To je, onako, od prvog susreta bilo neko intimno prepoznavanje po nekom glumačkom senzibilitetu i jako smo se lepo zaigrali, sarađivali, razgovarali i zbližili, dosta toga delili zajedno i neka intimna interesovanja za književnost, za umetnost. Zaista je bilo uživanje raditi s njim. Eto, i taj poslednji film ("Ruski konzul", prim.aut) koji smo radili zajedno, igrali smo te dve glavne uloge on i ja. I zaista sam s jedne strane srećan što sam u svom glumačkom veku ugrabio priliku da sa njim dosta toga radim. Radili smo i u "Vremenu zla" i u "Državnom službeniku" i mnogo će nedostajati. On je bio čovek s kojim ste uvek želeli ponovo nešto da snimate, ponovo da radite. Snimali smo i te "Kalkanske krugove". I sve te uloge moje i njegove su bile potpuno različite i nekako smo se obojica radovali tome što se ni u jednom projektu nismo sreli iz nekog prepoznatljivog manira, nego smo uvek bili dva neka potpuno različita i nova lika. I to je bila posebna radost.

• Da li pamtite neke njegove reči?

Bilo je dosta toga. Nekako mi je uvek tužno da izdvajam ponešto, zato što sve to što smo razmenili uvek je vezano za taj neki kontekst ličnog susreta i tu gotovo da nije bilo, nije moguće izdvojiti bilo šta zasebno, jer smo stvarno mnogo toga dotakli i razmenili i to su bili neki sati nekih međusobnih razmena koju su bile baš nadahnjujući o čemu bismo i on i ja razmišljali. Pa me on pozove i kaže: "Našao sam ti knjigu, fotokopirao sam ti, daću ti...". Pa onda ja njemu odnesem nešto o čemu smo razgovarali, a što on nije imao. I to je bila baš neka lepa nadgradnja.

• Gde Vas možemo gledati u filmovima, serijama, pozorištu?

Poslednje što je rađeno bili su ti "Kalkanski krugovi", treća sezona, "Ruski konzul". Trebalo bi da izađe "Budi Bog s nama", film koji je režirao Slobodan Šijan. I to je ovako nešto što se tiče repertoara televizijskog i filmskog. A u pozorištu trenutno "Magbet", "Ožalošćena porodica", "Čudo u Šarganu"...I to je ono što je najbitnije.

• Da li imate neku neostvarenu želju?

Ja se trudim da imam što manje želja i da ona služim onom što se nametne kao zahtev. Želje su nešto što je i varljivo, pa i nešto što se mora i tražiti i prepoznavati. Tako da puštam da se to ispostavi samo.

(Telegraf.rs)