Obeleženo 145 godina postojanja Kolarčeve zadužbine

Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca danas je svečano obeležila jubilej - 145 godina postojanja i slavu Svetog arhangela Mihaila na velikoj sceni ove ustanove kulture.

Svečanost je počela sečenjem slavskog kolača, u prisustvu sveštenih lica, nakon čega su uručene plakete Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i Godišnja nagrada Galerije Kolarčeve zadužbine.

Preporučujemo

Dobitnici plaketa su festival Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) i Institut za fiziku, dok je umetnica Marija Ćalić laureat Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2022/2023, za izložbu "Crno sunce".

Njegovo prosveštenstvo episkop Toplički gospodin Petar Bogdanović, vikar njegove svetosti, nakon ceremonije sečenja slavskog kolača uz pesme hora na sceni, obratio se prisutnima.

"Čestitam slavu Svetog arhangela Mihaila i prenosim pozdrave i molitve našeg patrijarha Porfirija. Da osnivač Ilija Milosavljević Kolarac ima svoj mir u svom domu, i da blagoslovimo ovu kuću svakim Božjim darom. Sam Gospod, primivši ljudsko telo, primio je i ljudsku kulturu, ono što je lepo i dobro. Kolarčeva zadužbina je dom koji donosi istinu, lepotu, umetnost, kulturu i sve divne vrednosti. Srećna vam slava", naglasio je episkop Toplički gospodin Petar Bogdanović.

Upravnik Kolarca Aleksandar Peković preneo je pozdrave patrijarhu Porfiriju i podsetio da je upravo on prošle godine uz prigodan govor uneo slavu na Kolarac i time ju je obnovio, da se slava opet uspostavi u ovo zdanje kulture.

Plaketa se dodeljuje festivalu umetničke muzike BEMUS, odnosno Beogradske muzičke svečanosti, najstarijem i najznačajnijem festivalu u Srbiji.

Pre 55 godina, 7. oktobra 1969. godine, održan je prvi koncert BEMUS-a u Kolarčevoj zadužbini gde je nastupila Beogradska filharmonija sa dirigentom Živojinom Zdravkovićem i sovjetskom violinistkinjom Irinom Bočkovom. Od tada do novog 55. BEMUS-a na Kolarcu su održana 562 koncerta na kojima su nastupili mnogi simfonijski orkestri, horovi, kamerni ansambli, solisti. Zbog velike posećenosti, BEMUS se organizovao na više lokacija, ali je Kolarčeva zadužbina bila tradicionalno rezervisana za najvažnija dešavanja, kao što su ove godine u oktobru bili rasprodati koncerti britanskog violiniste Najdžela Kenedija i ruskog pijaniste Borisa Berezovskog.

Damir Handanović, direktor Centra beogradskih festivala - CEBEF, koji je pokrovitelj BEMUS-a, izrazio je zadovoljstvo što se već 55 godina od osnivanja BEMUS-a koncerti pretežno održavaju na Kolarcu.

"Sam festival BEMUS imao je tokom decenija uspone i padove, ali naši koncerti na Kolarcu uvek su bili puni, kao veliki uspeh. Nadam se da ćemo dalje nastaviti uspešnu saradnju i Kolarčevoj zadužbini želim još puno rođendana da proslavlja", izjavio je Damir Handanović.

Institut za fiziku u Beogradu, kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, vrhunska je naučnoistraživačka ustanova za fiziku i srodne naučne oblasti. Institut radi i na popularizaciji nauke i približavanju najnovijih naučnih dostignuća širim slojevima kroz zanimljiva predavanja. Saradnja Instituta za fiziku i Zadužbine Ilije M. Kolarca traje više decenija i odvija se kroz saradnju sa samom institucijom i sa pojedincima, najistaknutijim naučnicima. Ta saradnja dovela je do rezultata putem realizacije više uspešnih i zanimljivih ciklusa predavanja koji su imali odličan odziv publike.

Izložba Marije Ćalić "Crno sunce" nastala je kao rezultat umetničkog rada sa fotografskim arhivama - kutijama slajdova kupljenih na beogradskoj Kalenić pijaci, koje je umetnica kroz kreativan stvaralački proces pretvorila u materijalizovani resurs za kreativna istraživanja. Rezultat na kraju jeste nastanak višeslojno promišljenih umetničkih dela koja čine ovu nagrađenu izložbu, koja se izdvojila u godišnjem repertoaru Kolarčeve produkcije.

Savet Galerije Zadužbine Ilije M. Kolarca razmatrao je kandidate za dodelu Godišnje nagrade Galerije koja je kao vid priznanja za najbolju samostalnu izložbu održanu tokom jednogodišnje izlagačke sezone ustanovljena 1977. godine. Savet Galerije u sastavu: Olivera Parlić (predsednik), Simonida Rajčević, Mišela Blanuša, Nikola Šuica i Miloš Tomić većinom od četiri prema jedan iznosi predlog da se Godišnja nagrada Galerije za sezonu 2022/2023. dodeli upravo Mariji Ćalić za izložbu "Crno sunce", koja je održana u periodu od 28. februara do 18. marta. 2023. godine.

Kako je sama umetnica navela, u pitanju su stotine kolor snimaka koji sadrže vizure kretanja nepoznate porodice kroz eksterijere i ambijente Zapadne Afrike, verovatno iz perioda od 1968. do 1969. godine.

Manjak saznanja o privatnim pričama i njihovim značenjima utkanih u fotografisane kadrove, otvorile su autorki put ka ličnim tumačenjima i pretpostavkama geografije snimljenih mesta, ličnostima i njihovim doživljajima, kao i mogućnost korišćenja fotografije kao sredstva za oblikovanje naknadne, imaginarne, domišljene realnosti.

Predlog da se nagrada dodeli Mariji Ćalić "zasnovan je na visoko rangiranoj težnji umetnice na temeljnoj, medijski složenoj reprezentaciji ideje bazirane na složenoj i duboko promišljenoj umetničkoj reinterpretaciji faktografskog materijala".

Upravo zbog primenjenih kreativnih procesa, u interakciji sa sadašnjim trenutkom nastala su umetnička dela složenih prostora i odnosa prikazana na ovoj izložbi.

Specijalna priznanja dobili su Ratko Vojnović ispred Ministarstva kulture Republike Srbije, Dragan Bujošević kao generalni direktor Radio televizije Srbije (RTS), Dejana Manojlović ispred SOKOJ-a, dok su Zahvalnice uručene festivalu "Šopen Fest", Udruženju harfista i prijatelja harfe Srbije, i drugima.

Ilija Milosavljević Kolarac (1800-1878) bio je srpski trgovac, sa izuzetnim razumevanjem značaja kulture i prosvete, tako da je ostavio testamentom svu svoju imovinu prosveti i kulturi svog naroda. Kolarac je osnovao 1877. godine dve velike zadužbine: Književni fond (do danas je prevedeno i odštampano više od 200 književnih, naučnih i dela iz oblasti kulture) i Univerzitetski fond koji je bio namenjen podizanju Kolarčevog narodnog univerziteta, za predstavljanje naučnih, književnih i kulturnih dostignuća obrazovanih ljudi tog vremena.

Istorija pripoveda, zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine (arhitekta Petar Bajalović). Programska delatnost na Kolarcu počela je 19. oktobra 1932., a prvi koncert u Velikoj dvorani održan je 4. februara 1933. godine.

Od osnivanja do danas, Kolarčeva zadužbina poštuje volju gospodina Kolarca da njegova imovina bude trajno namenjena kulturi, umetnosti i obrazovanju srpskog naroda.

Od 1968. godine Odbor Zadužbine Ilije M. Kolarca svake godine dodeljuje Plaketu Kolarčeve zadužbine za izuzetan doprinos razvoju programa, a od 1977. Godišnju nagradu Galerije za najbolju izložbu u protekloj izlagačkoj sezoni.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)