SANU danas obeležava 182 godine od osnivanja, svečanosti će prisustvovati Vučić

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava danas danas 182. godine od osnovanja, a svečanosti će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pozdravne reči u Svečanoj sali SANU, od 11 sati, uputiće predsednik Vučić i predsednik SANU, akademik Zoran Knežević.

Preporučujemo

Tom prilikom biće dodeljene nagrade Medalja SANU za 2023. godinu iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka i iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

U muzičkom delu programa biće izvedena dela kompozitora akademika Ivana Jevtića, kao i umetnički segment "Zaveštanja", koji je priredio akademik Goran Petrović.

Istorija SANU počela je 7. novembra 1841. godine (po starom kalendaru) kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS) sa ciljem da proučava srpski jezik i na njemu širi nauke. DSS je prema oblastima delovanja bilo podeljeno na pet odseka a od 1847. je rezultate svog rada objaljivalo u Glasniku.

Zbog jačanja liberalne struje u DSS, koja je bila kritički nastrojena prema vladajućem režimu, Društvo je suspendovano januara 1864. godine.

Njegov rad je nastavljen 29. juna iste godine osnivanjem Srpskog učenog društva (SUD). Ono je nastavilo ranije započete poslove na prikupljanju i objavljivanju dokumenata o srpskoj istoriji, geografiji i etnografiji, i produžila da izdaje Glasnik.

Članovi Društva nisu se slagali oko njegovog osnovnog zadatka - liberali su smatrali da bi ono trebalo da se bavi prosvećivanjem naroda, a konzervativci su bili za to da glavni zadatak bude naučni rad.

Zbog toga je 1886. godine osnovana Srpska kraljevska akademija (SKA) a SUD je postojalo sve do 1892. godine kada se spojilo sa Akademijom.

SKA se sastojala od četiri stručne akademije - umetnosti, prirodnih, društvenih i filozofskih nauka. Pod njenim krovom započela su brojna sistematska i dugoročna istraživanja, od kojih neka traju i danas.

Nakon Drugog svetskog rata zvaničan naziv Akademije je bio Srpska akademija nauka (SAN). Zakon o SAN iz 1947. godine doneo je izvesne promene u radu Akademije u odnosu na prethodni period.

Podelu na stručne akademije zamenila je podela na odeljenja a u okviru Akademije počinju da se otvaraju naučni instituti. U toku 1947. i 1948. godine osnovano je 20 instituta, a sledeće godine formirana su još četiri.

Arhiv i Biblioteka Akademije postali su otvoreni za javnost, a Akademiji je povereno upravljanje Patrijaršijsko-mitropolijskim arhivom u Sremskim Karlovcima.

Od 1954. godine novim zakonom o naučnim delatnostima menja se položaj Akademije u sistemu naučnog rada. Instituti su postali samostalni, a Akademija je kod izvesnog broja instituta zadržala status osnivača.

Godine 1960. SAN je preimenovana u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU).

Ona je danas podeljena na osam odeljenja a to su։ Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka; Odeljenje tehničkih nauka; Odeljenje medicinskih nauka; Odeljenje jezika i književnosti; Odeljenje društvenih nauka; Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti.

Prema zakonu o SANU Akademija je, kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja, najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji.

Njen zadatak je da razvija i podstiče nauku, organizuje i unapredjuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapredjuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda i države.

(Telegraf.rs/Tanjug)