Otvorena izložba "Gavrilo Princip i Mlada Bosna" i održana promocija knjige "Sarajevski atentat -zapažanja"

U RTS klubu otvorena je dokumentarna izložba fotografija pod nazivom "Gavrilo Princip i Mlada Bosna" dr Miloša Vojinovića, a istovremeno je održana i promocija knjige "Sarajevski atentat -zapažanja" Vladana Čalije.

Prisutnima su se osim gospodina Vojinovića i Čalije obratili još Zoran Kolundžija ispred izdavačke kuće "Prometej", dok je uvodnu reč imala urednica u RTS izdavaštvu Biljana Bošnjak Draganović.

Preporučujemo

"Ovo istraživanje i ova izložba su imali nekoliko ciljeva. Moj prvi cilj je bio da na jednom mestu sakupimo fotografije koje imaju veze sa Principom, sa njegovim saborcima, da sakupimo fotografije koje su nastale u Sarajevu, ne 28. juna, već 29. 30. juna 1914. godine...Ovo je prvi pokušaj da na jednom mestu sakupimo celokupan preživeli fotografski materijal.

Sa druge strane, ideja je bila da ne prestavim samo fotografije već da ponudim jednu interpretaciju, šta nam ove fotografije otkrivaju. Fotografija komunicira na jedan neobičan način. Ona se razume kao jedna objektivna informacija. Međutim, bez razumevanja okolnosti na kojima nastaje jedna pojedinačna fotografija, bez razumevanje razloga nastanka te fotografije i bez znanja o onome ko upravlja foto-aparatom, mi ostaje uskraćeni za razumevanje jedne umetnute komponente.

Možda moje najveće otkriće oko pripremanja ove izložbe jeste da su sva trojica glavnih zaverenika, koji u Beogradu donose odluku da pokušaju atentat na Ferdinanda. Nakon te odluke, oni odlučuju da odu u fotografski studio i da ostave trag. Kao da su znali da ćemo ih, pre svega, gledati kroz foto-objektiv policijskog foto-aparata", rekao je Vojinović.

Autor izložbe dr Miloš Vojinović Foto: Milena Đorđević

O izložbi fotografija "Gavrila Principa i Mlade Bosne": Ovo je, koliko je nama poznato, prvi pokušaj da se na jednom mestu predstavi sveobuhvatno fotografsko svedočanstvo povezano sa Gavrilom Principom i Sarajevskim atentatom. Ova izložba ne predstavlja samo arhivistički poduhvat, već analizom svih sačuvanih fotografija činimo pokušaj da ponudimo odgovore na nekoliko pitanja: u kojim okolnostima su nastajale fotografije? kako su nastajale i zarad kakvih potreba? šta nam govori izuzetna potreba da se „vidi“ Princip? da li fotografije dopunjavaju ili opovrgavaju postojeća znanja nastala na osnovu pisanih izvora?

"U trenutku kada je Gavrilo Princip povukao obarač, Mlada Bosna je zauvek napustila anonimnost. Grupa bosansko-hercegovačkih anti-habzburški raspoloženih đaka i studenata postala je objekat znatiženje o kojem su, usled nesagledivih posledica njihovog čina, mnogi želeli da znaju sve što se znati može. Događaji iz Sarajeva nezaobilazni su sastojak svake istorije Balkana, Evrope i sveta u 20. veku. Pored toga, fotografije povezane sa atentatom – bilo da se radi o fotografijama atentatora ili onima nastalim tog sudbonosnog dana - stekle su snažno mesto u istorijskoj svesti. Prolaskom vremena one ne gube na značaju. Štaviše, izgleda kao da postaju važnije", naveo je Miloš Vojinović, autor izložbe.

Izložba u RTS Klubu će trajati do 20. novembra (radnim danima od 11 do 19, subotom od 10 do 15 časova), a posle će ići na manju turneju po Bosni u Hercegovini, u Višegradu, Banjaluci.

U ediciji SRBIJA 1014-1918. Izdavačka kuća Prometej i RTS izdavaštvo objavili su do sada 10 kola od po 10 knjiga. U ovogodišnjem kolu objavljena je knjiga Vladana Čalije "Sarajevski atentat-zapažanja". Veoma je zanimljivo šta je sve uočio i obrazložio ovaj mladi čovek o događaju istraživanom i opisivanom od strane stotina istraživača.

"Za razumevanje Sarajevskog atentata neophodno je ispitati prilike u Bosni i Hercegovini neposredno pred atentat. Kada znamo da je u Bosni i Hercegovini posle 30 godina okupacije preko 87 odsto populacije bilo nepismeno. Istorijska činjenica je kaže da je preko 94 odsto muslimanskog stanovništva bilo nepismeno. Poređenja radi, u istom periodu, u Bosni i Hercegovini je bilo 320 škola. U susednoj Kraljevini Srbiji, koja je bila malo brojnija od Bosne i Hercegovine, ali teritorijalno manja, bilo je preko 1.000 škola. Bosna i Hercegovina je imala 3 gimnazije, Srbija 10. Danas u Bosni i Hercegovini možemo videti građevine iz austrijskog perioda, kao dokaz napretka, ali mi moramo da se zapitamo ko je radio na tim građevinama", rekao je Vladan Čalija.

Autor knjige "Sarajevski atentat-zapažanja" Vladan Čalija Foto: Milena Đorđević

Kroz ovu knjigu, autor obrađuje deo od pitanja koja su vezana za Sarajevski atentat, a time i „Mladu Bosnu“. Promenom društveno-političkih prilika, menja se i pogled na prošle događaje. Pišu se radovi koji vrlo često nastupaju revizionistički-neistinito, apsolutno bez ikakve dokazne podloge koja bi im dala za pravo.

Činjenica da šira javnost istorijskim temama pristupa uglavnom kroz publikacije koje se objavljuju u njihovo vreme ukazuje na neophodnost ponovnog štampanja štiva koja su davno napisana, a koja činjenično u potpunosti demantuju sve te nove skribomanske napise. To je jedan od načina suprotstavljanja neosnovanom revizionizmu.

U međuvremenu, šireći znanje o pitanjima oko Sarajevskog atentata, nailazeći na građu koja je ili neobjavljena, ili ranije davno ponuđena ali pogrešno protumačena, ukazala se želja za izvođenjem i sopstvenih zaključaka.

(Telegraf.rs)