INTERVJU S DEDA MRAZOM: Srbi mi otimaju poklone, kradu irvase i pucaju na mene!

Dolazak Nove godine većinu ljudi asocira na obilnu hranu i piće, okupljanje porodice i poklone koje dajemo i primamo. Za decu je Nova godina asocijacija na Deda mraza, irvase, kočije, dimnjak kroz koji ulazi u naše domove i jelke pod kojima se ostavljaju darovi.

Međutim, ovaj junak koji decenijama usrećuje našu decu, nailazi na brojne neželjene situacije u našoj zemlji, kao i većina onih koji dođu iz inostranstva.

Deda mraz u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs otvorio je svoju napaćenu staračku i nestranačku dušu i otkrio koji su to problemi koje ima ovde. On nam je objasnio ko je i gde pokušao da ga ubije, šta mu sve kradu od opreme i zbog čega su se njegove kolege u sve većem broju "navukle" na alkohol i narkotike.

 Čuvena dečija pesmica kaže "Deda mraze, ne skreći sa staze". Da li vi skrećete sa staze kad se na njoj nađe naša zemlja?

- Kad god mogu. Nešto me emocije ne vuku tamo. Loša su iskustva s vašom zemljom. Ukratko rečeno: Vi niste normalni!

 Zašto tako pričate o našoj zemlji?

- Srećan sam kad izađem živ i zdrav odatle. Dimnjaci su zapušteni, ne smem irvase i kočije da ostavim same, jer se krade naveliko, nekoliko puta su pucali na mene i hteli da mi otmu sve poklone, a i oni koji dobiju darove nisu zadovoljni, jer bi hteli nešto drugo.

Šta žele da ukradu, poklone?

- Ma jok, oni su zaštićeni u vrećama, ali ostatak opreme je na udaru. Svaki bakarni deo na sankama mi skinu redovno, a pomoćne točkove mi odmah odšrafe neposredno nakon ulaska u Srbiju, pa ih poslednjih nekoliko godina ostavljam na graničnom prelazu. Što je sigurno, sigurno je.

 Pominjete i da su pucali na vas? Da li ste sigurni da ste baš vi bili meta?

- Nego šta! Pa, ovde pucaju zbog toga što vam automobilima preseku traku u centru grada, a kamoli na dedu koji nosi vrednosti u neobezbeđenim kočijama?! Poslednji oružani incident se desio prošle godine u ataru sela Donja Šatornja kod Topole. Kad su me lovci ugledali, odmah su počeli da pucaju na mene. Čulo se samo: "Drž' ga, kada nema veprova, dobri su i irvasi! Meso prva liga, a i poklone ove godine deci da ne kupujemo!"

Printskrin: CNN

 I? Šta je bilo? Jeste li bili povređeni?

- Imao sam sreću, pa su me promašili, ali su mi irvasi bili potpuno istraumirani. Jedva sam ih smirio. Rudolf, najpoznatiji među njima, bio je potpuno van sebe. Nos mu je promenio boju i od prošle godine "vuče" na teget! Morao sam lek za smirenje da mu dam. Non-stop je ponavljao stih iz pesme "Gavran", "Nikad više, nikad više"! Ostao je dosledan u tome, pa će ove godine preskočiti Srbiju.

 Šta ste preduzeli?

- Od sada, moj mali pomoćnik ne ide sa mnom, već obavezno ostaje kod kočija i životinja, da im se ne bi nešto desilo. Pored toga, morao je da se naoruža, doduše samo suzavcem, ali pojedini vaši građani su stekli otpornost na ovaj gas, tako da u pojedinim situacijama ni on ne pomaže.

 Kakvi su još problemi s kojima se srećete u našoj zemlji?

- U komunikaciji imam dosta problema, naročito kada odem u državne firme. Baš se teško sporazumevamo. Ja želim da dogovorim putanju kuda da siđem i gde tačno da ostavim paketiće, a oni non-stop ponavljaju neke procente.

 Kakve procente?

- Ne znam. Jedni viču - meni 10, drugi meni 15, a treći meni 20 odsto! Ništa ih ne razumem, pa često tamo i ne zalazim. Ali, njih izgleda kao da nije briga. Kao papagaji ponavljaju neke procente, baš ih ne kapiram.

 Kakvi su odnosi s kolegama u našoj zemlji? Da li imate informacije kako žive?

- Nažalost, oni su došli na marginu društva. Za dan mlataranja zvonom i vikanja čuvenog:  "Ho, ho, ho", jedva zarade 1.000 dinara, nema ni 10 evra, to su strašne stvari, rođače. Nema se ni za lek. Zato sve više ovdašnjih kolega počinje da traži spas u alkoholu i narkoticima. Naša profesija, od nekada veoma ugledne, srozala se na najniže moguće grane, pa se jedva preživljava.

 U alkoholu i narkoticima, znači, tabloidne vesti su istinite?

- Da, nažalost, tako je. Vode se parolom: "Kada imaš 1.000 problema, pređi na heroin, imaćeš samo jedan"!

(Telegraf.rs)