Veliki izazovi male mature
Probno polaganje maturskog ispita za učenike završnih razreda osnovne škole već je završeno. Šta nam pokazuju rezultati?
Ove godine 69.303 osmaka malu maturu polažu po novom sistemu. Bodovanje se razlikuje od prošlogodišnjeg. Tri testa koje maturanti polažu nose po 10 bodova - ukupno 30. Ostalih 70 osvajaju na osnovu uspeha ostvarenog za vreme školovanja. Da li je ova promena dobra?
PRVI PUT U SRBIJI: Uskoro predstavljanje prve "pametne učionice"!
Činjenica je da je broj vukovaca svake godine sve veći. Školski sistem u tome mnogo pomaže, pa slika počinje da biva sve manje realna. Iako je zamisao novog načina bodovanja u osnovi dobra, jer je smišljena da bi se nagradili učenici koji su uložili mnogo truda i ostvarili uspehe tokom školovanja, stvarna situacija je drugačija.
Pogledajmo prošlogodišnje rezultate male mature: učenici su u proseku osvojili 9,22 boda iz maternjeg jezika, 8,57 iz matematike i 4,87 na kombinovanom testu. Sistem bodovanja jeste bio drugačiji, ali to ne poništava činjenicu da je na teritoriji Srbije manje od 100 učenika imalo maksimalan broj poena na svim testovima. Sa druge strane, statistika pokazuje da je u svakoj generaciji osmaka – 14 posto vukovaca. Zašto onda rezultati nisu bolji?
Ministarstvo prosvete želi da spreči zanemarivanje ocena u školi zarad pripreme za polaganje testova na maloj maturi, odnosno – svaku ocenu treba zaslužiti i, uz to, naći i vremena za odgovarajuću pripremu za malu maturu. Tako indirektno utiču na sistem ocenjivanja u školama i tvrde da će ovde doći do bitnih promena. Ukratko, ocenjivanje bi trebalo ponovo da postane objektivno, za šta je potrebno pružiti zaštitu nastavnicima i profesorima od roditeljskih uticaja i od promene ocena na taj način.
Međutim, svaki period promena ima i svoje "žrtve". U ovom trenutku, to su sami učenici. Zbog čestih štrajkova prosvetnih radnika, sve u vezi sa školskim sistemom postalo je javna stvar. Mediji se svakodnevno bave situacijom i problemima, Ministarstvo konstantno daje izjave i objave… Iako mala matura treba da bude forma koja jeste kruna osmogodišnjeg truda, postala je vrsta medijskog cirkusa. Činjenica je da tinejdžeri zbog toga trpe ogroman pritisak.
Svaka provera znanja unosi nervozu, čak i kada nije za ocenu. Kada se na to dodaju statistički podaci koje novine objavljuju, „slučajno” intervjuisanje ispred škole i očekivanja roditelja (koji imaju dobre namere, ali ponekad i loš pristup), mala matura postaje noćna mora. Tu ne pomaže mnogo ni postojanje zbirki zadataka za sva tri testa (srpski / maternji jezik, matematika i kombinovani test – biologija, geografija, istorija, fizika, hemija) ni organizovana pripremna nastava u svakoj osnovnoj školi.
Rezultati probnog testa uneli su još veću pometnju i nove strahove. Naime, probni testovi (drugačije organizovani i bodovani, pa je maksimum bio 20 bodova po testu) pokazali su da bolje rezultate imaju učenici škola koje nisu štrajkovale od učenika škola koje su obustavile nastavu. Učenici škola koje su štrajkovale prosečno su ostvarili jedan do čak četiri boda manje (na testu iz matematike) od onih koji su imali kontinuiranu nastavu. Kada se ovi rezultati objave samo mesec dana pre stvarnog polaganja mature, i roditelji i učenici misle da je problem male mature nerešiv.
Činjenica je da su đaci u Srbiji tokom štrajka prosvetnih radnika izgubili skoro 200 časova nastave. Nema dovoljno vremena da se to nadoknadi do kraja školske godine (koja je, podsećamo, za učenike završnih razreda uvek kraća nego za učenike nižih razreda). Najjednostavniji način pripreme gradiva predstavljaju privatni časovi. Priprema za polaganje male mature nije nimalo jeftina, posebno kada se ima u vidu to da roditelji ne žale novac koji ulažu u obrazovanje svog deteta. Zato se javlja sve više prostora za manipulaciju cenama. Uz to, veoma je malo i škola i privatnih profesora koji imaju odgovarajuće alate kojima prihvatanje novih znanja mogu da približe osmacima i tako spreče kratkoročno upijanje informacija. Naprotiv, znanja potrebna za polaganje male mature jesu osnova potrebna tokom čitavog srednjoškolskog školovanja. Onda se ponovo sve vraća na novac i nedostatak mogućnosti. Ipak, postoji i drugačiji pristup.
Današnji osmaci "žive" onlajn i iskreno veruju da ono što nije ostavilo trag na društvenim mrežama zapravo ne postoji. Tako je otvoren i nov "kana" za obrazovanje. Ukratko, čitava pripremna nastava za malu maturu može da se obavi i u virtuelnom svetu.
Uzdržanost u prihvatanju onlajn obrazovanja potpuno je razumljiva. Kada su se roditelji današnjih osmaka školovali, internet je bio jedva nešto više od odlične ideje. Sa druge strane, nema nikakvih garancija. Ali nema ih ni kada se pohađaju časovi kod privatnog profesora. Verovanje na reč je potencijalni problem čije rešavanje svaki roditelj (pa i učenik) preuzima na sebe. Baš zato su ovakvi onlajn kursevi – besplatni.
Iako na prvi pogled deluje kao nemoguće da će ovakav pristup dati dobre rezultate, iskustvo pokazuje potpuno suprotno. Učenici sami stvaraju osećaj odgovornosti, pre svega prema sebi. Ukoliko odluče da neku lekciju preskoče i ispostavi se da je ta odluka pogrešna – krivica je samo njihova. Sa druge strane, onlajn pristup daje anonimnost, koja je tinejdžerima neophodna kada treba da priznaju da nešto ne razumeju ili ne znaju. I uvek dobijaju i objašnjenja i rešenja. Postupnost u predstavljanju gradiva je ključ za dugotrajno pamćenje naučenog, a stalni mini testovi proveravaju kako je shvaćena svaka pređena nastavna tema. Naravno, lekcije su usklađene sa programom Ministarstva i sa Zbirkom zadataka, koji su osnova za pripremnu nastavu.
Rad sa profesorima u školi je rizik, privatni časovi su rizik, pa i onlajn priprema za maturu jeste rizik, ali to je rizik koji roditelje i učenike nimalo ne košta. Zato nema prepreka da svaki osmak sa pristupom internetu isproba ovu platformu i bez straha maloj maturi izađe „na crtu”. I da – bez obzira na uspeh ostvaren tokom školovanja – pobedi statistiku.
Više o besplatnim pripremama za polaganje male mature možete saznati OVDE.
(Telegraf.rs)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mjau
Slike 98 iz alasa
Podelite komentar