Mali, manji, najmanji vobleri: Potomci “Ružnog pačeta” za “kraljicu brzaka”

Novo vreme donelo je novi pristup ribolovu.

Smena vekova učinila je svoje, pa nove generacije ruše zablude, predrasude i tabue. Ravnopravnom borbom plenu treba pružiti šansu da pobedi. Ukoliko se to ne desi, ulovljenu ribu treba fotografisati i nepovređenu vratiti u prirodu.

Ljubitelji ribolova, vreme je za priču o voblerima - najmanjim mamcima za lov “kraljice brzaka” o kome smo već pisali.

Varaličarenje najlakšim priborom ne uči se brzo ni lako, a u tome i jeste “draž”. Sve je u šaci ribolovca, sa koje se prenosi na zglob i dok mozak radi “sto na sat”, nema opuštanja ni sekunde.

Nema ribolovca koji nije čuo za “Ružno pače”, odnosno “Ugly Duckling”. Svaki varaličar, koji iole drži do sebe, u svojoj kolekciji mora imati bar jedno “pače” stare serije koje treba odmah da “penzioniše”. To su rariteti kojima je mesto u muzeju i treba ih čuvati, jer kako vreme prolazi, njihova vrednost samo i biće neprocenjiva.

Tajna uspešnog ribolova

Priča o čačanskim proizvođačima varalica počela je 80-ih godinama prošlog veka. Čuveni ribolovac Aleksandar Aco Veselinović, sin Konstantina Koče Veselinovića, tadašnjeg direktora "Grafoprometa", bio je veoma talentovan za pravljenje varalica.

Za Acine lovne voblere znali su svi ribolovci na Moravi. Jednom znatiželjnom kolegi po štapu, koji je uporno želeo da sazna na šta Aca tako uspešno lovi ribu, mladi ribolovac je otkrio tajnu i rekao: “Na ružno pače.”

Sve što se dešavalo posle toga je istorija.

“Ružno pače” je bilo ubitačno za sve grabljivice, posebno za klena i pastrmku. I pisac ovih redova je prvu pastrmku upecao na “ružno pače”: stara “dvojčica” zaigrala je u brzaku Resave i prevarila jednu potočnu lepoticu.

Malo, manje, najmanje…

Druga decenija 21. veka predstavila je veliki broj novih proizvođača malih varalica: najistaknutiji su bili Saša Marinković (Borac Twich Lures) i Vladimir Novaković (Fantasia Lures).

Vođeni logikom da je “manje zapravo veće”, novi proizvođači varalica za klena i pastrmku zaigrali su na kartu veličine (oblika), težine i dekora.

A ovo je niška škola mladih varaličara i proizvođača varalica, prvenstveno za klena i pastrmku. “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” rešili su da odgovore izazovu “bistra voda i nizak vodostaj”.

Kako i čime pecati u takvim uslovima?

“Male varalice su višestruko nadmašile učinak većih. Klen ih je napadao na isti način na koji bi napao mušicu ili ribicu bliže površini vode”, kažu momci iz Niša koji često zajedno pecaju. To su Marko Jović, poznatiji kao “Redriver”, Velibor Đorđević “Kovalski” i Nikola Ivanković “Mikrolino”. “Redriver” i “Kovalski”, sa svojim mentorom Miodragom Mitrovićem (“Mitra handmade”) nastupaju i kao ekipa “Lurestars”.

Dovoljno je da varalica male veličine blago zatalasa površinu vode i izazove agresivnu reakciju klena. Što se pastrmke tiče, ona uzima manje varalice, ali napada i veći mamac.” Zbog toga “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” u svojoj ponudi malih varalica, veličine samo milimetara, imaju i nešto veće “tvič” modele. Najmanji vobler od sedam milimetara napravio je “Mikrolino”. Za ovakve vobleriće treba imati adekvatan pribor: štap, mašinicu, konac, predvez i kopču.

Sve ovo već zalazi u varijantu varaličarenja pod imenom “nanolight”: štapovi su težine bacanja do dva grama! Vođenje ovih varalica nije nimalo lako. Radi redosled “šaka - zglob – mozak”, a težina se oseti tek ako je riba na udici.

“Većina ribolovaca smatra da varalicu treba uvek voditi ravnomerno, istim tempom. To smatramo velikom greškom: takav način pecanja rezultira loši ulovom”, kaže niška ekipa.

Njihova iskustva sa terena su veoma zanimljiva i mogu koristiti varaličarima, i to ne samo ljubiteljima “lake artiljerije”.

Tehnika varaličarenja

Ima dana kada je nemoguce upecati veći broj riba ukoliko ne upotrebite maštu. Čak i varalice najvećih majstora nisu učinkovite u rukama neiskusnih i nemaštovitih ribolovaca.

Pravilno pozicioniranje je veoma važno: odatle sve počinje, pa i ideja o načinu vođenja varalice.

Kada je reč o mikro varalicama, jedan od najprostijih načina pozicioniranja je zabacivanje nizvodno, preko toka i puštanje da sama pluta, radi po površini vode. Dubina zaranjanja se lako određuje pozicijom štapa. Ako je on više podignut, varalica ide pliće, i obrnuto. Ponekad riba ne želi takvu prezentaciju, pa je bolje probati malo brže vođenje. Kada je riba agresivna i dobro “uzima”, taj način je uvek efikasan.