Štuka krajem leta: Trofejni ulov kod Velike Morave

Većina ribolovaca štuku počinje da lovi tek sredinom jeseni, a ima i onih koji na tu atraktivnu grabljivicu kreću tek pošto na stajaćim i sporotekućim vodama nakon prvih mrazeva padne trava. Svi oni, međutim, gube iz vida da se štuka hrani tokom cele godine, a naročito krajem leta i početkom jeseni, kad se uveliko sprema za skori zimski “post" tokom kojeg će teže dolaziti do plena.

U septembru, na mnogim barama, mrtvajama, starim rečnim koritima i sličnim, plićim stajaćim vodama, površinska vegetacija, koja je čitavog leta otežavala ili čak onemogućavala ribolov, počinje da se povlači, što otvara široke mogućnosti varaličarima voljnim da eksperimentišu. Sada na takvim terenima treba koristiti veštačke mamce koji mogu da se vode plitko, ponekad i u svega tridesetak centimetara vode, poput leptira bez otežanja (npr. Mepps Lusox), laganih kašika ili pravih “površinaca”, kao što su recimo zare. Dublja mesta možemo pretražiti velikim šedovima montiranim na sistem od odgovarajuće džig udice sa malom olovnom glavom (npr. 3-5 grama) i dodatnom trokrakom. Na lokacijama sa mnogo granja, drezge i lokvanja možemo loviti većim silikoncima na tzv. nezakačivim, tj. sakrivenim vorm udicama.

Preporučujemo

Upravu takvu varaličarsku taktiku koristio je ovih dana i šesnaestogodišnji Aleksandar Ledenčan iz Požarevca, učenik drugog razreda gimnazije. Varaličareći u popodnevnim časovima na malim, plitkim i zatravljenim barama u blizini Velike Morave, on je ostvario za ovo doba sezone odlične rezultate koje je 4. septembra predveče krunisao prelepom, jakom i borbenom štukom dugom 87 centimetara. Trofejnu grabljivicu koja je došla na šed Spro od 14 cm, izvadio je štapom Gunki Saburau Kaze od 2,1 m, težine bacanja 5-20 grama, mašinicom Spro Passion i upredenom strunom promera 0,12 mm, na čijem je kraju bio predvez od Hard Monoa nosivosti 40 libri.

(Saša Ledeni Ledenčan/Telegraf.rs)