Bio u rijalitiju i TV lice, pa pobegao iz Srbije: Sada je postao predsednik stranke u Belgiji

Dejan Stanković Kralj, nekada popularni TV voditelj, postao je prvi Srbin u istoriji izabran za predsednika flamanskih demo-hrišćana u Briselu, i to u opštini Molenbek - jednom od najvažnijih i najdinamičnijih delova belgijske prestonice.

Njegov politički put bio je dug i zahtevan. Kralj se godinama neumorno zalagao za ljudska i evropska prava, svojim radom brzo skrećući pažnju belgijske javnosti.

Preporučujemo

Na prošlogodišnjim evropskim izborima bio je kandidat za Evropski parlament iz Brisela, osvojivši preko 11.000 glasova, čime je potvrdio poverenje građana.

Rezultati sa izbora za predsednika opštine Molenbek dodatno su učvrstili njegovu poziciju u političkom životu Belgije, a sada je izborom za predsednika flamanskih demo-hrišćana u Briselu postigao istorijski uspeh. Njegovo ime sada stoji uz najuticajnije političare u toj zemlji.

Ponosan na svoje srpsko poreklo, Dejan Stanković Kralj već dve decenije predaje pravoslavnu veronauku mladima u dijaspori i angažovan je kao sudski prevodilac u najosetljivijim političkim i pravosudnim procesima u Belgiji.

Za domaće medije, Dejan se zvanično obratio putem svog PR tima sledećim rečima:

- Tačno je - nedavno sam izabran za predsednika flamanskih demo-hrišćana u Briselu, u opštini Molenbek, jedne od vodećih političkih snaga u Evropi. Zahvalan sam Bogu na ovom, za mene još uvek gotovo neverovatnom uspehu. Iskreno sam zahvalan na čestitkama koje sam primio iz različitih delova Evrope, a posebno iz zemalja bivše Jugoslavije. Ta podrška za mene predstavlja ne samo znak poverenja, već i potvrdu da su vrednosti dijaloga, zajedništva i međusobnog uvažavanja prepoznate i cenjene. Verujem da ovaj korak nije isključivo moj lični uspeh, već i pokazatelj da pripadnici dijaspore mogu biti most između različitih političkih, kulturnih i društvenih prostora Evrope, ostajući pritom duboko povezani sa sopstvenim identitetom i poreklom.

U tom duhu, s iskrenom nadom i posvećenošću, izražavam i želju da u budućnosti deo svoje karijere nastavim i u Srbiji – ukoliko bude onih koji u mom iskustvu i angažmanu prepoznaju doprinos za zajednički napredak. Smatram da bi to bila dragocena prilika da znanja, veštine i principe usvojene u međunarodnom kontekstu stavim u službu razvoja društva iz kojeg potičem, verujući da je razmena iskustava i ideja ključna za dugoročno jačanje demokratskih kapaciteta i institucija.

(Telegraf.rs)