Na godišnjicu smrti Jordana Nikolića: Prizren kao centar aristokratske srpske muzike

"Udade se, jagodo,

udade se, draga dušo,

Preporučujemo

udade se Živka Sirinićka.

Udade se, jagodo,

udade se, draga dušo,

udade se za Đorđa Đakovca.

Kad to čuo, jagodo,

kad to čuo, draga dušo,

kad to čuo Mika Prizrenlija.

Dzipnu Mika, jagodo,

dzipnu Mika, draga dušo,

dzipnu Mika kaj da se pomami.

Pa otide, jagodo,

pa otide, draga dušo,

pa otide pred Živkina vrata.

Zašto Živke, jagodo,

zašto Živke, draga dušo,

zašto Živke ti mene prevari.

Nisam Miko, jagodo,

nisam Miko, draga dušo,

nisam Miko ja tebe varala.

Mene dali, jagodo,

mene dali, draga dušo,

mene dali, nisu me pitali."

(narodna)

- Snimio sam stotine trajnih snimaka za arhivu radija, a "Udade se jagodo" je moj poslednji snimak. Snimio sam je sredinom 90-ih za potrebe Radio Beograda, a eto pesma postade ozbiljan hit i u interpretaciji mojih mlađih kolega. Naravno, to je bez konkurencije i moj najpopularniji snimak - pričao je legendarni Jordan Nikolić (1933 - 2018) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Pesma se zasniva na istinitom događaju u Prištini, s početka 20. veka. Đorđe Jovanović, kafedžija iz Prištine, inače rodom iz Đakovice (otuda u pesmi "Đorđe Đakovac"), nestao je 1912. godine u Balkanskom ratu, a njegova žena Živka iz Sirinića na Šari je umrla 1935. Kasnije sam saznao da se Đorđeva i Živkina ćerka Vida udala i da je sa svojim sinom Ilijom živela u Ribnici kod Kraljeva.

Jordan Nikolić, rođeni Prizrenac, plenio je aristokratskim duhom i ukusom. Uostalom, i Prizren je, kao što primeti Nušić, grad nad gradovima i varoš nad varošima. U Prizrenu je car Dušan vladao najvećom Srbijom koja je ikad postojala.

- Rođen sam na krajnjem jugu Srbije, na blagim padinama Šar-planine, u staroj srpskoj prestonici Prizrenu. Na tim uskim, krivudavim i kaldrmisanim sokacima protrčalo je moje bosonogo detinjstvo i moja prva mladost. U Prizrenu sam završio osnovnu školu, gimnaziju, muzičku školu, solo pevanje, a u Beogradu Filološki fakultet, odsek za srpski jezik i književnost.

- Đačke igranke u gimnaziji, učiteljskoj i muzičkoj školi, prvi ukradeni poljubac u senci čardaka i jorgovana kraj Bistrice... Korzo je bio institucija. Vikendom su čitave porodice uživale u baklavama, tulumbama i ostalim orijentalnim đakonijama. Kad neko od naših drugara zastane na ćošku i zasvira gitaru, sa druge strane se začuju zurle i daire, zaigra svako.

Jordan Nikolić je tipičan radijski pevač, baštinik narodnog blaga sa Kosmeta. Kao diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti postao je solista i muzički urednik Radio Prištine, kasnije i solista Radio Beograda.

- Početkom 60-ih Radio Beograd je organizovao muzičko takmičenje gradova. Ja sam kao rođeni Prizrenac predstavljao Prištinu a, dobro se sećam, Tozovac je predstavljao Kraljevo - sećao se Jordan prvih javnih nastupa.

- Pobedio sam na tom takmičenju, dobio poziv Radio Prištine da snimim trajne snimke i da budem muzički urednik. Formirali smo ansambl narodnih pesama i igara "Šota", koji je tih godina bio jedan od najboljih u Jugoslaviji i koji je po svom nacionalnom sastavu bio Jugoslavija u malom.

Jordan Nikolić je ostavio traga i u diskografiji i u arhivama Radio Beograda i Prištine. Snimio je stotinak trajnih snimaka sa biserima izvorne narodne muzike: "Oj, golube", "Oj, devojko, dušo moja", "Oj, Cveto, Cveto", "Udade se jagodo", "Zapevala sojka ptica", "Bilbil pile", "Kosovski božuri", "Marijo, bela kumrijo", "Pošla mi Milka na vodu", "Razgranala grana jorgovana", "Razbole se dilber Tuta", "Ja posadih vitu jelu", "Kato Pećanke", "Sreto devojče iz banju ide"...

- Svoj muzički izraz uglavnom sam bazirao na etnomuzikološkim zbirkama. Miodrag Vasiljević je 1946. i 1947. godine boravio na Kosmetu i tom prilikom je zaključio da je Prizren centar aristokratske srpske muzike. Pesme sa Kosmeta su bogate skoro svim ritmovima. Sećam se, muzičari iz Narodnog orkestra imali su problema prilikom snimanja pesme "U selu kavga golema". Ponavljali su je desetak puta, nisu uspeli da uhvate ritam osam osmina i snimili su je u sedam osmina.

Jordan Nikolić je živeo skromo i neprimetno, živeo je za pesmu a ne od pesme. Pevao je lako i nenametljivo, plemenitim lirskim glasom.

- Bio sam vezan za porodicu a ne za menadžere. Nisam mogao da zamislim da danas budem gost u nekoj kafani, sutra na nekoj televiziji, prekosutra na nekoj svadbi, i da povremeno budem gost i u svojoj kući.

Preminuo je 26. aprila 2018.

(Goran Milošević)