"Borio sam se s ozbiljnim porokom" Peđa Jovanović iskreno o životnim padovima: "Imao sam operaciju..."

Pevač Peđa Jovanović pre nekoliko godina vratio se na muzičku scenu, a sada je otvoreno govorio o svom životnom i umetničkom putu.

Rođen u Štutgartu, detinjstvo je proveo između Nemačke i Priboja, odakle potiču njegovi roditelji.

Preporučujemo

- Rođen sam u Nemačkoj, roditelji su mi porijeklom iz Priboja, imamo kuću u Pribojskoj Banji. Moja sestra, Nenad i ja smo rođeni u Štutgartu, a kada sam imao šest godina, preselili smo se u Priboj. Kada smo završili osnovnu školu sa 14 godina smo se vratili za Nemačku i sa 24 godine Nenad i ja smo došli u Beograd - prisetio se Jovanović.

Brat blizanac Nenad mu je bio i ostao najveći oslonac u životu i karijeri:

- Zajedno smo sve radili, odrastali, išli u školu, išli na fakultet. Dok nas je mama oblačila, oblačili smo se isto, posle smo kupovali različite stvari. Što se tiče sporta, uvek smo nešto probali, ali nikada nismo bili istrajni, samo smo igrali fudbal u kraju, par puta sam išao u teretanu, ali nisam bio uporan - nastavlja Peđa.

Kako kaže, od kada zna za sebe maštao je da svira neki instrument.

- Kada smo bili mali, lupali smo u kante i pravili instrumente od kartonskih kutija. Još sa 3-4 godine su nam roditelji kupovali dečije gitare i harmonike. Uvek sam voleo da slušam zabavnu muziku, a kada smo Nenad i ja počeli da se profesionalno bavimo muzikom zavoleli smo narodne pesme Šabana Šaulića, Cuneta Gojkovića… - govori Jovanović i dodaje:

Nižu muzičku školu sam završio u Pribojskoj Banji.

- Nakon toga se vraćamo u Nemačku i nekoliko godina se nismo bavili muzikom, a onda je naš tata insistirao da se vratimo muzici i hvala mu na tome. U Frankfurtu se jednom godišnje organizuje sajam muzičke opreme, na kojem nam je kupio dve harmonike. Jedan Ivica nas je učio svirati, a kasnije nas je učio naš kolega Saša Nikolić, pa onda pevač Joca Đerić. Kasnije smo nastavili da se školujemo i studirali smo harmoniku kao glavni instrument i klavir kao sporedni na konzervatorijumu u Nemačkoj i, eto, muzika je postala naš život – nastavlja pevač.

Prve nastupe Peđa i Nenad imali su sa 16 godina, kada su počeli da nastupaju na rođendanima, po restoranima...

- Tada smo počeli da zarađujemo, mada nije to bilo ništa spektakularno, bitno nam je bilo samo da krenemo, a kasnije smo više zarađivali. Nismo imali menadžera nego je to bila reklama „od usta do usta“, neko nas čuje na nekom veselju, pa nas traži i tako. Naš otac je tada dogovarao sve nastupe. U Nemačkoj smo posle nastupali sa poznatim pevačima. Tada pevači nisu dovodili svoje muzičare, nego oni dođu, a sviraju ljudi od tamo. Svima je bilo zanimljivo što smo blizanci. Prvo smo svirali harmonike, pa onda Nenad klavijaturu, a ja sam nastavio harmoniku, a onda je on počeo da peva. Odlučili smo da odemo par meseci u Beograd, ali nikad se nismo vratili. Kada smo bili u grupi „Blizanci“, koju smo osnovali 2003. godine, on je sve pevao, a ja sam bio prateći vokal i svirao sam. Onda se desio hit „Laki”. Ljudi je i danas znaju, čak me na ulici sretnu i kažu mi Laki. Sada je pevam često na nastupima. Tada nam je tekstove pisala Marina Tucaković. U to vreme ja nikada nisam pevao prvi glas, a grupa „Blizanci“ se raspala 2008. godine – kaže Peđa.

Otpevavši više od 100 kavera stekao je veliku popularnost, a otkrio je i „tajnu“ svog promuklog glasa.

- Imao sam operaciju ciste i jedna glasnica mi je oštećena. Fabrički sam promukao i imam promuklu boju glasa. To je možda sreća u nesreći.. Posebnoj emociji doprinio je i moj boemski život kojeg sam se rešio. Imao sam ozbiljan problem sa alkoholom, koji sam, hvala Bogu, rešio. Godinama nisam imao rešenje za to. Javno govorim o tome. Voleo bih da moja jeca, dva sina i kćerka, nikad u životu ne probaju alkohol – iskren je Peđa.

(Telegraf.rs/Blic)