"Biću zahvalan da mi Bog da još pet godina, deset godina..." Žika Jakšić nikad iskreniji: "Počeo sam da cenim"

Voditelj Žika Jakšić (61) u životu prošao je mnogo toga, te kako kaže, nije gubio vreme, već je živeo u svakom trenutku.

On je jednom prilikom u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" na Blic televiziji u svojoj ispovesti govorio o detaljima iz svog života.

Preporučujemo

- Vreme je novac gde ljudi ne znaju da ga protumače pa misle da je to vezano sa materijalnim dobitkom, nego koliko je vreme vredno i koliko je važno da se ne troši uzalud. I još jednu stvar sam shvatio, da sada recimo sa 60 godina, bez obzira što je meni moj peščani sat, jako puno vremena je iza mene, a jako malo vremena koje mi ostaje do moje, da kažem, smrti, je' l tako, jer svi ćemo doći do tog dana, e, to drugo vreme koje je meni preostalo, ja sam nakon svega naučio i počeo da učim kako da ga cenim i kako da ga trošim. U tom smislu, bez obzira što sam sebi obezbedio, neko bi rekao možda i komforan život, postao sam čak i gospodar svog vremena - kaže Žika koji se nada da će u budućnosti stvoriti mnogo više nego što je do sada.

"Gospodar sam svog života"

- I u tom smislu, slobodno mogu reći da sam, hajde da kažem, gospodar postao svog života. Međutim, neko bi rekao, možda sam i nešto stvorio, da kažem, i u materijalnom smislu, ne neka velika bogatstva, ali dovoljno da onako malo spokojnije vodim svoj život. Tako da, preostalo moje vreme želim da trošim na pametan način i u tom smislu čak i imam velike planove, ne da bih zaradio neki novac, nego tek imam osećaj da ću, ako mi Bog podari možda pet, deset godina, petnaest, biću prezahvalan, da ću možda zarad mene i mereno mojim sistemima vrednosti, stvoriti mnogo više nego što sam to uradio za ovih proteklih, hajde, reći ću 40 godina, jer onih prvih 20 ne računam nešto u ozbiljan život - kaže Jakšić napominjući da se mnogi ljudi kada dođu u neke godine, okrenu i tek onda shvate da su proćerdali svoj život.

Žika je kao mlad bio uvek raspoložen za druženje, sve ga je interesovalo i kako kaže Bog mu je dao neke talente koje sam ja tokom svog života razvijao.

- Ljubav prema muzici je prirodno došla - kaže Žika koji je sam počeo da uči da svira gitaru.

- Kad sam ja već naučio neke akorde, naučio do desetak pesama, i onda sad ja iznesem gitaru, a imam 12-13 godina, i sednemo negde u društvo gde su muškarci, devojčice, već je to 13-14 godina kad rade hormoni, kad već mi se kao zaljubljujemo, pa znate šta znači uzeti gitaru i sviraš i pevaš... - kaže Žika, koji važi za veliko emotivca kog je ljubav vodila kroz život.

Onako sad kad saberem sve unazad moje ljubavi, moje neke veze, nije ih bilo puno, mislim, to su dva braka i pored toga nekih 5-6 ozbiljnih veza koje su dugo trajale.

Pošto je bio veoma dobar đak imao je i veću slobodu. Prvu gitaru je sam napravio, a prvu pravu gitaru je dobio, a već je imao rokenrol bend. Kasnije je žika upisao i DIF.

- Meni je psihologija bila ljubav neostvarena. Psihologija povezana sa filozofijom. Pošto sam još kao srednjoškolac onako, imao sam neki taj dar, ja sam voleo da filozofiram i dan-danas evo primećujete stalno navlačim na neku priču koja ima malo veću dubinu nego obični razgovori što se vode. E sad, pošto sam ja u srednjoj školi iz roka, negde sa 15 i po godina igrom slučaja jedan bas gitarista koji je bio u tom lokalnom bendu starijih ljudi, znači ja sam imao tad negde 16 godina, on se preselio za Kraljevo, lokalni bend je ostao bez bas gitariste i pozivaju mene. Bukvalno su me pokupili sa flipera, Sašo, ajde ideš ti s nama, večeras sviramo ispraćaj u vojsku. I onda sam ja četiri dana zaredom svirao ispraćaj u vojsku - kaže Žika, kome je pravo ime Saša, što malo ko zna.

(Telegraf.rs)