Voditeljka progovorila o teškom detinjstvu i nemaštini: "Gledala sam majku kako plače jer nema da mi da..."

Kristina Iglendža je jedna od naših najlepših voditeljki ali malo ko zna da je ona imala teško detinjstvo.

Iako je danas uspešna i popularna, detinjstvo joj je prošlo u nemaštini. SUočavanje sa egzistencijalnim pitanjima n naučilo ju je kako je rekla da vrednuje sve što ima.

Preporučujemo

- Došla sam iz Dalmacije za vreme rata i život me je očvrsnuo od malih nogu. Naučila sam da u životu moraš da ideš jako, snažno i strastveno, nema odustajanja. Mogu i da padnem i da ne uspem, otresem kolena i nastavim dalje dok ne dođem do svog cilja - rekla je ona pa dodala:

- Džabe ti lepota i pamet ako nemaš hrabrosti. Ne plašim se ničega, osim Boga. Ne kritikujem sebe za greške iz prošlosti, nego to prihvatim i iz toga izvlačim pouke i stvari koje ne bi trebalo da ponavljam - rekla je Kristina.

Dolazak u beograd bio je za nju jedno novo poglavlje i nije bio lak ni za nju ni za njenu porodicu koji su najteže trenutke prebrodili zahvaljujući međusobnoj podršci.

- Mislim da me je to dosta formiralo kao osobu, jer sam bila mala devojčica od devet godina koja je bila potpuno svesna svega. Preko noći ostaneš bez ičega, dođeš u koloni i nemaš gde da spavaš, škole te teško prihvataju, jer si stranac.

Voditeljka otkriva da se svega seća kao da je juče bilo.

- Kada gledaš majku koja plače i koja ne može da ti da za užinu, bori se kao i otac, to te nekako oformi. Zato sam jako mlada počela da radim, kao klinka sam prodavala sladoled, radila u kafiću. Mene ništa nije bilo sramota, jer moji nisu imali da mi pruže - otkriva u ispovesti ona.

- Bila sam svesna da nemaju, ima li gore boli nego da vidiš majku koja plače i ne može detetu da pruži osnovne stvari. Hvala Bogu ostali smo živi, zdravi, najbitnije je kada čovek ima porodicu i podršku, bitan je oslonac koji dobijaš - rekla je voditeljka u razgovoru za Grand.

(Telegraf.rs)