Parodije Braće Bajić ili zašto je legendarni duet bio pod sankcijama RTS-a

"Uzmem pasoš i diplomu đačku,

pa se krenem na rad u Nemačku.

Preporučujemo

Kako pređem nemačke granice,

ja udarim juriš na Švabice.

Ćute Švabe a naši se grabe,

zaviruju kroz tuđe tarabe.

Tri godine, pa ne mogu više,

pa me Švabe kući najuriše.

Dođem kući,

pa otvorim vrata, t

roje dece, ne zna im se tata.

Ti si ženo nerotkinja bila,

sad si maco troje omacila.

Nisam mužu, donela ih roda!

Kakva roda, to je muška voda!"

(Andrija i Toma Bajić)

I u vreme kad se u narodnoj muzici najviše kukalo, kad su ljubavni problemi bili skoro jedini problemi u "Titovom komunističkom raju", Andrija i Toma Bajić su snimali najveselije pesme i parodije.

- Poznato je da su Srbi dobri ljubavnici, možda nam zato i rastanak tako teško padne. Nas dvojica nikako nismo pronalazili sebe u pesmama tipa "kuku majko ostavila me devojka". Mi smo udarali brigu na veselje, a svesni smo da smo možda i preterivali u tim šalama i parodijama - priča legendarni Andrija Bajić.

- Primera radi, kad se pojaviše prvi čupavci u muzici, mi zapevasmo: "Aoj curo, aoj zrela kruško, a kad priđem vidim da je muško." Kad se namnožiše činovnici u Titovo doba, mi zapevasmo: "Jaoj ljudi, ne možemo više, jedan radi a petoro piše." A kad u Srbiji početkom devedesetih uđoše majke u skupštinu da izvlače sinove iz vojske, Toma i ja smo snimili pesmu: "Oj, Srbijo, mila mati, na niske si spala grane, nećeš valjda dočekati da te žene brane."

Šaljive pesme i parodije donele su Bajićima ogromnu popularnost i probleme. S jedne strane stekli su epitet baštinika iskonskog srpstva, s druge strane bili su na udaru zabrana i sankcija.

- Svakako da je taj bojkot od strane najvećih televizija uticao na našu karijeru. Čim se popnemo gore, čim izbacimo neku pesmu koja zatalasa narod, spuštani smo dole, jednostavno nas sklone. Mi smo dvanaest godina bili pod sankcijama na RTS-u. Dešavalo se da me na ulici prepoznaju neki voditelji i novinari RTS-a, zatraže izjavu, ja nešto kažem, a onda me urednci izbrišu.

- Desilo se i da zakažemo gostovanje u emisiji o pokojnom Tomi Zdravkoviću, a onda nam otkažu dan uoči emisije. Najžalosnije je da ti urednici koji su nas skidali sa programa nisu bili ni rođeni kad su Braća Bajić počeli da snimaju.

Pisali su Bajići te svoje parodije i u doba Tita i u doba Slobe, ismejavali društvene anomalije i bahate pojedince. Ima i danas šta da se parodira, ali... - Svaka pesma hoće svoje vreme, pa i parodija. Da se razumemo, danas ima mnogo više tema za parodije nego u Titovo vreme. Nekad je to bilo slatko i izazovno, nije bilo medija, interneta i ove sveopšte halabuke.

Sve što su Andrija i Toma Bajić stvarali sto posto je u duhu izvornog narodnog melosa, pa i najšaljivije pesme i parodije. Skoro na svakom izdanju Braće Bajić nalazi se poneka pesma uz koju se plače od smeha: "Švabica", "Aoj curo, đavole", "Kako to, zašto to", "Sad su takva nastala vremena da se ne zna ko je kome žena", "Mokra braća na kazane svraća", "Evropska demokratska pesma", "Oj, Srbijo, nećeš valjda da te žene brane", "Iz Banata poručuje Caca, ori lolo biće krastavaca", "Skupljaju se komunisti, javljaju se i fašisti", "Šest dana radim", "Stručnjaka smo jurili", "Nijagara", "Sakrio se mesec", "Nisam više dete", "Al' ostaju uvek nama muke sa ženama", "Sedi čiča uz čiču", "Čuvam ovce u donje strnjike", "Ej, prijo, kako ćemo", "Ode naša Cana preko okeana", "Oj, mangupe, ne diraj mi dete"...

- Danas svako može da izađe ulicu, da viče protiv vlasti, da nagrđuje predsednika i premijera, da svaki dan tviteriše i hejteriše, da otvori svoj Jutjub kanal i snima samog sebe kako se pravi lud. Svako može da laje koliko mu volja, bez ikakvih sankcija i obaveza prema istini. Ovim današnjim ne treba parodija Braće Bajić, oni su parodija sami za sebe - ističe Andrija Bajić.

(Goran Milošević)