Sećanje na Dobricu Erića: Opevani stihovi "sina plavih šuma i livada"

"Gledam Frušku goru sa salaša,

vojvođanska polja žitonosna,

Preporučujemo

slušam svirku Janike Balaža,

a u mojoj duši noja Bosna.

Semberijo moja u aprilu,

ti si mene ljuljala u krilu,

Bosno moja, jabuko u svetu,

što me pusti da lutam po svetu.

Gkedam Dunav s Petrovaradina,

lađe koje stižu iz daljina,

u ruci mi čaša rujnog vina,

a u mojoj duši moja Drina.

Gledam vile u snegu behara,

pijem vino iz zlatnog pehara,

a u mojoj duši krovinjara

i u njojzi moja majka stara.

(Predrag Negovanović - Dobrica Erić)

29. marta 2019. godine preminuo je Dobrica Erić, "sin plavih šuma i livada". Iako je izbegavao estradizaciju i diskogafizaciju svojih stihova, tridesetak Dobričinih pesama snimljeno je (na ovaj ili onaj način) na nosačima zvuka: "Devojka iz grada", "Razboleh se pod trešnjama" (Miroslav Ilić), "Teče reka, teče Gruža", "Hej, meseče, brate", "Poljubac je doručak najslađi", "Jedna crnka iz beloga grada" (Novica Negovanović), "Bosno moja, jabuko u cvetu" (Miloš Bojanić), "Jedna suza u mom vinu ćuti", "Beli grade, beli vinograde" (Nedeljko Bilkić), "Ranjeno je srce moje", "Oprosti mi majko" (Dobrivoje Topalović), "Detelina sa četiri lista", "Greška" (Ceca), "Proleće mi budi uspomene" (Vera Ivković), "Bluzo moja satkana od cveća" (Lepa Lukić), "Pesma sinu" (Dragoslav Belić), "Kad zapeva srce koje pati" (Braća Bajić), "Ljubio sam nepoznatu ženu" (Marinko Rokvić), "Era s ovog sveta" (Era Ojdanić), "Rodiše me nežnu i sirotu" (Lepa Brena), "Vodonoša" (Toma Čolović), "Neznanka" (Janko Glišič), "Tugo moja, košuljo od cveća" (Goca Stojićević), "Sunce" (Mira Peić), "Jedna Mirjana iz mog sela" (Dragan Laković)...

- Gruža je moje porodilište, a livada moj prvi krevetac. Sve je oko mene pevalo, a onda su i moje pesme propevale. Srce mi bilo puno kao suncokret kad moje pesme pevaju čobanice, žeteoci na mobama, pevačke izvorne grupe. Nikad nisam voleo komercijalizaciju mojih pesama. Ja sam pesnik naivac, pišem za narod a ne za estradu - govorio je Dobrica Erić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Obren Pjevović je jedan od prvih kompozitora koji me ubedio da na moje stihove može da komponuje pesme. Obren je bio izuzetan pesnik i veliki promoter šumadijskog melosa, imao sam čast da budem član njegove putujuće družine "Raspevana Šumadija". Obrenovi seljaci i pomeljari pevušili su moje stihove mnogo godina pre nego što ih je snimio sa Miroslavom i ostalim estradnim zvezdama.

I "Devojka iz grada" se pevala i snimala pre Miroslava Ilića. Prvu verziju "Devojke iz grada" snimio je Miladin Vukićević na melodiju Dobrivoja Baskića, bez usporavanja i prelaza kao kod Obrena, sa refrenom, skraćenim tekstom i naslovom "Sin sam plavih šuma i livada".

- "Devojka iz grada" je pesma bunta i razočarenja, ne u tu devojku nego u mene i moja lutanja. U mladosti sam voleo društvo, a onda sam počeo da se osamostaljujem. Voleo sam da se obradujem sam, a voleo sam i da se isplačem da to niko ne vidi.

- Počeo sam i mnogo da čitam, pa sam u potrazi za knjigama prešao u grad i napravio najveću grešku u žìvotu. Razlikovao sam se od mojih vršnjaka sa sela, a nikako se nisam uklapao u gradsku sredinu. Ljubav je ostala tamo gde je i potekla, a "Devojka iz grada" je samo moja bolna ispovest.

Opevao je Dobrica i Moravu i Gružu, ali je napisao i ovu odu: "Dao bih sve tri Morave za jednu Gružu koja me naučila da volim vodu." I Novici Negovanoviću je bila veoma draga jedna Dobričina pesma o Gruži.

- U pesmi sam obično polazio od teksta, tražeći da zadovolji zahteve i jezičke i muzičke metrike i da melodijska linija bude ista u svim strofama. Takve pesme slušaoci lako primaju, zato i kažemo za dobru pesmu da teče kao reka, da se sluša u jednom dahu - pričao je legendarni Novica Negovanović.

- Mene je proslavila "Jedna reka u mom kraju", svima znana pesma koja se tiče svih reka i svih ljubavi, ali meni je draža pesma "Teče reka, teče Gruža". Dobrica je opevao jednu ljubav sa optimističnom porukom "da će se negde sastaviti ti talasi što pred nama teku".

Jedan od retkih kompozitora koji se može pohvaliti da je komponovao desetak pesama na Dobričine stihove je Predrag Negovanović.

- Moja najpoznatija pesma na Dobričine stihove svakako je "Bosno moja, jabuko u cvetu" koju je snimio Miloš Bojanić. Bila je velika odgovornost komponovati pesme na stihove Dobrice Erića, budući da nije voleo nikakve izmene. Dešavalo se da i melodiju promenim u nekim stihovima, samo da bi Dobričina reč bila autentična - kaže hitmejker Predrag Negovanović.

(Goran Milošević)