"Planirala sam da se vidim s njim": Marija Mara napustila Grand, sad otkrila sve o sukobu sa Sašom Popovićem

Marija Mara Stojadinović, jedna od popularnijih pevačica prve decenije 21. veka, iznenada je prekinula svoju karijeru i napustila "Grand", te se odselila iz Srbije.

Nekadašnja članica grupe "Nemoguće vruće", voditeljka i pevačica čija se muzička karijera razvijala kroz "ZAM" i "Grand produkciju", danas živi i radi u Americi.

Nakon preseljenja u Čikago, nastavila je da se bavi muzikom, ali je uz to pokrenula i porodični biznis. U razgovoru za naš portal, iskreno govori o svojim počecima, velikim uspesima, izazovima u inostranstvu, ali i o emotivnom oproštaju od Saše Popovića i isitinu od njihovom odnosu i navodnom izbacivanju iz Granda.

• Na javnu scenu kročili ste krajem devedesetih i svoju medijsku karijeru ste započeli kao voditeljka. Kada i zbog čega ste odlučili da to ostavite po strani i počnete sa pevačkom karijerom?

- Jeste, krajem devedesetih sam započela medijsku karijeru, ali prvo kao glumica u trsteničkom pozorištu, radila sam dugo sa našim glumcem Slobodanom Ćusićem, on je bio reditelj predstava koje sam igrala, a uporedo sam vodila na televiziji u Trsteniku. Za potrebe predstava sam pevala, to mi je bila uloga, onda sam i nastavila da se bavim pevanjem, a s obzirom da to iziskuje puno rada, truda i vremena, moralo je nešto da pretrpi, tako da je moja prva ljubav - pozorišne daske su zamenjene mikrofonom.

• Muzičku karijeru ste započeli u grupi "Nemoguće vruće" u produkciji Zam. Koji je prvi veliki uspeh koji ste ostvarili, odnosno s kojom pesmom?

- Moje prvo veliko pojavljivanje na televiziji bilo je sa grupom "Nemoguće vruće", koja je bila poznata po hitovima poput "Druže moj" i "Čiča drljo", u saradnji sa pokojnim Borom Drljačom. "Nemoguće vruće" je bio veoma popularan bend, koji je svirao raznovrsnu muziku, od "Silvane do Nirvane". Nastupali smo u velikim evropskim klubovima, ali i na vlaškim svadbama - bili smo spremni na sve. S grupom sam provela punih pet godina, tokom kojih smo izdali album za izdavačku kuću "Zam". Pre mene, grupu je pevala Ružica Čavić, a ja sam je zamenila. To je bilo zaista jedno nezaboravno iskustvo.

• ⁠Između "Zama" i "Granda", koga birate?

- Kada bih morala da biram, bilo bi mi veoma teško da se odlučim. Obe produkcijske kuće, pod vođstvom istih ljudi, bile su izuzetne na svoj način. "Zam" je predstavljao veliki "bum" na Trećem kanalu, sa emisijom koja je bila jedinstvena u to vreme, dok je "Grand" postavio nove standarde u novijem dobu, takođe sa svojom specifičnom emisijom "Zvezde Granda". Ipak, neka to bude "Grand", jer je to kuća u kojoj sam 2006. godine snimila svoj prvi samostalni album.

• Početkom dvehiljaditih, Vaša karijera doživljava ekspanziju, međutim tada Vaše sporne toples fotografije izazvale su veliku pažnju i negodovanje vlasnika "Granda", čiji ste tada bili član. Da li je to istina i kako iz ove perspektive sada gledate na to?

- Moj prvi album za "Grand" izašao je 2006. godine, a pesme "Tuđe, slađe" i "Juče ko i danas" odmah su se izdvojile, pri čemu mi je ova poslednja omiljena. Imajući u vidu kvalitetan tim saradnika, studio Pink i ljude poput Sonje Mitrović Hani, Baneta Opačića i Stevice Simeunovića, album je tada prošao izuzetno. Ipak, u tom periodu desile su se paparaco fotografije u toplesu, što je izazvalo negodovanje u "Grandu". Iako se nismo puno raspravljali oko toga, sećam se da je Saša Popović rekao: "Svakog čuda tri dana dosta, sačekaćemo da se slegne prašina", mada meni ni dan-danas nije jasno kakva prašina, jer je takvih slika bilo pre mene, a ima ih i posle mene, ne takvih, nego mnogo gorih, ali neko je morao da bude žrtveno jagnje, pa sam to bila ja.

• Pisalo se da Vas je Saša Popović izbacio iz Granda zbog tih slika. Da li je to istina?

- Puno se pisalo o tome da me je Saša Popović izbacio iz "Granda" zbog tih paparaco fotografija, ali to jednostavno nije istina! U nedostatku informacija, ljudi pišu razne stvari, a ja se nisam trudila da to demantujem. Saša i ja nikada nismo bili u lošim odnosima. Tada sam čekala papire za preseljenje u Ameriku, gde živi moja porodica, i dobila sam ih baš u trenutku kada su se desile te fotografije u toplesu. Dobila sam priliku da se preselim u Ameriku i iskoristim šansu da dobijem američke papire. Mogla sam ostati u Srbiji i nastaviti muzičku karijeru, verujem da bi sve bilo u redu, ali sam želela da budem sa majkom, i to je jedini pravi razlog mog dolaska u Ameriku. Saša me nikada nije izbacio, barem ne da ja znam, jer mi to nikada nije rekao. Verujem samo u ono što mi neko lično kaže, a ono što drugi pričaju...

• Nakon svega odlazite iz Srbije u Ameriku, tamo ste se lepo uklopili i počeli potpuno novi život. Koliko Vam je bilo teško na početku i da li mislite da ste doneli ispravnu odluku?

- Preseljenje u Ameriku bilo je teško, nedostajali su mi kumovi, rodbina, prijatelji i druga polovina moje porodice koja je ostala u Vrnjačkoj Banji. Došla sam sa dobrim predznanjem engleskog jezika i odmah se upisala u školu, pa mi nije bilo teško da se uklopim. Upoznala sam mnogo naših dobrih ljudi kod kojih sam nastavila da pevam od prvog dana mog preseljenja, pa sve do danas. Nažalost, ljudi u Srbiji nemaju priliku da isprate sve što se dešava preko okeana, pa misle da Marija Mara više ne peva. Međutim, ja pevam sve vreme, od 2008. godine, veoma aktivno i uspešno. Takođe, vodim privatni biznis sa majkom, tako da sam pevačica, influenserka i majka - sve stižem i ništa mi nije teško. Imam puno energije, što se jasno vidi kroz moje video snimke na Instagramu i TikToku. Možda sam pogrešila, ali smatram da nema mnogo smisla graditi karijeru u Srbiji, a živeti u Americi, to bi bilo gubljenje vremena i novca. Verovatno bih bila prisutnija u medijima da sam u Srbiji, ali ne mogu da kažem da sam nezadovoljna svojim preseljenjem. Naprotiv, vrlo sam zadovoljna jer mi je život ovde, hvala Bogu, uspešan. Zato planiram da zatvorim taj krug i vratim se u Srbiju, biće iznenađenja i novih pesama.

• ⁠Koje je Vaše primarno zanimanje u Americi? Otvorili ste restoran "BUREK SHOP 3M" u Čikagu, kako biznis napreduje? Da li Amerikanci vole našu hranu?

- Pored pevanja, moja porodica uspešno vodi mali porodični restoran u Čikagu - to je toplo i prijatno mesto gde gosti mogu uživati u doručku i ručku. Na našem meniju su burek, omleti, palačinke, domaći sir, baklave, torte… Posla ima puno, radimo naporno, ali se ne žalimo. Ipak, ovde, kada si gazda, zapravo si i najveći radnik - radiš u tri smene i uvek si na nogama. (smeh)

S ponosom mogu da kažem da smo pravi ambasadori naše zemlje u inostranstvu, posebno u Čikagu, gde na najlepši način predstavljamo našu kulturu i tradiciju. Pored brojnih srpskih crkava, važan deo naše baštine je i hrana, koja privlači ljude iz celog sveta. Gosti u našem restoranu nisu samo Srbi i ljudi sa Balkana, dolaze nam i Amerikanci, Brazilci, Španci, Kinezi, Poljaci, Turci, Grci… Svi su čuli za burek i oduševljeni su našom balkanskom kuhinjom. Uvek se vraćaju i često ostavljaju velikodušan bakšiš, jer Amerikanci cene dobru uslugu i kvalitetnu hranu. Mi se trudimo da ih ugostimo na najbolji mogući način i ponosni smo što širimo deo naše tradicije širom sveta.

• Tokom muzičke karijere ste bili omiljeni mnogima, pa i na privatnim veseljima, neko ste ko zna da "ubode" publiku. Kako? I ⁠kakvo je Vaše mišljenje o privatnim veseljima i bakšišu?

- Kažu da znam da "ubodem" publiku, ali ja verujem da je u pitanju energija. Mnogi su mi rekli da zračim pozitivnošću i osmehom, a to je verovatno zato što volim direktan kontakt sa ljudima. Uvek ulazim među publiku, družim se s gostima i ne volim da budem izolovana na bini, zato ni ne praktikujem takve koncerte. Mnogo više uživam u privatnim veseljima, gde je atmosfera toplija i prisnija. Ljudi mogu da osete moju energiju i kroz video snimke na TikToku, vide da sam žena iz naroda, da volim ljude i da se ne libim da radim privatna slavlja. Većinski i nastupam na takvim događajima, gde je interakcija sa gostima spontana i iskrena. Naravno, bakšiš je sastavni deo te atmosfere. Kada čoveka pogodi pesma, kada ga uhvati merak, uvek će dati. I ja sam ista, kad me pesma dotakne, uvek ću dati bakšiš. A ono što dobijem, podelim sa svojim bendom, svi budemo zadovoljni i srećni.

• Mnoge Vaše kolege su više puta u javnosti govorile o problemima koji mogu da se dese na privatnim veseljima, pa i što se tiče bakšiša. Da li ste Vi imali neka neprijatna iskustva?

- Gde su alkohol i veselje, uvek može doći do nezgoda, ali kroz svoju karijeru imala sam vrlo malo takvih iskustava, toliko malo da ih jedva i pamtim. Ipak, jedna situacija mi je ostala urezana u sećanje. Bilo je to kada sam imala 24-25 godina, mnogo pre nego što sam snimila album za "Grand". Nastupala sam na jednom saboru na Homoljskim planinama, u ogromnom šatoru sa 2.000 - 3.000 ljudi. U jednom trenutku izbila je tuča, nastao je pravi stampedo, a ja sam ostala zarobljena iza muzičkog stola. S jedne strane bio je stub, s druge strane bina sa instrumentima, bukvalno nisam imala kuda. Kako su se sukobi približavali meni, gledala sam kako se stolovi i stolice lome, i u panici sam instinktivno zgrabila nekoliko plastičnih stolica koje su bile pored mene i svom snagom ih bacila ispred sebe, oborivši nekoliko ljudi. To mi je dalo dovoljno vremena da se provučem ispod stola i pobegnem na drugu stranu šatora. To veselje me je, nažalost, koštalo mnogo više nego što sam zaradila, moje potpuno nove "Guči" čizme, koje su tada vredele oko 3.000 evra, otišle su u nepovrat. (smeh)

• Nedavno nas je napustio Saša Popović, kakvo je Vaše mišljenje o njemu danas? Kako ga pamtite?

- Iako sam daleko, redovno pratim dešavanja u našoj zemlji preko društvenih mreža. Tako sam sa tugom čula i vest o Sašinoj smrti. Na TikToku se već duže vreme pratim sa Suzanom, često razgovaramo, i moram reći da je ona divna žena, dobra duša i neko ko zrači toplinom. Samo takva žena mogla je da bude uz Sašu sve ove godine. Ona je melem za dušu, što se vidi kroz njene oči i pesme, i mnogo je volim. Pričale smo više puta, ali mi je bilo glupo da joj saučešće izjavim porukom na TikToku, a nemam njen broj. Zato želim ovim putem da joj javno uputim iskreno saučešće - njoj, njihovoj deci, Sašinoj porodici. Iskreno mi je žao što se sve odigralo tako brzo i neočekivano, što se bolest razvila do najgoreg stadijuma. Saša je bio vizionar i čovek neverovatne energije. Bez obzira na neka naša mala sporečkanja oko paparaco fotografija, to nikada nije bilo ništa ozbiljno. Nikada nisam imala loše mišljenje o njemu, a znam da ni on o meni. Sećam se jedne emisije "Zvezde Granda Specijal", kada su me spomenuli da sam u Americi, a on me je tada javno pozdravio. To pokazuje da među nama nikada nije bilo zle krvi. Baš mi je žao što je prerano otišao… Planiram uskoro da se vratim kući, da snimim kavere svojih starih pesama i predstavim nove, i baš sam želela da se posle 20 godina vidim sa njim i Suzanom. Nažalost, sudbina je imala druge planove.

• U međuvremenu ste postali i majka. Vaš ljubavni život je takođe izazvao veliku pažnju ovdašnje javnosti?

- Najveća sreća i ispunjenje u mom životu je moj sin Lazar, koji će u junu napuniti šest godina. Ove godine rođendan ćemo proslaviti u Vrnjačkoj Banji, karte su već kupljene i jedva čekamo da dođemo u našu lepu Srbiju. Lazarov tata je bivši fudbaler, a sada trener, poreklom iz Kameruna. Bili smo u braku dugi niz godina i iz te ljubavi dobili sina. Međutim, njegov posao je zahtevao česta putovanja i angažmane širom sveta, pretežno u Africi, dok sam ja svoj profesionalni i privatni život gradila u Čikagu. Pošto tamo ne bih imala prilike da se bavim pevanjem, doneli smo zajedničku odluku da se sporazumno raziđemo. Ipak, ostali smo u odličnim odnosima. Lazar živi sa mnom u Čikagu, a njegov tata, koji je američki državljanin, redovno dolazi da provodi vreme s njim. Kada je ovde, družimo se, idemo zajedno na večere, igraonice i proslave. Kada je u inostranstvu, svakodnevno su u kontaktu putem video poziva, tako da Lazar ima prisustvo oba roditelja u svom životu. Što se ljubavnog života tiče, trenutno sam potpuno posvećena sinu i poslu. Svakog vikenda aktivno nastupam, vodim privatni biznis s mamom i bavim se društvenim mrežama, tako da u ovom trenutku jednostavno nemam prostora za novu ljubav. Verujem da za sve postoji pravo vreme, pa tako i za to, ali za sada, ljubav može da sačeka.

• Često sa svojim pratiocima delite sve o društvenom stanju u Americi. Nedavno ste izabrali novog predsednika, kako se vama za sada čini njegov mandat? Kako Amerikanci žive pod vladavinom Donalda Trampa?

- Na društvenim mrežama često delim svoje mišljenje o životu u Americi, posebno onima koji nikada nisu bili ovde. Ljude zanima kako zaista izgleda situacija, a ja uvek budem iskrena. Nedavno smo dobili novog - starog predsednika, što je izazvalo ogromno veselje. Mnogi su verovali da će biti nameštaljki i da mu neće dozvoliti da pobedi. Posebno je bilo dramatično kada je tokom predizborne kampanje u Pensilvaniji bilo pucano na njega, pa su svi strahovali da neće uspeti da postane predsednik ponovo. Međutim, Bog je bio sa njim i sve je ispalo kako treba.

Tramp je zaista ispunio svoja obećanja i od prvog dana radi ono što je govorio tokom kampanje, a to je, pre svega, najavio masovne deportacije. Možda zvuči neobično, ali to je zapravo ono za šta su ljudi glasali. Amerikanci su umorni od ilegalnih imigranata koji rade na crno, uzimaju posao i koriste državne resurse - besplatne kuće, stanove, kreditne kartice za kupovinu hrane, besplatno školovanje i zdravstvo. U isto vreme, mnogi Amerikanci gube domove, ne mogu da nađu posao, a plate su nedovoljne zbog visoke inflacije koja je zahvatila zemlju.

Nakon skoro 20 godina života u Americi, vidim ogromne promene u odnosu na onu zemlju koju sam poznavala 2008. godine. Tramp se aktivno bori sa ovom situacijom i sprovodi masovne deportacije, pre svega onih koji imaju kriminalni dosije, a zatim i svih drugih ilegalnih imigranata. Američka administracija, prema rečima portparola Bele kuće, smatra svakog ko je ilegalno ušao u zemlju kriminalcem, jer je to krivično delo. Zakon o ilegalnom ulasku u zemlju je strožiji nego ikad, a Tramp nastavlja sa gradnjom zida oko Amerike, što je započeo u svom prvom mandatu, dok je Bajden pokušao da omogući prolaze.

Statistike pokazuju da je u Americi trenutno više od 40 miliona ilegalnih imigranata, a mnogi od njih su došli kroz rupe u sistemu kada su zidovi bili uklonjeni. S obzirom na to da broj kriminalnih slučajeva raste i da su mnogi Amerikanci izgubili život zbog nasilja, ljudi su se ponovo odlučili za Trampa. On se zalaže za jaču sigurnost, veće ulaganje u biznise, povratak američke auto-industrije i razvoj novih investicija koje će uneti bilione dolara u zemlju.

Iako inflacija i dalje predstavlja izazov, Tramp se zalaže za njeno rešavanje i obećava da će stanje uskoro biti bolje. Ceo njegov plan, od ekonomije do bezbednosti, daje nadu da će stvari krenuti u pozitivnom smeru, a sve više ljudi je zadovoljno njegovim radom i administracijom.

• ⁠Za kraj, da li pripremate nešto novo i da li možda nekada planirate da se zauvek vratite u Srbiju? 

- U Americi sam radila dve nove pesme, i po prvi put sam se oprobala kao autor svojih dela. Pesme će uskoro biti objavljene, jedna po jedna, ali ne planiram album. Kada se vratim u Srbiju, planiramo da snimimo kavere za stare pesme i zvanično predstavimo nove publici. Lazar i ja imamo u planu da se vratimo u Srbiju. On će tamo upisati školu, jer pokazuje veliko interesovanje za muziku, pa će pohađati Muzičku školu. To smo već dogovorili.

Iako je Lazar rođen u Americi, uspela sam da mu usadim ljubav prema našoj zemlji. Voli Srbiju, rođake, i sve ljude tu. Posebno je vezan za našu kuću u Vrnjačkoj Banji, naše običaje, ali i prirodu - lepe trave, drveće, reke... Naša zajednička odluka je da se vratimo za najviše dve godine, tako da možete očekivati naš povratak. Takođe, možda i napravimo nastavak pesme "Hajde, pošlji da vidi da l' sam napolju", da vidimo da li smo se "napolju" zaista našli ili nismo. U svakom slučaju, pripremite se za iznenađenja.

(Telegraf.rs)