Legendarni Dragoslav Živanović Troša snimio novu pesmu u 85. godini: "Čuvaj me za starost"

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine,

da me sete moje drage, drage ljubljene,

Preporučujemo

da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari,

vrele usne mije drage kad smo se sastali.

To su bili srećni dani, dani mladosti,

puni žara i lepote, pesme, ljubavi.

Što su lepe uspomene kad se na njih setiš,

za trenutak osećaje mladosti mi vratiš.

Mladost prošla, nestala je svaka lepota,

a ja ostah željan drage, željan života.

Sav sam srećan kad se setim

nekad srećnih dana,

još srećniji kada pevam oj mladosti rana."

(Dragoslav Živanović Troša)

- Moju prvu pevačku ploču snimio sam ne svojom nego božjom voljom. Na Trgu republike sreo sam Miću Đorđevića, urednika u PGP-u, koji me je pitao da li imam pesme za prvu ploču jednog mladog pevača. Odneo sam mu četiri pesme ("Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja") i za sedam dana mi stiže odgovor: pesme su divne, ali mladi pevač nije mogao da ih otpeva. Taj mladi pevač bio je Bora Drljača - priča Troša za Muzičku apoteku.

- Onako snužden istog dana naletim na frulaša Pavla Stanojevića, muzičkog urednika u Jugotonu, koji mi reče: "Dobre su ti one pesme, već sam imao prilike da ih čujem na veseljima. A što ih ti ne snimiš?" Prihvatio sam izazov, uvežbavao sam te četiri pesme jedno mesec dana sa mojim zemljakom i vrsnim harmonikašem Dragoslavom Jankovićem Ćivrom, i snimio ih u studiju u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara, i na "tri, četiri". Ispalo je mnogo bolje nego što sam se nadao.

Dragoslav Živanović Troša rođen je 17. marta 1940. godine u Sirakovu kod Požarevca. Od dede je nasledio nadimak, a od oca i strica harmoniku.

- Sa šest gidina sam kradom uzimao dedinu "dijatonku" i prebirao po dirkama. Kad je instrument u pitanju, jednostavno nisam mogao da omanem. Otac i stric su bili afirmisani harmonikaši, deda je svirao harmoniku i klarinet. Batalio sam školu, ali zato nisam ispuštao harmoniku. Sa radija sam skidao Miju Krnjevca i Muliju Spasojevića i pitao se da li su ti ljudi od krvi i mesa.

- A onda sam sa petnaest godina na vašaru u Požarevcu upoznao Vitu Životića, šefa tada najjačeg ansambla u mom kraju a kasije i u celoj Jugi. S ponosom mogu da kažem da je Vita moj majstor i moj učitelj. Dobro se sećam: plaćao sam mu za jedno naučeno kolo tadašnjih hiljadu dinara. Stalo mi bilo da naučim što više, a nije se imalo para. Žurio sam sa učenjem, pa se dešavalo da kad naučim peto kolo ja zaboravim ono prvo.

I majstor Vita Životić je bio oduševljen Trošinom svirkom. Na takmičenju harmonikaša na "Smederevskoj jeseni" 1962. godine Troša osvaja prvu nagradu.

- Dobio sam tada poziv od Nenada Mićovića, harmonikaša iz Carevčevog orkestra i predsednika žirija, da dođem u Radio Beograd na audiciju. Dobio sam priznanje i od Carevca, Makse Popova i ostalih velikana sa radija, pa na njihovu preporuku snimam "Stiško" i još nekoliko autorskih kola koja su i danas na repertoaru Narodnog orkestra RTS-a.

- Dobio sam tada i ponudu da za državnu platu sviram harmoniku na Radio Beogradu. Na opšte iznenađenje odbio sam ponudu. Nisam hteo da otkažem pogođene tezge i da se selim iz mog Stiga i upustim u beogradsku avanturu.

I pre nego što je propevao i postao autentičan kantautor, Troša je komponovao desetine pesama i za druge pevače, tada najpoznatije soliste i duete.

- Lepa Lukić je snimala moje pesme i sa mojim ansamblom još dok je bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su prve u duetu sninile moju pesmu "Kad su laste odletele".

- I Silvana je svoje prve pesme snimala sa mojim ansamblom u duetu sa Perom Tanasijevićem. U stvari, Pera i ja smo izvukli Silvanu iz kafane i uveli je u diskografiju.

Diskografska karijera Dragoslava Živanovića Troše trajala je od 1967. do 1982. Snimio je desetak singlova i dva albuma sa nekoliko besmrtnih pesama: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna a ja zakasnio", "Dođi u moju momačku sobu", "Ne pričaj mi o rastanku", "Čekam već odavno", "Ona je za mene sve", "Evo me opet na starom pragu", "Nema žene koja nema mane", "Dvaput se ne živi", "Para vrti gde burgija neće"...

Pre nekoliko meseci snimio je Troša i nekoliko novih pesama: "Ako nekad ostanem bez tebe" i "Čuvaj me za starost", "Neženja sam od 30 leta". Za višedecenijsko muzičko stvaralaštvo dobio je priznanje i od svog esnafa, doduše, tek kad je zakoračio u devetu deceniju života. Savez estradno-muzičkih umetnuka Srbije (SEMUS) dodelio mu je status istaknutog estradnog umetnika.

- Iako sam rođen u bogomdanom kraju kad su veselja u pitanju, ja sam više pevao na pločama nego na svadbama. Imao sam vrhunski orkestar i dobre pevače, a ja sam uskakao samo kad neko promukne. Grlo me još uvek služi, tako da svaki dan mogu da pevušim makar za svoju dušu - ističe majstor narodne muzike Dragoslav Živanović Troša.

(Goran Milošević)