Prvi intervju Enesa Begovića nakon smrti sina: "Posvetio sam se unucima, to me ispunjava u životu"

Enes Begović ove nedelje ponovo će se naći u žiriju muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno", po prvi put nakon porodične tragedije koja ga je zadesila u junu 2023. godine, kada mu je preminuo sin.

Pevač je sada govorio o karijeri, unucima, ali i dugogodišnjem prijateljstvu sa Sašom Popovićem.

Preporučujemo

- Nekako sam i ja u tom filmu, jer sebe smatram delom ove emisije. Toliko puta sam nastupao i bio prisutan ovde da je zaista osećam kao svoje“, rekao je Begović i dodao da ga kolege iz produkcije zovu "kapetanom posade".

- Dobio sam i taj naziv od Mareta i Žike, dobili smo naziv Kapetani. Nije potonuli brod nego su kapetani plovidbe ove lepe emisije. Ovo je nešto van svih očekivanja, čudo od emisije. Nedavno sam bio u Australiji, pa potom u Americi, pa su me pitali kada ću opet biti u žiriju.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Govoreći o turneji po inostranstvu, Begović je istakao da je posebno ponosan na nastupe u Australiji, gde je doživeo veliku čast.

- Jedna od mojih najuspešnijih turneja u inostranstvu je bila upravo ova u Australiji. Posebno bih se zahvalio svima koji su bili na ovim koncertima, a posebno mom prijatelju Hamdiji Bešireviću, koji je organizator većine nastupa pevača iz ove regije. Napravio je čudo. Bio sam iznenađen kada sam na svoj mejl dobio poziv od gradonačelnika Sidneja da dođem da mi uruče plaketu počasnog građanina i da mi daju ključ grada Liverpula, koji je deo Sidneja. To me je pozitivno ganulo i bila mi je čast. Bio sam presrećan jer nikad niko sa ovih prostora nije dobio tako nešto. Verovatno su prepoznali nešto u meni, ne znam ni ja, a koncert u Sidneju koji sam imao tih dana bio je jedan od najposećenijih ikada. Posebno bih naglasio da je struktura publike bila poreklom iz svih krajeva Balkana, bio sam ushićen i presrećan. Verovatno je to i podstaklo ljude iz tamošnje lokalne administracije da mi dodele ovo priznanje.

Upoređujući svoju popularnost sa Zdravkom Čolićem, Begović je priznao da mu je Čolina muzika bila inspiracija, ali da je ipak svoj put našao u narodnoj muzici.

- On je stariji od mene, ali hteli mi da priznamo ili ne, Zdravko Čolić je neko ko je obeležio jedno vreme. Zdravko Čolić je muzika, on je istorija muzike, pop muzike bivše Jugoslavije, ikona Sarajeva. Mi koji smo napravili nešto u životu, počev od Dina Merlina, Halida Bešlića do mene, svi smo nekako bili oduševljeni njegovim izvedbama i uspesima. Sve pesme koje je on otpevao u to doba za mene su posebno emotivne i drage. Na kraju, ja sam odrastao uz tu muziku i to mi je dalo inspiraciju da se bavim ovim poslom.

Iako ga je Čolina muzika inspirisala, Begović se opredelio za narodnu muziku, koja mu je u srcu.

- Malo čudno zvuči, ali u Bosni ljudi znaju da pevaju, kao što mi je govorio Saša Popović: ‘Endži, gde god dođem pa i konobari znaju pevati. Kako ide mikrofon od pevača pa redom od stola za stolom, počne da peva svako za stolom i svi znaju da pevaju. Onda uzme konobar, počne i on da peva, i on razvali’. Naše podneblje je jako muzikalno, to je narod koji zna i voli muziku, poznaje dušu.

Dodao je i da je bosanski sevdah muzika iznad svih drugih žanrova.

- Kada sam kao momak dolazio u Beograd, prvi put sam pevao zabavnu muziku. Pevao sam baš Zdravka Čolića „Ti si jedina od svih…“ . To je zaista bilo… Ne znam da li je postojao neko da ne voli to što on radi. Posle sam počeo da se bavim ovim drugim, jer narodna muzika je, da budem iskren, bila moje opredeljenje pošto je najviše volim. Pogotovo taj bosanski izvorni sevdah, koji je muzika iznad svega. Iznad svih ovih žanrova ona ima posebnu težinu, kulturološki je najupečatljivija, naročito za područje Bosne i Hercegovine, i deo je njenog identiteta.

Foto: ATA Images

Begović je istakao i koliko mu porodica znači, posebno unuci.

- Ima ih četvoro na moju veliku sreću. Imam dva unuka i dve unuke. Volim ih najviše na svetu i to mi je sad nekako relaks, pošto kad sam bio mlađi nisam imao vremena da se posvetim svojoj deci. Ali sada imam vremena da se posvetim unucima i to je ono što me ispunjava u životu. Kada su mi moji roditelji, koji nažalost sada nisu živi, pričali koliko se vole unučad, ja nisam verovao. Recimo da mi kaže majka ‘Više ja volim unuka nego tebe’. Meni je to bilo čudno kako me majka može manje voleti nego unuka. Međutim, sad sam se zaista uverio u to. To je neizmerna, neizmerna ljubav. Ako gledaju unuci da znate, iskoristite nanu i deku jer njihova je ljubav bezrezervna i bezvremenska.

Otkrio je i da se njegovi unuci bave sportom, dok se nada da će bar jedan naslediti njegov muzički talenat.

- Unuci su različitih uzrasta, imamo godinu i po, 10 godina, 14 i 15 godina. Najstariji unuk mi je odličan fudbaler, a unuke se takođe bave sportom. Jedna igra tenis, a druga odbojku, a za malog ćemo tek da vidimo.

Na pitanje da li bi voleo da neko od unuka krene njegovim stopama u muzici, kroz osmeh je rekao:

- Pa voleo bih da bude nešto da radi što je dedo radio.

(Telegraf.rs/Grand)