Vedrana Rudan je u ovoj bolnici želela da skrati sebi život: Odustala je nakon ovih saznanja

Vedrana Rudan (75) boluje od agresivnog raka žučnih kanalića, te je zbog toga želela eutanaziju koja košta 17000 evra, u Cirihu, u Švajcarskoj.

Naime, u pitanju je redak primarni tumor jetre koji se teško dijagnostifikuje i teško ga je otkriti čak i uz pomoć specijalizovanih testova. Kako bolest napreduje tako je i lečenje otežano, a žene simptome mogu pomešati sa onim koji se javljaju u PMS-u.

Preporučujemo

Gostujući u emisiji Aleksandra Stankovića na HRT-u "Ned‌eljom u 2", poznata hrvatska književnica otkrila je da "ne želi da umire na rate". Priznala je da želi eutanaziju koja košta 17.000 evra, ali je zbog detaljne i duge procedure koju ona zahteva, odustala.

- Ne želim umirati na rate. Želim eutanaziju. Suprug i ja smo godinama štedeli za nju. Košta 17.000 evra. Zvala sam, počeli smo se dopisivati, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im rezultate, primili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su tražili još, još rezultata, kako je vreme prolazilo, shvatila sam... Rekli su mi da 85 posto ljudi odustane, tamo te intervjuiraju... Ja shvatila sam da ću tamo morati provesti neko vreme i da će neki član tamošnjeg veća reći da mi se možda može pomoći u međuvremenu sam oslabila i odustala - rekla je ona u emisiji.

Radi se o bolnici u kojoj postoje utvrđeni postupci koji se moraju slediti kako bi se dobila Minellijeva (osnivača bolnice) pomoć u osiguravanju brze smrti s dozom od 15 mg smrtonosnog leka. Samo se pojaviti na njegovom pragu nije ispravan način, piše Guardian.

Prvo, morate postati član Dignitasa; svako se može pridružiti ako plati godišnju članarinu od 47 dolara. Kada ste spremni umreti, kako navodi Gardijan treba poslati kopije svoje medicinske dokumentacije, pismo u kojem se objašnjava zašto su stvari postale nepodnošljive i 1860 funti.

Dosijei se šalju nekom od lekara povezanih s Dignitasom, koji na osnovu istorije bolesti razmatra hoće li biti spreman da napiše recept za smrtonosnu dozu. Ako je saglasan, tada se daje "zeleno svetlo" članu, te se može obratiti osoblju u sedištu Dignitasa koje će dogovoriti termin i dati savet o hotelima.

Pošto pacijent stigne u Cirih, osoba mora platiti 740 evra za dva sastanka sa lekarom (za proveru njihove dokumentacije i prepisivanje lekova) i dodatnih 2.217 evra za plaćanje dvoje članova osoblja Dignitasa koji će organizovati i svedočiti smrti. Oni koji ne mogu priuštiti naknade mogu da plate manje, navodi Guardian.

Čin dobrovoljnog ispijanja leka, pomešanog sa 60 ml vode, i kasniju smrt snima osoblje iz Dignitasa, koji ostaju kako bi se obračunali s policijom i pogrebnicima u satima koji slede.  U mesecima koji su prethodili smrti, Minelli i njegove kolege  pitali su želi li pojedinac zaista da umre i postavljali su druge alternative okončanju života.

- Prilično je jednostavno. Sve dok smo u mogućnosti pomoći im u smeru života, pomažemo im u smeru života. Kada to ne uspe, mi smo im spremni pomoći u drugom smeru.

Velika većina ljudi koji posećuju Dignitas su smrtno bolesni ili oni s neizlečivom, progresivnom bolešću. Zatim postoje oni ljudi koji su jednostavno umorni od života. Kako životni vek raste i medicinska sofisticiranost raste, ljudi su sve više zabrinuti hoće li biti "osuđeni na zadržavanje", kaže Minelli, "primorani su da završe svoj život u ustanovi. Naši članovi kažu: s našim ljubimcima, kada su stari i u bolovima, mi im pomažemo. Zašto nemam pravo da idem veterinaru? Zašto nemam takvu priliku? Često to čujemo."

Njegova odluka da osnuje Dignitas, ostavljajući iza sebe karijeru advokata za ljudska prava, ima svoje korene u sećanju iz detinjstva kada je svedočio svojoj baki koja je bila na samrti i koja je uzalud molila svog lekara da joj pomogne da okonča stvari. Iskustvo je nadahnulo privrženost konceptu dobre smrti.

Ljudi koji putuju u Švajcarsku kako bi umrli s Dignitasom savetuju se da dolaze sa porodicom i prijateljima koji ostaju sa njima dok piju  smrtonosnu dozu; jedna osoba je sa sobom dovela 12 prijatelja. Osoblje Dignitasa rado daje savete o dobrim restoranima za poslednji obrok, obližnjim bioskopima i izletima u planine, za prethodne dane, ali primetili su da članovi obično žele samo da nastave sa umiranjem.

(Telegraf.rs/The Guardian)