Potresna ispovest bivše žene pokojnog Tragača: "Ćerka je napisala pismo i ostavila mu na grudima..."

Reditelj Milorad Milinković poznat kao Tragač iz Potere, preminuo je 7. januara ove godine, usled srčanog udara u porti crkve u Jabukovcu.

Milorad je iza sebe ostavio porodicu i prijatelje, a sada je njegova bivša supruga, glumica Jelena Đukić, dala intervju i tom prilikom istakla da joj je najteže palo kada je morala njihovoj ćerki da saopšti da joj je otac preminuo.

Preporučujemo

- Najteži trenutak u životu, pored smrti majke, bio je onaj kada sam saznala da je Milorad preminuo i da takvu tragičnu vest treba da saopštim Divni. Ona je u tom momentu bila na ski-stazi sa drugaricama. Morala sam što pre da je odvedem do hotelske sobe kako bih joj to saopštila u četiri oka. Sreća u nesreći je bila ta što su prijatelji bili sa mnom i napravili smo strategiju kako da je nagovorimo da dođe do sobe, s obzriom na to da se dobro zabavljala na snegu. Njena reakcija je bila očekivana. Bilo je strašno i bolno. Ali kako je ona Miloradovo i moje dete i kako smo joj vrlo promišljeno dali ime Divna, s posebnim akcentom na Div, ona je sat vremena nakon bolnog saznanja i uzela papir i olovku i napisala pismo za tatu koje je želela da pročita na sahrani i koje mu je ostavila na grudima da može da ga čita svakog dana - otkrila je Jelena.

Glumica je otkrila i kakav je Milorad bio kao otac.

- Bio je sjajan otac, pun razumevanja i jakog optimizma, od njega sam učila da je radost najjača esencija života. Zabavan, lagan. Divna je lako dolazila do svega što je želela u njihovom odnosu. Jednostavno, bio je slab na nju. Nikad nije bio strog. Često su zajedno vežbali matematiku. Svake subote je odlazio po Divnu na glumu i vodio je kod bake na ručak. Volela je da mu se penje na leđa, njegova su joj bila zanimljivija nego moja niska. Knez Mihailova ulica bila je njihovo šetalište, a redovno su odlazili u Sabornu crkvu - ispričala je Jelena Đukić.

Čuveni reditelj Milorad Milinković preminuo je u 60. godini života.

Rodio se u je u Beogradu 1965. godine, a u rodnom gradu je završio Matematičku gimnaziju 1983.

Milorad je potom upisao Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je diplomirao 1991, odsek režija.

Milinković je režirao veliki broj filmskih i televizijskih ostvarenja, kao što su "Rok dezerteri", "Rokumenti", "Kazneni prostor", "Crni Gruja 2", "Dangube!"... Reditelj je čuvenih filmova kao što su "Mrtav 'ladan", "Potera za Srećkom", "Čitulja za Eksorbara", "Što se bore misli moje", koji je bio i srpski kandidat za Oskara.

Voleo je muziku i bio je uspešni gitarista i pevač u andergraund krugovima. Sredinom osamdesetih, tačnije 1985. godine osniva bend "Morbidi i mnoći", a njegov sastav su činili Mario Surjan (bivši član grupe Radost Evrope)- gitara, prateći glas; Dejan Stefanović (bivši član grupe Duh Nibor) - bas, prateći glas i Sterije Tolić - bubanj i udaraljke. Kao članovi grupe su i Mirko Milivojević (kasnije bubnjar grupe EKV) kao i Mario Šeparović i Ćurčić.

Njihove pesme su "Igraj tvist na njenom licu", "Zombi", "Hit" i pesma "Put".

Milorad je takođe tragač u srpskoj verziji TV kviza "Potera". Bio je komentator fudbalskih utakmica na kanalima Eurosporta. Napisao je dve knjige: Fantom tramvaj, ili, Čudnovati doživljaji mog prijatelja Sime i njegova zaostavština u pet knjiga i Mrtav ’ladan i bez noge, ili, I posle Tita Tito.

Što se tiče pozorišnih predstava, režirao je sledeće: Happy night (Milenko Bodirogić, 1992, Beogradsko dramsko pozorište); Beogradske priče (Aleksandar Barišić, 1993, SKC); Zigi, zvezdana prašina (Marija Soldatović, 1995, Bitef Teatar); Ljubavnik (Harold Pinter, 1998, Jugokoncert-Bitef Teatar); Pastorala (Radoslav Pavlović, 2007, Favi Teatar)

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Milorad Milinković/Gloria)