"U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem": Potresna ispovest Vedrane Rudan, želi na eutanaziju

Toliko imamo posla da čitav život nemamo vremena da nađemo istinu o onome što nas neminovno čeka,a to je smrt! I onda "odjednom" uđemo u fazu "milion pitanja" ali bez ijednog odgovora,i bude nam jasno da se vlastita smrt najteže vari! Dok smo bili zdravi verovali smo u priče o drugom životu posle smrti,o besmrtnoj duši koja ne pozna granice,ali kada se taj trenutak približi,čovek počinje da shvata da u životu smrt nema smisao! I onda pitanje,jedno od onih milion...šta je smisao života??? Odgovor bi naravno trebao i da sadrži aspekt neminovnosti zvan kraj života?! Sve u svemu,tražimo odgovor na pitanje o smislu života dok smo mladi,pa kad dođe vreme za kraj,možemo mirno i čiste savesti zatvoriti oči i reći:"Ispunio sam smisao"!!!

Баш ми је жао Ведране.... Несумњиво, духовита, одрешита и храбра... Много тога лепог и доброг је дала овом простору бивше заједничке државе. Велики борац у сваком погледу... У својим одсудним данима стиже да нам укаже на тежину положаја здравствених радника и на њихову племенитост... Писац у њој је одлучио да нам понуди ову потресну “литературу” о одласку са овог света и то као неку врст “директног преноса”, без икаквих “ексклузивних права” према објављивачима ових потресних детаља... И сви знамо: књижевност је ово и то књижевност која ће имати своју посебну “тежину” када на овом свету не буде ни Ведране ни нас, данас тако “горко привилегованих” да “са самог извора” пратимо ову људску драму... Шта рећи, а избећи фразе и тривијалност?... Мој избор: Волимо Вас Ведрана, поштујемо Вашу уметност и Вашу громадну персону и молимо се за Вас...