"U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem": Potresna ispovest Vedrane Rudan, želi na eutanaziju
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Čika Velja
Toliko imamo posla da čitav život nemamo vremena da nađemo istinu o onome što nas neminovno čeka,a to je smrt! I onda "odjednom" uđemo u fazu "milion pitanja" ali bez ijednog odgovora,i bude nam jasno da se vlastita smrt najteže vari! Dok smo bili zdravi verovali smo u priče o drugom životu posle smrti,o besmrtnoj duši koja ne pozna granice,ali kada se taj trenutak približi,čovek počinje da shvata da u životu smrt nema smisao! I onda pitanje,jedno od onih milion...šta je smisao života??? Odgovor bi naravno trebao i da sadrži aspekt neminovnosti zvan kraj života?! Sve u svemu,tražimo odgovor na pitanje o smislu života dok smo mladi,pa kad dođe vreme za kraj,možemo mirno i čiste savesti zatvoriti oči i reći:"Ispunio sam smisao"!!!
Сл.Ђ.Бијелић
Баш ми је жао Ведране.... Несумњиво, духовита, одрешита и храбра... Много тога лепог и доброг је дала овом простору бивше заједничке државе. Велики борац у сваком погледу... У својим одсудним данима стиже да нам укаже на тежину положаја здравствених радника и на њихову племенитост... Писац у њој је одлучио да нам понуди ову потресну “литературу” о одласку са овог света и то као неку врст “директног преноса”, без икаквих “ексклузивних права” према објављивачима ових потресних детаља... И сви знамо: књижевност је ово и то књижевност која ће имати своју посебну “тежину” када на овом свету не буде ни Ведране ни нас, данас тако “горко привилегованих” да “са самог извора” пратимо ову људску драму... Шта рећи, а избећи фразе и тривијалност?... Мој избор: Волимо Вас Ведрана, поштујемо Вашу уметност и Вашу громадну персону и молимо се за Вас...