Tužan prizor u Šapcu, rodnom gradu muzičke legende: Ni cvet na spomeniku Šabanu Šauliću na godišnjicu smrti

Porodica ga vec zaboravila...

Само незналица је могао да тражи да се улица Авде Карабеговића преименује у улицу Шабана. Шабац је Мали Париз који зна ценити вредности а не деловати а после се кајати. Па Шабац је имао великана већих од Шабана па немају своје споменике. Па нећемо ми Шапчани урадити као Београђани да турите онолики ружни споменик посвећен ономе који за Београд није ни знао. Уместо од Немањића да то буде Драгутин или Стефан Лазаревић по мајци из племена Немањића са Вуканове стране а који су једно време Београдом владали. Зашто нема цвећа? Па ко ће да га стави када су му наследници у престоници и Шабац не зарезује. Е да су Цицварићима подигли споменик, била би друга прича. Али није све у споменицима, битно је што опстају у сећањима и предањима које се и даље преносе са колена на колено.