Pevati na radiju za državnu platu: Sećanje na Pavla Stafanovića

"Oženih se iz ljubavi puste

i zbog njene divne kose guste.

Preporučujemo

Voleh je, ljubih je,

i povazdam tepah joj,

sunce moje najmilije.

Nije prošla ni godina dana

a za drugog ode moja draga.

Pitam se, čudim se,

zašto s drugim otide,

tugo moja najtužnija.

Kad bih znao kome sam te dao,

tad mi možda ne bi bilo žao.

Pitam se, čudim se,

zašto s drugim otide,

tugo moja najtužnija."

(Dragan Toković)

Da je snimio samo jednu pesmu ("Oženih se iz ljubavi puste") i ovekovečio u arhivi nacionalnog radija, zaslužio je ovaj skroman pomen. Pavle Stefanović - solista Radio Beograda.

- Znaš sine, ja nisam nikakav estradni umetnik. Nisam pevač koji juri hitove da bi zaradio pare od prodaje ploča ili popularnost da bih bio tražen na bogatim svadbama i luksuznim kafanama.

- Kad sam bio primljen u Carevčevu ekipu pevača Radio Beograda, shvatio sam da je moja misija da širim kulturu lepog pevanja. Znaš sine, ja sam pevao na radiju i za to primao državnu platu - govorio je Pavle Stefanović u radio emisiji "Sabor" Studija B.

Pavle Stefanović (1925 - 2009) je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom.

- Moji roditelji su lepo pevali. Moja kuća se orila od pesme, a ja sam toliko voleo pesmu da sam pevao i na časovima matematike u mom rodnom Paraćinu. Kad sam prešao u gimnaziju, zapevao sam u školskom horu.

- Pored pevanja, dobro sam glumio, recitovao, igrao. Postao sam član KUD-a "Abrašević" u Smederevskoj Palanci. Drugari su mi predlagali da idem u popove, a neki su mi savetovali da idem u glumce.

Po završetku Drugog svetskog rata Pavle Stefanović se seli u Beograd, postaje član KUD-a "Branko Krsmanović".

- Sa "Krsmancem" sam obilazio sela i gradove, putovao po svetu, pronosio slavu našeg narodnog melosa, upijao svet i druge kulture. A onda sam odlučio da okušam sreću kod Carevca. Znao sam da su kriterijumi strogi, da se na audiciji prijavi po hiljadu kandidata a prođe samo jedan ili dva.

- Kada sam na samoj audiciji pustio glas na jednoj "rasteguši", Carevac me surovo prekinuo i upitao odakle sam. Pružio mi je još jednu šansu, a onda mi je pružio i ruku i rekao: "Ti si jedini šumadijsko-pomoravski pevač kome ću da dozvolim da malo zanosi sa akcentom i zakovrće na krajevima."

Tako je medonosno jato Carevčevih pevača dobilo možda i najslađeg pevača šumadijskih pesama, nešto sasvim drugačije od neprikosnovenog Vuleta Jevtića.

- Carevac, Maksa Popov, Žarko Milanović, Đorđe Karaklajić, Mija Krnjevac, Duško Radetić - sve su to bili apsolutni autoriteti koji su brinuli o novim snagama i upućivali ih u tajne pevačkog i sviračkog zanata.

- Sećam se, Vule Jevtić se iskreno obradovao mom dolasku na radio, gledao me kao sina, peepuštao termine svojih emisija. Pedesetih godina 20. veka došlo je do velike reorganizacije na radiju, tako da sam sve češće nastupao u polučasovnim emisijama na Drugom programu Radio Beograda.

Pavle Stefanović je ostavio traga i u diskografiji. Od 1958. do 2004. godine snimio je desetak singlova, jedan album i jedan kompilacijski CD. Snimao je uglavnom stare izvorne pesme i poneku novokomponovanu pesmu Mije Krnjevca, Dragiše Nedovića, Dragana Tokovića, Radoslava Graića.

- Moj san se ostvario kada sam zapevao u toj magičnoj kutiji zvanoj radio, a kad kažem radio mislim isključivo na Radio Beograd. Nastavio sam tamo gde su stali Vule Jevtić, Danica Obrenić, Anđelija Milić, Radmila Dimić, Nikola Kolaković, Zorka Butaš, Dušan Nikolić i drugi.

- U moje vreme radio se prepoznavao po spikeru i pevaču, i to ne po imenu nego po glasu. Protekli su meseci da bih stekao pravo da spiker objavi moje ime u najavi i odjavi emisije: "Narodne pesme pevaju Vule Jevtić i Pavle Stefanović." A onda sam čekao još nekoliko godina da se moje ime pojavi u najavi radio programa u dnevnom listu "Politika" - pričao je radio pevač Pavle Stefanović.

2004. godine PGP je objavio kompilacijski CD sa dvadesetak trajnih snimaka Pavla Stefanovića: "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Stani, stani, Ibar vodo", "Na Moravi vodenica stara", "Oženih se zbog ljubavi puste", "Samo jednom u životu može srcem da se voli", "Teci, teci, hladna Jasenice", "Dobio sam jednu ružu", "Ah, moj doro", "Ajd idemo Rado", "Blago meni i tebi devojko", "Ova moja maramica roza", "Ja sam momak Šumadinac", "Tužno vetri gorom viju", "Nabrala je devojka", "Jesi l' čuo mili rode", "Povela je Jelka", "Šumadijo, rodni kraju", "Beograde, grade, mnogo mi te hvale", "Kolko ima Jano".

(Goran Milošević)