Vedrana Rudan žestoko udarila na Tompsona: "Hrvati se pale, nisi jedini slepac u ovome što neki nazivaju..."

Poslednjih dana čitav region "gori" zbog hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona i njegove nominacije za nagradu Porin, koja je podigla buru i među njihovim pevačima.

Marko Perković Tompson se neretko nalazi u žiži javnosti zbog iskazivanja fašističkih i nacionalističkih stavova.

Preporučujemo

Ovo puta našao se na tapetu "oštrog jezika" Vedrane Rudan, u kom je otvoreno iskritikovala i spornog muzičara i svakog ko ga podržava, prenosimo u celosti.

- Uvek me ispočetka iznenadi kakvi smo mi Hrvatice i Hrvati. Na šta se palimo, šta nas uzbuđuje, tera nam penu na usta, pa se delimo na “njih” i “nas”. Kako ne vidimo da nas nema? Tompson je digao na noge Hrvatsku, ma šta to bilo, svojom zaista dirljivom pesmom “Ako ne znaš šta je bilo”. Treba li za nju dobiti medalju jer je hit godine? Daaaaaaaa… Viču hiljade ljudi. NE, reže drugi. Ma, ljudi, pročitajte tekst pesme koja je himna naših rukometaša. Čujete li kako ovo zvuči? Himna “naših” rukometaša. Gde žive ti “naši”, gde plaćaju porez? Znaju li ti “naši” čija je Lika, čiji je Dubrovnik, Zadar, Šibenik? - započela je Vedrana, te u nastavku prenela tekst sporne numere.

"Ako ne znaš šta je bilo"

Kažu da sam lud, da je novo vreme

i da su prošli dani pesama za tebe,

a meni tako dođe nakon čaše vina

I da ih pitam je l’ to i vaša domovina.

Ti si rođen, sine, u vreme slobode,

rasti da je braniš kad ti stari ode.

Ako ne znaš šta je bilo nek’ ti kaže Lika,

pitaj svaki kamen našeg grada Dubrovnika,

pitaj Zadar i Kotare, zide Šibenika

ako ne znaš, milo moje, upitaj heroje.

Pitaj Dunav šta je bilo oko Vukovara

i Velebit, hladan kamen, nek’ ti odgovara.

Je l’ se Gospa Hercegovska suza naplakala

to upitaj, milo moje, putem do Mostara.

Je l’ moguće da ste zaspali na straži?

zakletva barjaku da više ne važi,

je l’ moguće da ste zavezali oči

I ne čujete tuđe korake u noći?

Ti si rođen, sine, u vreme slobode,

rasti da je braniš kad ti stari ode.

"Nije Tompson toliko glup, čovek peva za lovu"

- Zna li otac koji podseća svoga sina, sedeći uz čašu vina, na sve to što je nečije, a danas je ko zna čije da ga sin ne čuje? Sin ga ne razume. Sin živi daleko. Raste zarobljen u tuđoj “slobodi” i nema vremena razmišljati o “barjaku” i je l’ se Gospa Hercegovska suza naplakala. Sin u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Austriji robija da bi platio najam, kredite i školovao decu. A tata? Tata koji je ostao ovde slep poziva na nove borbe i odbrane. Čega od koga? Ne vidi razbojnike revolveraše u saboru, ne vidi naše političare gangstere kojima se živo je*e i za Gospu i za barjak i za Split i za Dubrovnik. Ne vidi banke koje mu deru tanku kožu, ne shvata da su naši “heroji” u odelima, vozeći besne džipove kojima ubijaju one koji nisu uspeli odavde pobeći, davno izvršili masakr na prostoru koji je nekad bio domovina tate koji plače uz čašu vina jer se rimuje sa domovina.

- Treba li toliko žuči liti nad benignim pesmuljkom i razarajuće jezivim tekstom? Čemu? Tata iz pesme nije jedini slepac u ovome što neki nazivaju domovinom. Ima nas tri miliona. Zato se i palimo na tekst. Zato jer želimo verovati da nas ima, da smo ljudi, da postojimo. Ma, jasno je, nije Tompson toliko glup. Čovek peva za lovu i to je legitimno i to ima smisla i treba mu dati sve moguće pehare. Ali mi… Zašto se mi palimo na čitavu priču? Zato jer je lakše svr*avati na suze i vino nego setiti se u kolikom si minusu, kako će te uskoro ovršiti, izbaciti na ulicu, kako te more glađu. Čiji je Dubrovnik, čiji je Zadar, čiji je Split… Čiji smo mi? Pitajte Zagrebačku banku, Privrednu banku, Erste… Pitajte Hrvatsku narodnu banku. Pitajte sve one koji nam se cere svakodnevno sa svih portala i poručuju, imate Hrvatsku. E, moj narode… - zaključila je Vedrana.

(Telegraf.rs)