"Na ivici da dignem ruku na sebe" Potresna ispovest Mire Banjac o borbi s dugovima, teškom detinjstvu i sinu

Legendarna glumica Mira Banjac, proslavila je 95. rođendan krajem prošle godine. Pre više od godinu dana povukla se iz glume zbog bolesti svog sina Branislava, koji je juče, 6. februara, preminuo u Novom Sadu.

Mira je u jednom od svojih retkih intervjua otkrila dramatične trenutke iz svog života, uključujući borbu sa depresijom, siromaštvom i teškim trenucima u Beogradu.

Preporučujemo

U jednoj od njenih monografija piše da je Mira Banjac rođena u rano jutro, uz zvuke pleh muzike vatrogasnog orkestra koji se našao ispod prozora njene majke. Važila je za drsko i duhovito dete. Pred devojčicom od koje je tražila da joj pozajmi bicikl igrala je klovna, da bi joj se odužila. U školu je, kaže, dolazila kao luda Ofelija — sa svilom od kukuruza u kosi. Ističe da je sve to bio inat, samoodbrana, njen način da kaže ne dam se, uprkos svemu. Glumica je u svojoj biografiji zaključila da joj je detinjstvo bilo bolno, i da nikada nije želela da vrati godine. Oca gotovo i da se ne seća.

- Moj otac je Amerikanac. Moja baba je bila prvi talas migracije, otišla je u Ameriku, živela je u Detroitu i bila je velika hohštaplerka. Radila je, trgovala alkoholom u vreme prohibicije. Tamo se rodio moj otac i kada je imao 21 godinu, baba se vratila i tako je moj otac pronašao moju majku. Uvek je bila katastrofa sa jezikom i sporazumevanjem u kući. Bio je sjajan čovek, ali nije mogao da izdrži ovde. Kada sam imala četiri godine, on se vratio u Ameriku. Nama je poslao garanciju, da mama i ja dođemo. Međutim, moja mama je bila jako mlada, i moj ujak je bio njen tutor. Rekao joj je da ne može da ide za Ameriku - otkrila je Mira.

- Brinuo se kako će sa malim detetom, pritom nije znala jezik. Tada se još putovalo brodom, bilo bi to jako dugačko. Moja majka nije otišla, a otac se još nekoliko godina javljao. Posle je otišao u neki rat i ja sam izgubila svaki kontakt sa njim. Mislim da je poginuo.

Mira je bila u prvoj generaciji glumaca koja je završila Državnu glumačku školu u Novom Sadu 1950. godine, a njena karijera zapravo i jeste započela uz kraći angažman u pozorištu u Sremskoj Mitrovici (1949—1951). Upravo je u Sremskoj Mitrovici upoznala Andreja Jovanovića, inženjera šumarstva za koga se udala i dobila sina Branislava. Ipak, posle pet godina braka – par se razveo. Godine 1970. prešla je u Beograd i postala član Ateljea 212. Kako je sama priznala, njen istinski glumački život počeo je tek tada, a da je sve pre toga većinom bila velika muka kroz koju je prolazila sama.

- Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da dignem ruku na sebe. Morala sam da pozajmljujem novac. Prvo sam naišla na zelenaše, koji su uzimali po tri puta više, i to je bio rašomon. Jednog dana sam otišla u hotel, naručila kafu, sela da napišem pismo i htela da se bacim dole. U jednom trenutku pozvao me je Stipe Delić. Kaže - hoće da radim veliku glavnu ulogu. Bila je to čuvena Marija, iz istoimene serije, zbog koje su me šišali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpišem i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i pročišćenje. Pola dinara više u životu nisam pozajmila - kazala je jednom prilikom glumica za Politiku.

Velike uloge dobila je tek u zrelim godinama, a otkrila je jednom pilikom da u Novom Sadu danas živi običnim životom.

- Moj radni dan je kao i svake mame i domaćice. Veoma volim porodicu i domaćinstvo. Mi volimo da jedemo supe nedeljom, da jedemo kolače, i mi smo to ispoštovali. Taj put do pijace za mene je uvek interesantan. Tu sede moji Novosađani, stari koji me znaju, i koji znaju sve što sam ja radila, penzioneri s kojima volim da popričam, a i oni vole sa mnom da popričaju. To je lepo. Moj je dan uglavnom u nekim domaćinskim poslovima, kojih se ja ne libim i volim da ih radim - izjavila je 2019. Mira.

(Telegraf.rs/Kurir)