Od pranja čaša do velikih uloga: Glumica nije uspela da upiše fakultet iz prvog puta, ali nadu nije gubila

Milica Janevski jedna je od naših poznatih glumica, međutim, put do zvezda nije bio lak.

Kao i mnoštvo drugih koji nisu birali posao dok su gradili karijeru i tražili sebe, tako je i Milica radila u kafiću gde je prala čaše, što nikada nije krila.

Preporučujemo

Nije uspela da upiše glumu iz prvog puta, ne libi se da kaže da je radila u kafiću gde je prala čaše, a uz mnogo truda i rada ipak je diplomirala glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dok je master studije glume završila kod profesora Tomi Janežiča.

Milica je značajne uloge ostvarila u predstavama "Ujež", “Pučina“, “Doktor Nušić“, “Boing Boing“, “Dogvile“,”Hajmatbuh“, “Gogoland“, “Don Žuan“ ”Rubište“, “Iz života insekata“, “Severoistok“, “Ovaj će biti drugačiji“…

- Kada sam prešla u Beograd, nije bilo posla. Grcala sam u tome da li ću moći da platim kiriju, a nisam htela da opterećujem roditelje. Jednog dana pozvao me je kolega iz Banjaluke i predložio da pomognem njegovoj drugarici koja snima studentski film. Pomislila sam kako je bolje da radim nešto, pa makar i za džabe, nego da sedim kod kuće. Dobila sam poziv da odem na kasting za seriju "Kosti" u Banjaluku. Ispostavilo se da je studentkinja kod koje sam igrala pokazala reditelju Saši Hajdukoviću svoj film, ali i da njena mama drži tu produkciju. Spremila sam se dobro i odmah dobila posao. Premijera serije bila je usred korone, kada su svi bili po kućama i gledali televiziju, pa je lepo odjeknula. Od tada je telefon počeo da mi zvoni i nije prestao - rekla je ona, a zanimljive su okolnosti u kojima je našla uloga u "Deci zla" - rekla je ona za Kurir.

Glumica se prisetila prvog kastinga i kako je improvizovala za svoju prvu ulogu.

- Kada sam dobila poziv za kasting, imala sam poslednjih 100 evra u džepu. Htela sam da učinim sve što je do mene da dobijem ulogu, pa sam se poigrala. Kupila sam plavo odelo i belu bluzu, obula cipele na štikle, otišla kod frizera... Ogrnula sam svoj stari beli kaput i pomislila da će, čim uhvatim bravu od vrata produkcije, uloga biti moja! Ubrzo su mi javili da sam dobila ulogu. Odelo je bilo strategija jer sam naučila da se telo drugačije ponaša kad je na štiklama, a drugačije u trenerci.

- Ta 2005. je bila značajna za mene. Nakon neuspeha na prijemnom u Beogradu, vratila sam se u Valjevo kao jedina od cele generacije koja nije upisala fakultet. Mama me je pitala da li hoću da idem na privatni, ali ja sam bila odlučna da neću odustati od akademije dok me ne ubede da nisam za ovo. Sutradan sam se zaposlila u jednom kafiću da perem čaše i imam svoj džeparac. Iz perspektive šanka gledala sam ljude kao vrstu pozorišne predstave i bavila se njihovom psihologijom. Sledeće godine pokušala sam ponovo. Profesorka Jasna Đuričić mi je mnogo godina kasnije otkrila da je, čim sam ušla na vrata, znala da će me primiti. Bili smo joj prva klasa, bila je vrlo požrtvovana i zahvalna sam joj na tome.

(Telegraf.rs)