60 godina pesme "Oj, livado, oj, zelena": Seljačka idila Dragana Aleksića

"Oj, livado, oj, zelena,

što si rano pokošena,

Preporučujemo

pokošena usred leta

kad najlepše cveće cveta,

pokošena, ej žalosti,

u najlepši jek mladosti.

Pokošena do zalatka,

naša ljubav beše kratka,

oj, ljubavi, što se vinu

kao magla uz planinu,

oj, mladosti što se vinu

kao magla uz planinu.

Od ljubavi ko ne pati

taj ne znade bolovati.

Oj, ljubavi, ko te kleo,

ko te prvi započeo.

Započela jedna dvojka,

mladi momak i devojka.

Oj, ljubavi, molim ti se,

još jedanput vrati mi se.

Vrati mi se kad te molim

i od svega više volim."

(Dragan Aleksić)

Pesma "Oj, livado, oj, zelena", onako na prvu, liči na narodnu liru od pre nekoliko vekova. Što se diskografije tiče, ova pesma je prvi put snimljena "tek" pre šezdeset godina na singl ploči Spasoja Dukića.

- Spasoje Dukić je jedan od prvih šumadijskih pevača koji je stekao širu popularnost, odmah posle Nestora Gabrića i Gvozdena Radičevića. Imao sam čast da pratim Spasoja i na pločama i na narodnim veseljima. Gde bi mu bio kraj da je i na pločama pevao onako kao što je pevao na svadbama, igrankama i saborima - kaže harmonikaš i doajen narodne muzike Velimir Veljo Popović.

Prva verzija pesme "Oj, livado, oj, zelena" snimljena je 1967. godine na singl ploči Spasoja Dukića u izdanju produkcije "Diskos". Veličina te prve verzije i jeste u tome što je prva, originalna, jer da ne beše te prve verzije ne bi bilo ni svih drugih verzija. Spasojevo pevanje je dikcijski arhaično, sa zanošenjem i pomeranjem akcenta.

- Bile su to godine kada nije bilo producenata u studiju, niti školovanih muzičkih urednika u diskografskim kućama. Dve harmonike, gitara i bas i na "tri, četiri" počinje snimanje. Tada je melodija bila svetinja, a akcenat kako izleti - ističe Veljo Popović.

Pesmu "Oj, livado, oj, zelena" napisao je i komponovao Dragan Aleksić (1925 - 2007), jedan od najmaštovitijih šumadijskih harmonikaša. Onako kako je živeo, skromno i lepo, opijen seoskom idilom, tako je i svirao i komponovao.

- Dragan Aleksić je moj uzor i muzički otac. Bio je istinski narodni genije i unikat, od prsta i karaktera. To je čovek koji je živeo i radio kao seljak na svom imanju, a svirao harmoniku najmaštovitije na svetu. Svoje najlpeše dane proveo sam u Draganovom "internatu" u Mrčajevcima. U Draganovom dvorištu sam vežbao, spavao, odmarao se, a Draganova supruga, baka Milica, nam je spremala hranu - priča maestro Dragan Šainović Šaja, jedan od najboljih učenika Dragana Aleksića.

- Često je znao da kaže i meni i ostalim učenicima: "Pamtite ovo dobro, nemojte da zaboravite." Tek kasnije sam shvatio da je on u stvari nama pokazivao pesme i kola koja je tada pred nama komponovao, koja su mu izlazila u momentu a on ih nije beležio.

1968. godine, samo godinu dana posle originalne verzije, snimljena je i parodija na pesmu "Oj, livado, oj, zelena" u izvođenju Mije Aleksića. Pesmu "Oj, livado, oj, zelena" snimila je krajem 80-ih i Vera Marović uz ansambl Branimira Đokića. Ova pesma je ušla i kao trajni snimak u fonoteku Radio Beograda u interpretaciji Goce Stojićević uz Narodni orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića.

(Goran Milošević)