74. rođendan Cveleta Radovanovića: Pesme i priče najomiljenijeg pevača Buce Jovanovića

"Teško je kad si nekome ništa

a on je tebi sve,

Preporučujemo

za radost ne znam otkad ti meni

reče ne volim te.

Pruži ruku na rastanku,

reci nešto lepo barem sada,

budi moja još večeras

i više nikada.

Veruj u sunce i kad ne sija,

veruj u moje sne,

veruj u srce koje za tebe

dalo bi, dalo sve.

Jedina zvezdo od sunca lepša

bliži se oproštaj,

učini bar to što se može,

poljubac jedan mi daj.

(Buca Jovanović - Žika Rajković)

Pesma "Pruži ruku na rastanku" iz 1988. godine zapečatila je plodnu saradnju Buce Jovanovića i Cveleta Radovanovića. Sve što je Cvele smimio na singlovima i LP pločama komponovao je Buca. Doduše, imao je Buca i popularnijih i boljih pevača, a ovo je priča o Bucinom najomiljenijem pevaču - Cvetomiru Cveletu Radovanoviću.

- Sa ove istorijske distance mogu da kažem da je pesma "Pruži ruku na rastanku" pobedila sve moje pesme, pa i moj prvenac i prvi večiti hit "Vrati se ljubavi moja". Imao sam veliku sreću da na mojoj prvoj ploči snimim jednu od najpevanijih Bucinih pesama i tužnu privilegiju da snimim neke od poslednjih Bucinih pesama - priča Cvele za Muzičku apoteku.

- Nikad neću zaboraviti tu scenu: Buca vidno bolestan i na izdisaju samo je smogao snage da mi prošapuće: "Pevaj onako kako ti osećaš." Sve te Bucine pesme maestralno je odsvirao Slobodan Boba Spasojević, Bucin sestrić. Na tom albumu sa poslednjim Bucinim pesmama je i Bucina autobiografska pesma "Sve je teklo burno kako reka".

Cvetomir Cvele Radovanović je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom.

- Rođen sam 18. januara 1951. godine u selu Dragolju ispod Rudnika. U tom božjem raju sve peva lepše od čoveka, pa i ovce koje sam čuvao. Znao sam da zatvorim ovce u neki obor, tek toliko da ne naprave neku štetu, a ja sam za to vreme osluškivao pesme sa radija, vašara i svadbi i ostalih narodnih veselja.

- Tako sam na jednom vašaru upoznao i mog idola Gvozdena Radičevića. Smogao sam snage da mu priđem i pružim ruku, zamolim da čuje kako pevam. Još kao dete zavoleo sam te Bucine tugovanke i čekao pravu priliku da se pokažem pred velikim majstorom.

Saradnja Cveleta Radovanovića i Buce Jovanovića započela je sredinom 70-ih, baš kada je Buca okončao saradnju sa Šabanom i kada je krenuo u potragu za nekim novim tumačima svojih tugovanki.

- Bucina tetka je pratila sina u vojsku. Na tom ispraćaju pevao sam i ja sa ekipom iz Aranđelovca. Ja pevam, a Buca se pita ko je ovaj. Pevao sam šumadijske i sevdalijske pesme, a kad sam počeo "Nisi došla kada sam te zvao" i "Dajte mi utjehu" rekao mi je nemoj to da pevaš. Posle sam saznao da je to zato što se "raskantao" sa Šabanom.

- Čim smo se upoznali, Buca mi je ostavio adresu i telefon i pozvao da dođem da vežbamo pesme za snimanje. Upitao sam Bucu koliko će to da me košta, a on se vidno naljutio zbog tog pitanja. Tom prilikom mi je rekao da dobrim pevačima ne naplaćuje pesme. Tako me Buca uveo u diskografiju, razbio moj strah i oduševio kao čovek.

Cvele je stilski profilisan pevač, idealan tumač Bucine tihe sete, specijalista za Šumadiju i sevdah. Sve što je snimio na pločama (tri singla i dva LP-ija, ukupno 23 pesme) komponovao je Buca Jovanović: "Vrati se ljubavi moja", "Zazvoni zvono", "Zelena polja", "Kakva mala", "Pruži ruku na rastanku", "U svakom uglu ostavi tugu", "Ako te nekada povedu puti", "Sve je teklo burno kao reka", "Sestro moja", "Budi me sestro", "Hajde druže, hajde da idemo"...

- Pamtim svaki detalj iz našeg druženja i saradnje. Buca raspiše note za ritam sekciju i gudače, i tu na licu mesta napravi foršpil. Sve što sam snimao sa Bucom, snimao sam iz prve. Iako ga bije glas da je bio lenj za foršpile, Bucini foršpili zvuče dvadesetak godina ispred vremena.

- Sećam se, kad smo snimili ploču sa pesmom "Tužna su zelena polja", odnesem je na Radio Šumadiju da se pohvalim aranžmanom sa flautama i štrajh violinama i da što pre proverim reakciju slušalaca. Posle nekoliko dana moj prijatelj i legendarni voditelj Dobrivoje Marinski kaže: "Slušaoci su zbunjeni pesmom, liči im kao da se stanice mešaju."

Snimio je Cvele i dvadesetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda uz Narodni orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića: "S one strane Lipovice", "Šumadijo Šumovita", "Moj konjiću", "Ja imadoh konja vrana", "Hvalila se lipa kod bagrema", "Zašto te nema ljubavi", "Oj, livado, rosna travo", "Selo moje, zavičaju mio"...

- Verovatno je i to uticalo da dobijem status estradnog umetnika, i to kada sam napunio sedamdeset drugu godinu. Kod mene je bilo po sistemu: "Mene ako se sete - sete, a ako se ne sete - nikom ništa." U svakom slučaju, hvala kolegama iz našeg estradnog udruženja što su primetili i moj trag - ističe Cvele.

(Goran Milošević)