90. rođendan legendarnog majstora harmonike Mije Bajića: Čovek retkog imena i retkih zanimanja

Mijodrag Mijo Bajić je 12. januara obeležio redak jubilej: 90 godina života i 70 godina postojanja "Muzičke radionice Bajić".

Ovaj retko vitalan Čačanin govori za Muzičku apoteku o hiljadama restauriranih harmonika i o nekoliko napisanih knjiga.

Preporučujemo

- Procureo bi med i mleko iz ove naše bogomdane Srbije, samo kad bi se narod okrenuo majci zemlji, kada bi ljudi hteli da čuvaju sebe i prirodu od brloga, luksuza i kiča - kaže legendarni Mijo.

- Ja bih mogao da napravim avion samo od otpada koji naši ljudi bacaju u naše reke. Celog života sam od ništa pravio nešto, evo i u desetoj deceniji života uživam u čarima stvaranja.

Mijodrag Mijo Bajić je čovek retkog imena i retkog zanimanja. Mijo je višestruki majstor harmonike, virtuoz sa dvadesetogodišnjim iskustvom programskog svirača u najluksuznijim hotelima, konstruktor i restaurator harmonike.

- Ja se zovem Mijodrag, sa slovom "j" u imenu i u ličnoj karti. Šalterski radnici pomisle da sam nepismen ili da sam neki prevarant. Zaboravlja se da se u mom rodnom Zelenom Brijegu i širom Zapadne Srbije i dan-danas govori ijekavicom. Ponosan sam na moje hajdučko poreklo, još od Baje Pivljanina do dede Isidora Bajića, srpskog Robin Huda, koji je od Rudnika do Maljena čuvao sirotinju od Turaka i Švaba.

- Od četvrte godine sam čuvao stoku, od sedme sam kopao sa kopačima, od osme sam kalemio voće, od desete kosio sa kosačima, od četrnaeste godine sam zasvirao gitaru na slavi kod tetke Zagorke.

Tri godine sam trzao na gitari, a onda reših da pređem na harmoniku. Tetka je čula da jedan domaćin prodaje harmoniku za runo vune. Majka dade runo i po, kupih malu "dijatonku" a zatim i onu petorednu. Prislonim uvo na radio i skidam melodiju, pauziram tek da namirim stoku.

- Kad sam napunio sedamnaestu, roditelji me dadoše na zanat kod čuvenih majstora Neša i Baja Mićovića u Čačku, koji su jedini u to vreme imali kraljevu diplomu. Tu sam naučio i da sviram i da popravljam harmonike. Tako je "Muzičku radionicu Mićović" zamenila "Muzička radionica Bajić".

- Prvu harmoniku sam napravio 1957. Bila je to dugmetara od bukovih dasaka premazana farbom, sa mehom od kartona. Od tada sam uslužio oko deset hiljada mušterija. Ko pravi ili popravlja harmoniku mora da bude vrhunski sluhista, da sklopi to sazvučje tonova i da oseti muzičku skalu. Životna filozofija Mijodraga Bajića zasniva se na geslu - koliko znaš da radiš, toliko i vrediš.

Višedecenijsko iskustvo svirača i pevača i konstruktora muzičkih instrumenata pretočio je u knjigu "Harmonika kao velika nauka" koja je doživela već nekoliko izdanja.

- Muzička umetnost je najviši stepen ljudske inteligencije, zdravog razuma i dobrog sluha, prirodnog temeperamenta, kao i osećaja apsolutne lepote govora i melodije. U knjizi sam izneo suštinu dubinskog sviranja i moj predlog za novi notni i linijski sistem koji se zasniva na jednostavnoj životnoj i logičkoj premisi - zašto da bude teško kad može da bude lako.

Zato i predlažem pojednostavljenje notnog sistema zasnovanog na činjenici da fiksirani instrumenti ne poseduju polutonove nego samo dvanaest celih tonova.

- Dubinsko sviranje od svakog svirača zahteva da prilikom sviranja umače prst u harmoniku. Bilo da svira legato ili stakato, uvek mora misliti na dubinski korak prstiju kako bi iz harmonike izvukao što prijatniji i širi zvuk, da duša bude puna blagorodne muzike. U susret 90. rođendanu Mijo Bajić je objavio i knjigu "Moderno ludilo 21. veka." Dobar deo svoje najnovije knjige posvetio je Mijo svojim kolegama i koleginicama koji se ne skidaju sa brojnih rijaliti programa.

- Kada sam pozvao moju slavnu koleginicu, istinsku legendu narodne muzike, da je pitam kako je nije sramota da se pod stare dane bruka u toj šaradi sa kojekakvim probisvetom, rutinski mi je odgovorila: "Ama Bajiću, treba mi para, baš me briga ko će šta da kaže. Važna je lova."

- Žalosno, tužno i pogubno za ovu našu Srbiju u kojoj sve lista, cveta i miriše a samo pamet smrdi. Ako se Solomon smatra najmudrijim čovekom pre Hrista, onda i njegova i moja porka glasi: naučite da slušate da bi znali da zapovedate. A kad bi neke moje kolege mogli sami sebe da čuju kako krkljaju, možda bi sami sebi zabranili da javno nastupaju - kategoričan je legendarni Mijo Bajić.

(Goran Milošević)