Pesme i pripovesti najvećeg crnogorskog srcelomca: Dve godine od smrti Zorana Kalezića

"Tamo đe ognjišta dime

i đe gusle još se čuju,

Preporučujemo

u brdima više mora

tu je moja Crna Gora.

Željom moje srce gori da se vratim Crnoj gori,

đe me stara majka čeka

da joj dođem izdaleka.

Zaželje se srce moje

piti vode sa izvora,

gledat' stado kako pase,

branit' jagnjad od orlova.

Volio bih da sam soko,

da poletim ja visoko,

i da viđu plavo more

i sva brda Crne Gore."

(Zoran Kalezić)

Iz rodne kuće u Kosovu Lugu poneo je čast i poštenje, majčinu ljubav i očeve golootočke muke. Odrastajući uz majčinu i bakinu tugu, sakupio je emocija za stotine pesama. Ovo je sećanje na nastup Zorana Kalezića (1950 - 2023) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Prve teško zarađene pare uložio sam u muziku. Radio sam najteže fizičke poslove da bih kupio prvu gitaru. Vežbao sam i krvavih i žuljevitih ruku da bih uhvatio crnogorski G-dur, skidao Reja Čarlsa i Toma Džonsa.

- U Beograd sam došao baš kao pravi roker, sa gitarom i dugom crnom kosom. Pripremao sam se za "Gitarijadu", ali kumovske veze me odvedoše kod legendarnih narodnjaka Obrada Jovovića i Ace Stepića. Isprobaše me na brzinu, osetiše nešto neobično u mom glasu i ponudiše prve pesme za snimanje. Smetala im je jedino moja frizura.

Usledilo je šišanje i "uljuđivanje", slikanje za omot prvog Zoranovog hita "Moj život je tužna priča" iz 1971. Rezultat je bio - megahit.

- Tako su me sredili da me ni rođena majka nije prepoznala. Moji prvi "stilisti" postali su moji "krvnici". Prvo su me ofarbali u crno, pa me ošišali kao ovcu. Isekli su mi kosu kao srpom, travu bi lepše pokosili. Obukli su me u tuđe odelo, vezali kravatu, i tako uplašenog odveli na slikanje. Smučio sam se samom sebi, izgledao sam kao da su me bumbari izujedali.

Kada se zavrteo Zoranov prvi hit "Moj život je tužna priča", neke kolege su se podsmevale a publika je padala u delirijum. U Zoranovom nastupu bilo je i uzdaha i jecaja i podrhtavanja. Neki kritičari ga prozvaše pevačem koji samo što ne izdahne na bini.

Usledila je prava eksplozija hitova na tridesetak singlova i dvadesetak albuma: "Uzalud te tražim, uzalud te čekam", "Čekaj me", "Vratiću se majko", "Pivljanka", "Zaboravi, zaboravi", "Kako je lepo u mom kraju", "Smiri se srce, smiri", "Srce moje, gde ćemo nas dvoje", "Dođi sine, pa se ženi", "Nismo prvi koji se rastaše", "Tebe voli srce moje", "Sto puteva i sto staza", "Ima neko ko misli na tebe", "Ja svoj život još po starom živim", "Dobro veče izgubljena nado", "Šta će meni vino", "Ako laže violina", "Ne dam jutru bez tebe da svane", "Nije važno s kim si sada", "Moj dobri anđele", "Stan mladosti, stani", "Noćne ptice", "Balkanska duša", "Moj život je moje blago", "Šta radiš nedeljom popodne", "Dođe mi da s najviše planine"... Pošteno rečeno, malo ko ima ovoliko.

Snimao je Zoran Kalezić i šumadijske dvojke, rumbice, baladice, orijentale, starogradske, šlagere, izvorne i najmodernije pesme. U analima jugoslovenske diskografije ostaće zapisano: Zoran Kalezić nije snimio nijednu veselu pesmu.

- Snimio sam oko 400 pesama, nijednu veselu. Moja najveselija pesma je "Oj, vesela, veselice" - primetio je legendarni Kaleza.

Ovaj retko obrazovan i komunikativan narodnjak šest godina je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije.

- Kada vidim ko se sve danas priznaje za estradnog umetnika, sebe doživljavam isključivo kao narodnog umetnika, tako rado brišem onaj epitet "estradni". Vaspitan sam da budem umetnik naroda, svakog naroda koji me sluša. Ja sam i u Americi hteo da budem legalizovan kao umetnik. Imao sam prilike da slušam Reja Čarlsa, da pevam "Cryng Time" i da plačem kad je umro. Snimao sam u vreme kad se ugled i status sticao višedecenijskim radom i besmrtnim delima a ne nekakvim kupljenim papirom.

- Sve sam dao pesmi, dao sam i ono što nisam imao. Svoju dušu i muziku delio sam sa publikom više od pola veka. To poštovanje publike na svakom koraku u vidu blagorodnog pozdrava i lepe reči - e, to je skupo, to vredi mnogo više od svake titule. To neke moje kolege nikada neće shvatiti, i žao mi je što neće - govorio je Zoran Kalezić.

Najveći crnogorski srcelomac preminuo je 4. januara 2023.

(Goran Milošević)