84. rođendan Nedžada Salkovića: "Ja sam rođen u danu kad se u Srbiji najlepše slavi"

"Mila moja kćeri život je pred tobom,

zato pazi dobro šta činiš sa sobom,

Preporučujemo

u životu hrabra i oprezna budi,

život ti je čudan, još čudniji ljudi.

Kad se smiješ mila kćeri

smijaće se s tobom svi,

a kad budeš zaplakala

plakaćemo ja i ti.

Sve što jednom prođe više se ne vraća,

svaku svoju grešku čovek dvaput plaća,

a za ljubav kćeri neko davno reče

čas je santa leda, čas k'o vatra peče.

Na kraju zapamti, život tajnu krije

koju dosad niko još otkrio nije.

Sve što sad ne znadeš mi stariji znamo,

kad budeš odrasla kaz'će ti se samo."

(Žarko Pavlović Valjevac - Đuro Boljanović)

- Ova pesma me vrati u mladost i u zagrljaj mojih ćerki kad su bile male, seti me na dane kad se sevdah pevao samo uz saz i harmoniku - ističe princ lakih nota Nedžad Salković.

- I danas se naježim kad čujem ovu pesmu, kao da je skrojena za mene i moje ćerke. Pesma ima tu plemenitu i gospodsku crtu, puna je neke iskonske mudrosti i lepote.

Nedžad je rođen 6. januara 1941. godine u Tuzli. Pored bioloških roditelja, majke Sahbe i oca Zaima, Nedžad ima i svoje umetničke roditelje - Radojku i Tineta Živkovića. Roditelji su ga zadojili svevdahom, a Radojka i Tine su ga formirali stilski.

- Ima neke simbolike i u datumu mog rođenja. Rođen sam na Badnje veče, baš kad se u Srbiji najlepše slavi i svečari. Moje poimanje muzike je vezano za sevdah i radio. Moja kuća je jedna od prvih koja je imala radio u oslobođenoj Tuzli. Slušajući Radio Sarajevo, zavoleo sam Zaima Imamovića i Šerbinu harmoniku. Tako sam i naučio najviše sevdalinki. Znao sam da pišem još pre osnovne, što čujem ja to zapišsm i pevam. Stariji Tuzlaci su govorili da sve puca kad ja zapevam sa brda.

- Niko mi to nije rekao, ali ja se držah pravila - slušaj Zaima, a pevaj na svoj način. Još u mašinsko-tehničkoj školi, po nagovoru prijatelja, počeo sam da pevam romanse i sevdalinke u Domu kulture u Tuzli. Već u drugom razredu srednje škole postao sam član ansambla Radio Tuzle, koja je tih godina bila jedna od najslušanijih radio stanica, imala svoj zabavni i narodni orkestar. Za Radio Tuzlu sam 1958. godine uživo snimio pesmu "Omer beže", i tako se moj glas prvi put čuo na radiju.

Tokom vojničkih dana u školi rezervnih oficira u Zadru Nedžada je sačekala dilema - prekomanda u Sarajevo ili Beograd. Sudbina je rekla Beograd.

- Prvi moj izlazak u Beograd doneo mi je fatalan susret kod hotela "Moskva" sa mojim Tuzlakom Zdravkom Novakom, koji je svirao saksofon u ansamblu Mije Krnjevca. Bila je to sjajna prilika da dobijem potvrdu koliko vredim. Zemljak me odvede kod Mije Krnjevca, ja otpevah "Pokraj Save badem drvo raste", a Mija primeti: "Ti si nebrušen dragulj."

Diskografska karijera Nedžada Salkovića traje od 1964. godine. Snimio je četrdesetak singlova i petnaesetak albuma sa stotinama izvornih i novokomponovanih pesama trajne vrednosti: "Ne klepeći nanulama", "Kad se sniješ mila kćeri", "Nije mi lako, stari se polako", "Smeđe su joj kose po plećima pale", "Jesen u vrtu mom", "Sretan i bez nje", "Ah, ljubav, ljubav", "Sve je samo varka", "Ne plači srce moje", "Još ti nisu prsti za prstenje", "Đurđija", "Kujundžija besedio", "Ašiklija", "Ne tražite noćas da se smijem", "Prolaze moje godine mlade"...

- Snimao sam sa svim zanačajnim autorima i šefovima ansambala sa prostora bivše Juge (Radojka, Krnjevac, Zahar, Valjevac, Šerbo, Jovica, Buca, Graja, Kešelj, Danilo, Bora Višnjički, Pera Tanasijević, Selver Pašić, Nasko Džorlev), snimao sam i sa simfonijskim i državnim orkestrima, obišao pola sveta. Ipak, najviše sam ostavio traga u Srbiji, naročito sa mojim muzičkim roditeljima Radojkom i Tinetom.

- I sevdah putuje kroz vreme, i pesma je ogledalo vremena. Zato sve te pesme koje sam snimao 60-ih, 70-ih i 80-ih deluju toliko neponovljivo. Danas je sve ubrzano, nema komocije, ležernosti, nema tu rahatluka - primećuje legendarni Nedžad.

Nedžadova šezdesetogodišnja umetnička karijera i omiljenost u narodu samo potvrđuju tezu da u životu i u pesmi ne važi pravilo - ko jači, taj i bolji. Bosanska sevdalinka i novokomponovana pesma dobila je u Nedžadu jedinstvenog tumača, tako tihog i nenametljivog. Kad Nedžad peva, stiče se utisak da bi mogao i više, da peva "pod ručnom".

- Umetnika ne čini samo razoran glas. Svojoj publici pored pesme darujem i svoju duhovnost i eleganciju, obavezno odelo i kravatu. Jedan od najlepših komplimenata je kada čujem iz publike: "Ovaj kao da je izašao iz izloga."

(Goran Milošević)