"Duško me je doživljavao kao trofej" Ekskluzivna ispovest Jelene Karleuše: Kad pozovem policiju znači da je...

Umesto toga da je deo nečega što se zove šou-biznis, u njenom slučaju je možda ispravnije reći da ona jeste šou-biznis i da se onoliko stvari meri baš prema njoj. Iako samo žena i majka dvoje dece, češće se doživljavala svakako drugačije, samo ne tako. Smatra da joj je takva i karma, ali danas ističe da nije pravedno da se govori samo o negativnim stvarima koje joj se dešavaju, jer je doživela i doživljava i toliko lepih stvari i momenata, najviše od onih zbog kojih i jeste tu - ogromne baze vernih fanova.

Pop diva Jelena Karleuša otvorila je vrata svog doma našoj ekipi, razgovarajući nikad iskrenije o brojnim temama i još jednoj godini koja je za nju bila sve, samo ne mirna, ali i vrlo uspešna, sa mnogo noviteta, rekorda i postavljanja nekih novih granica.

Preporučujemo

Otvoreno je govorila o poslovnim izazovima, porodičnom životu, ćerkama Atini i Niki, odnosu s bivšim suprugom Duškom Tošićem, kao i o svojoj majci, najosetljivijoj temi, te na kraju otkrila da li je trenutno zaljubljena i kakve su šanse da pored nje, ponovo, nekog muškarca vidimo kao njenog zvaničnog partnera.

- Hvala što ste došli. Meni je uvek stres kada treba da dođu novinari u moju kuću, zato što imam puno životinja koje uništavaju sve pred sobom, kao i što su malopre unakazili ovu divnu jelku, ali sam se potrudila da bude u normalnom obliku. Ja inače ne zovem skoro nikog u kuću, upravo zbog životinja koje su ovde glavne, a ne ljudi, tako da kada dolaze medijske ekipe, to mi je uvek poseban stres. Ali Telegraf je medijska kuća koja sa mnom ima divnu dugogodišnju saradnju i u ljudskom smislu, kad je reč o Telegrafu, nemam nijednu jedinu zamerku, problem ili nešto što izlazi van okvira profesionalnog, kulturnog, ljudskog, novinarskog kodeksa. Divno je i čudo da ovoliko dugo trajemo, ali to je do ljudi, što se mene tiče - zauvek! Ja ne volim Nove godine, kao ni rođendane, jer moram na silu da se veselim, a najradije bih se skinula u pidžamu i već do pola 11 uveče zaspala. Baš ono kada treba da se veselim i treba da budem budna, tada mi se ne veseli, ne želim da budem budna, jede mi se, a ne mogu da jedem jer uglavnom nastupam, moram da imam ravan stomak. Mene prava novogodišnja euforija hvata sa prvim snegom, nekim aktivnostima na snegu, kada čistim sneg, kada pravim Sneška, kog sam poslednji put pravila prošle godine kada je padao 2 ili 3 dana, tada sam se potrudila sa decom da napravimo Sneška. Jedino ne volim kada je bljuzgavica, volim kada je čist sneg, čim se zaprlja beogradski sneg, to nije lepo.

• Svašta se izdešavalo u 2024. godini, ali svaka tvoja je burna. Ne znam nijednu godinu da je tebi bila mirna.

- Izgleda da mi je takva karma, samo se pomera ta lestvica normalnosti, tačnije nenormalnosti sve više i više, kada je reč o meni. Ne bih mogla da kažem da se čovek navikne na haos i na neke negativne stvari koje moj posao donosi, ima tu i lepih stvari, ali taj ogroman protok energije koji je stalno oko mene, karmički sam predodređena, i u pozitivnom, i u negativnom smislu, da je stalno ogroman protok enerije oko mene. Univerzum se nekako trudi da drži tu ravnotežu, mnogo dobrih stvari, mnogo loših stvari, ali nikada nema mirnog mora ili ravne linije, zato što ja emitujem takvu energiju. Sa druge strane, ne mogu da kažem da se čovek navikne na loše i negativne stvari, uvek priželjkuje da bude lepih i dobrih, ali mi se čini da se javnost Balkana navikla da je normalno da sam ja stalno na tapetu, u svakom smislu, i pozitivnom i negativnom, tu dolazimo do velike opasnosti, kada je neko toliko izložen kritikama bilo koje vrste, on je u velikom problemu. Svako sebi da za pravo da sa njegovim imenom i životom radi šta hoće. U nekim pravnim okvirima američkog šou-biznisa, to se naziva atentat na ličnost, kada i pozitivno i negativno, ali najbitnije preobimno, postaje nešto što ubija jednu ličnost, dehumanizuje je, i onda "Jelena Karleuša", tako sebe da nazovem, postaje javno dobro za bilo koju vrstu kritike. I da je vređeš, hvališ, napadaš, i da imaš svoje mišljenje, do te mere da ona nema ljudski oblik, ne razmišljaš o njenim emocijama, nego čak i ne misliš da nju nešto može da povredi, da je uvredi. Nekada se suprotstavim i ljudi budu šokirani što i uopšte reagujem na to. Na primer, napiše mi neko na Instagramu najstrašniju uvredu i ja odem na taj profil, uđem u njegov DM i pitam ga zašto je to napisao, koji problem ima, a on bude oduševljen što sam mu odgovorila i odgovori: "Wow, ja sam tvoj najveći fan" ili  "Obožavam te", a onda imaš ljude koji kažu: "Zezao sam se. Ajde, što se ljutiš? Pa ti si valjda na to navikla." Majke mi, to mi pišu. Kad me uvrede, ja uzvratim istom merom, s tim što ja nisam političar, ne moram da budem politički korektna, ja mogu apsolutno sve što i ljudi koji daju sebi za pravo da napadaju.

• Kada istakneš te stvari koje ti smetaju, jer nikome nije lepo kad ga vređaju, onda se, naravno, jave ljudi koji će reći kako si i ti nekada umela nekoga da vređaš, da uzvratiš...

- Nikada nisam nikog uvredila, mogla sam samo da se branim. Mene napadaju, ali moj odgovor bude takav da jako zaboli. I onda dođe do toga kako sam se usudila? Pa, kada nekog vređeš i napadaš, moraš negde i da očekuješ da će ti taj neko žestoko uzvratiti. Sa druge strane, mnoge moje stavove i mišljenja mnogi prepoznaju kao nekakav napad i vređanje, jer uglavnom ne razumeju, to je problem.

• Svašta se dešavalo u 2024. godini. Nekoliko puta si čak i javno zaplakala, a to je, očekivano, izazvalo velike reakcije u javnosti.

- Jeste, mislim da ljudi mene ne doživljavaju kao žrtvu. Ja nikad nisam išla na tu ulogu, niti sam koristila žensku, ranjivu stranu, jer prosto nisam taj tip. Ja ne volim da pokazujem tu vrstu emocija, niti želim da me gledaju kao žrtvu, ja sam borac! Niti smatram da treba pokazivati svoje slabosti i svoje emocije, ali nekad i meni dođe do praga neke tolerancije, ali vrlo retko. Na mom mestu bi mnogi davno digli ruke, tako da sam malo plakala koliko je trebalo da ridam kao jedna žena. Sa druge strane, mislim da ne treba pokazivati emocije jer se mojim suzama ne veruje. Zato što nisam taj tip. Ja delujem kao neko ko je izuzetno jaka osoba, osoba koja je agresivna u svom nastupu, koja napada, koja je borbena, koja ne da na sebe, koja se brani i nogama i rukama, ja tako delujem i onda kad takva osoba pusti suzu, svi kao "Daj molim te, ajde ne foliraj se!". Ali, mi  pričamo i stalno raspravljamo o tome šta neko misli o meni, šta ljudi misle, a zapravo, najveća sloboda jednog umetnika, ne samo umetnika, uopšte jedne ličnosti u ovim našim životima, je kada može da kaže šta misli, da radi šta hoće, čak i kad se to nekome neće svideti. To je valjda demokratsko i ljudsko pravo.

• Ono što te je poslednje rasplakalo, uznemirilo i povredilo, jesu napadi na decu i na tvoju pokojnu majku. Šta se dogodilo zapravo, nisi konkretizovala?

- Mnogo smo se kao narod, ali ne samo mi, nego čini mi se čitava planeta, mnogo smo postali zli. Pre je bilo sramota pokazivati mržnju i zlobu, nekako su ljudi to krili, sada to otvoreno pokazuju. Pokazuju svoje najgore namere i pobude otvoreno. Ne plaše se više da pokažu da su zli i puni mržnje, i da su puno zavidni. Nekada je sramota bilo pokazati da si zavidan, barem si se folirao, a sada ljudi to otvoreno pokazuju i gađaju ljude tamo gde znaju da ih najviše boli. To su u mom slučaju deca, pokojna majka, jer znaju da sam na to osetljiva. Moram da kažem jednu stvar vezanu za sve napade na mene, generalno na ljude slične meni, mi kao narod smo uvek bili poznati da smo napadali jake i posebne ljude. Ljude koji se bore, ljude koji su jako puno uspeli i koji su drugačiji. To nam je u krvi, to nam je negde nacionalni hobi. Mi smo izmislili ono čuvene izreku da komšiji crkne krava. Ubili smo sve naše najbolje, i lidere, premijere, vojskovođe, kraljeve, i prestolonaslednike. To smo mi. Ubijamo, mrzimo, mi ne volimo, to je naše srpsko prokletstvo, naša srpska karma. To kada bi mogli da pobedimo kao narod, kao nacija, kao rod, mi bismo bili definitivno po talentu, po umeću, po inteligenciji, po genetskoj predispoziciji, najsavršenija nacija na planeti, stojim iza toga, ali nas uvek vuče nadole ta nesloga. Ja sam u pravom momentu to shvatila i mene je dovelo ovde da imam 30 godina karijere i da to nisam k srcu previše uzimala. Zato što je jedno šta kažu ljudi na društvenim mrežama, šta napišu, šta misle, kako ispoljavaju te svoje najniže porive, a drugo je teren, gde sam ja neprikosnovena, tu nikada nisam doživela da mi bilo ko nešto ružno kažu. Mnogo ljudi uglas peva moje pesme,  moji albumi se rasprodaju za dan, za sat. Sve što ja uradim ima najveći odjek, imam najveći broj pratilaca... Tako da, ne mogu stalno da govorim i da gledam ono negativno. Ja moram da budem realna. Da ne dajem na težini onom što je negativno, a da stalno ne primećujem one zbog kojih sam ja tu gde jesam. A to su fanovi, to su dobri ljudi. To je ona tiha Srbija koja nije glasna i  koja je ne vređa na društvenim mrežama.

• Šta se dogodilo zapravo na groblju na Bežanijskoj kosi?

- Oskrnavili su grob moje majke na jako ružan način, ali ne bih davala tome na značaju, ne bih volela da dajem ideje. Mi živimo u eri gde deca decu ubijaju, kao planeta odlazimo u ozbiljan problem, a kamoli kad je reč o odraslim ljudima koji svašta rade, to nema veze sa Srbijom. Pričamo na globalnom nivou. Da li zbog uticaja medija, da li zbog brzine života, zbog promena pravila života, pravila igre, sve je manje ljubavi, prijateljstava, institucije porodice, sve se razbija, više nema... Sve nenormalno je postalo normalno i normalno je nenormalno, potpuno se sve poremetilo. Kada bih krenula da tražim krivca i za to, i za ono što rade mojoj deci, i što rade uostalom i meni, svih ovih godina, ja bih bila mnogo gorka i puna mržnje, a onda bih bila ista kao oni. Ono što ja sama sa sobom, kada legnem noću pa razmišljam, moja najveća pobeda je što ja sve oprostim. Prvenstveno, izbacim tu potrebu osvete iz sebe, jer to mnogo opterećuje. Taj osećaj mržnje i potrebe za osvetom je mene godinama unazad sputavao da napredujem zato što sam neko ko je jako pravičan. I onda želim da se osvetim i da vratim istom merom, ali zapravo shvatam da je najveći šamar svim lošim ljudima moj uspeh, moje trajanje i kada im oprostim, jer kada ti oprostiš nekom ko ti učini nešto loše, ti si ga pobedio. On ti ne može ništa. Ja ljudima koji žele grobu moje majke, meni, mojoj deci nešto loše, opraštam u ovom novogodišnjem raspoloženju, sve.

• Rekla si da tvoja tetka, Divnina sestra, Danijela, nije znala za to. Kako je reagovala kada je čula?

- Bila je šokirana. Ona je vrlo svesna situacije i zemlje u kakoj živimo. Ona zna, u real-time-u gleda kako mene napadaju i kako prolaze ljudi koji su hrabri da iskažu svoje mišljenje, svoj stav, generalno hrabri da imaju svoje mišljenje i stav i da ne odstupaju od njega, a da se taj stav ne poklopa sa nekakvom agresivnom grupom ljudi koja želi da ti odozme stav. Imati svoj stav i mišljenje, bez obzira što možda drugi nisu saglasni sa njim, najveći uspeh je tekovina demokratskog društva. Niko nema pravo da ti oduzme pravo mišljenja, glasa, govora i niko nema pravo da te zbog toga vređa, napada, vređa tvoju porodicu, decu, ne daj Bože, i tako dalje. A samim tim, kad te zbog tog mišljenja i stava napadaju i vređaju, znaj da si u pravu, jer u protivnom tvoje mišljenje ne bi bilo toliko bitno, a ja svojim stavovima smetam. Smetam ljudima kojima se ne dopada to da neko bude dovoljno hrabar da kaže istinu na način koja boli. Ali opet kažem, to je njihov problem. Ja sam neko ko se nikad nije dao učutkati, ovaj posao radim 30 godina. Nažalost, mnogo puta sam ispaštala zbog mojih ljudskih stavova. To nisu politički stavovi, to su ljudski stavovi.

• A kako objašnjavaš to što ljudima odgovara da ih ti napadaš?

- To je stvarno užasno. Nije valjda dotle došlo? (smeh) Pa ne znaju šta rade očigledno, to je tako trenutna slava. Ti trenutni jeftini poeni... Zato kažem, napadaju se najjači, ne slabi. Jedno je kada Jelena Karleuša kaže svoj stav o nekome, jer ja imam sav kredibilitet, rezultate i dajem sebi za pravo da mogu da napravim paralelu šta je dobro, šta je kvalitetno, a šta je šund, kič, i šta nije dobro, to je moj posao. Ali ja nikada ne dajem sebi za pravo da napadam nečiju mrtvu majku, decu. Mene nikada ne napadaju vezano za moj posao, ciljaju me kao ženu, vređuju me kao osobu. Ako ja kažem da je nečija muzika loša ili nečiji način oblačenja loš, to je moj stav i mišljenje. Ti možeš da se složeš s tim, da budeš saglasan sa tim ili ne, da ti to odgovara ili ne. Ali da ti meni odgovoriš tako što ćeš me uvrediti kao osobu, moju decu, gađati na moju privatnost, u smislu da koristiš niske udarce - ne! Jer onda dolazim u situaciju da uvek mogu svima njima još bolnije da odgovorim. Ja mogu da podnesem sve udarce ovog sveta i podnosim, ali njih boli više.

• Menjaju se neke relacijee. Na primer, sa Bubom Korelijem si se pomirila? Pre je bilo malo burnije. Da li je neka saradnja na pomolu?

- Ja se sa njim nisam ni svađala. Ako sam rekla da se čovek lože na mene, ja i dalje to mislim. (smeh) Sad se taj odnos popravio. Možda će se on sad ljutiti, ali ja ovo moram da kažem. On je dosta sličan negde po temperamentu meni, često radi mnoge stvari iz inata, baš namerno.  Kad je reč o njemu, mi imamo privatno drugačiju komunikaciju od one što ljudi misle o čemu on i ja možemo da pričamo. Mi uglavnom pričamo o životu, o majkama, pošto on ima apsolutno istu situaciju sa svojom majkom kao ja sa mojom. Pokazujemo jedan drugom poruke, slike stare, pričamo o ljudskim nekim odnosima, o nepravdi. Bukvalno, kad je meni teško, on me bodri. Kad vidim da on ima neki problem, ja stvarno dam sve od sebe da ublažim to, zato što sam ja i starija i mnogo iskusnija u tim ratnim igricama. Kod mene svako dobije rat, zato što su pravila igre kod nas napravljena tako da Karleuša uvek izgubi rat, ali nikad ne dobiju mir.

• Da li si upućena u to da je njemu i Jali bila izrečena mera zabrane ulaska u Srbiju?

- Nismo pričali o tome, ali ako je to stvarno tako, ja bih volela da se ta situacija reši. Mislim da njih dvojica nikada ni na koji način nisu javno vređali naš narod, našu zemlju, nazivali nas pogrdnim imenima, pogotovo što su oni Sarajlije, Bosanci. Nikad nas nisu nazvali, ono što je sada moderno nazivati, kako vole komšije da nas, nazivaju, što nam šalju "ljubav" i "podršku" svaki put kad je haos u Beogradu, nazivajući nas genocidnim, lajkujući, podržavajući egzodus Srba iz njihovih iz zemalja... E, to Buba i Jala nikada nisu radili. Tako da, ako je na snazi bilo kakva zabrana, ja ću se založiti da ne treba da postoji.

• Mišljenje o Severini?

- Najgore moguće. Nisam znala o kakvom igraču je reč, nije pokazala svoje pravo perfidno lice. Nema našeg odnosa. Ja ženu ne poznajem, jednom sam prošla pored nje, nisam je prepoznala, u Areni kada smo obe bile gošće na koncertu Saši Matiću. Meni je neko rekao "Sritno", kad sam prolazila, nisam imala pojma ko je to, posle su mi rekli da je to bila ona. Nisam je prepoznala, prosto žena ne izgleda kao na slikama, ali je ona prepoznala mene. Sa druge strane, pala sam na mnoge lažne, ženske, tužne priče i negde sam se uvek ženski stavljala na stranu žena, ako joj neko dira decu, ako joj neko oduzima njena ljudska prava. Podržala sam je kada joj je oduzeto starateljstvo, podržim svaku ženu koja govori da je došlo do neke nepravde. Smatram da dete treba da bude sa majkom, ali ne sa bilo kakvom majkom. Majka koja se smeje na pomen Jasenovca, a to je najbolnija tačka srpske istorije, ne samo zato što je reč o najvećem zločinu XX veka, gde je preko milion Srba ubijeno u jednom mestu, već zato što je to jedno jedino mesto u istoriji ratova, nepravde i mržnje među narodima, da je postao logor za decu i gde je ubijeno desetine hiljada srpske dece na strašan način, da su se čak i Nemci, koji su vodili Drugi svetski rat koji su zaslužni za toliko smrti i zločina, oni su se uvek ograđivali od toga.

- Ta žena, Severina, koju zdušno ovih dana neki mrzitelji ove zemlje pominju kao nekakvu heroinu, se smejala na pomen toga, i čak je napravila ružnu paralelu, dala sarkastičan komentar, da smo "mi svi, u stvari, u Jasenovcu, samo smo živi". Reč je o ženi koja je lajkovala i podržavala Oluju, jedan čin izbacivanja 350.000 hrvatskih građana srpskog porekla iz Hrvatske. Kao javna ličnost to ne možeš daa podržiš, a pogotovo ne kao neko ko pravi karijeru u Beogradu, živi od Srba i zarađuje u Srbiji. Neka služi na čast svakom Srbinu koji između Jelene Karleuše, koja brani Srbiju, i Severine Vučkovič, bira tu Severinu. Mi nismo genocidan narod, i nismo neko ko treba da zaboravi egzodus 350.000 ljudi iz Hrvatske, Jasenovac, dečiji logor, niti treba da joj oprostimo što se smeje i podržava otcepljenje ogromnog dela teritorije, nezakonito, reč je o Kosovu. Doživeli smo kao narod toliko nepravda, još treba i neko ko pušta svoj porno snimak zarad popularnosti, i zarad ucenjivanja partnera koji je ne želi, on treba da nam bude heroj otpora, ona je samo jedna budala. I svaki Srbin ko podrži takvu osobu je isto budala, neka mu služi na čast. Ja nikada neću promeniti mišljenje, ne samo o Severini, nego o svemu ovome što pričam. Uvek sam bila protiv bilo kakvog zločina i uvek ću i biti!

• Kako komentarišeš to što se nijedna javna ličnost iz Hrvatske nije oglasila povodom njene izjave da smo "svi mi u Jasenocu, samo smo živi"?

- Trebalo je da se oglase. Moje divne kolege, Jelena Rozga, Nina Badrić, Petar Grašo, Toni Cetinski, ja ih mnogo volim, ali ćute jer ne žele da imaju tamo problem. Osetljivi su na te teme, ali mogu da potpišem da niko nije saglasan sa takvim užasnim rečima i da bi se svi oni ogradili i rekli da je ona budala. U momentu izgovaranja da smo genocidan narod, agitovanja da se desi haos na srpskim ulicama, lajkovanja objava o Oluji, likovanju nad otimanjem srpske teritorije - Kosova, smejanjem na pomen Jasenovca, nema radio-stanice koja nije puštala pesme i koja i dalje ne pušta pesme od te nesrećnice. Nijednog srpskog izvođača na 99,9% njihovih javnih medija nećete čuti. Mi moramo da imamo razmenu svega, od muzike do svih drugih dobara, do saradnje u političkom smislu, komšije smo, nemoguće je da se slavi Oluja, kao uz muziku. To nije trebalo da bude za Hag, to je trebalo da bude skandal, jer se dešavalo na pragu XXI veka, a niko za to nije odgovarao. Ja obožavam Hrvate, Hrvatsku, primorje, sve najlepše o njima mislim, ali nesreća ne može da se slavi uz muziku. Ima tu mnogo toga što mi kao komšije jedni drugima ne treba da radimo.

• Bila je situacija vezana za Severinu i Duška Tosšića, te su mnogi tvoje komentare na njen račun povezali sa tim da si zapravo besna i revoltirana zbog toga što je ona uradila i na koji način je iskoristila tu situaciju sa Duškom.

- A u stvari nisam besna što je nas je nazvala genocidnim, što se smeje Jasenovcu, što hvali Oluju i što su nam oteli Kosovo, kako ona kaže, zaslužno? To mi ne smeta, ali mi smeta to što se po ko zna koji put dopisivala sa oženjenim čovekom, ona je poznata po tome, onaj sa kojim se snimala je bio oženjen, pa kad je "šutnuo" lično je objavila snimak da bi se osvetila njemu i njegovoj ženi? Svi mi imamo "putera na glavi", ali jedno je kada ti namerno uništiš nekome život, a drugo je kada to tebi uradee. Velika je razlika.

• Da li si razgovarala sa Duškom o tome?

- Duško i ja imamo dve divne devojčice i iz mog poštovanja prema njihovoj ljubavi prema tati, ja podržavam to u njima, neću reći ništa loše o njihovom tati. Kada je reč o Dušku kao mom bivšem mužu i partneru, ne mislim ništa dobro, najblaže moguće rečeno.

• U 2024. si se zvanično i razvela.

- Nije mi baš teško pao razvod, ja njega nisam ni videla pri razvodu. Kada imaš petlju i ideju da stupiš u brak, napraviš decu sa nekim, onda imaj i petlju da potpišeš da to više nećeš da radiš. Ja sam došla i potpisala, a znala sam da on to neće moći da uradi, nego će advokat to uraditi umesto njega. Verovatno je isti razlog što i moj prvi muž nije došao na potpisivanje razvoda, ne znam šta drugo da mislim. To su muškarci koji tu vrstu pritiska verovatno ne mogu da podnesu. Ja sam skupila petlju za sve svoje u životu, kroz najteže periode sam prošla sama. Nemam problem da kažem da nemam lepo mišljenje o Dušku, da ga nisam imala godinama unazad, ali sam zbog vas medija, zbog neprijatelja, dece, mog večitog optimizma pokušavala da spasim, vrlo retko odustajem. Međutim, zbog mnogih ružnih stvari koje su se desile u prošlosti, ja sam njega odavno, onako kao što sam volela, prestala da volim. Kada je reč o njemu, i opet zbog svega što je radio u naša četiri zida, sigurna sam da me nikada nije voleo na pravi način, bila sam nekakv trofej, Jelena Karleuša, ali ja nisam trofej, žena sam koja ima svoje potrebe, koja želi da je neko voli, zagrli, zaštiti, nijedan muškrac nije stao iza mene, uvek sam se branila sama. Nikada niko nije stao u moju zaštitu, sem majke i mojih fanova. To je armija boraca, takav zid i štit, sa toliko ljubavi i strasti oni mene brane, i zahvaljujući njima sam ovde gde jesam.

- Doživeli smo u Srbiji tužan momenat, ne samo za mene, nego za nas kao narod da nečije dete poznato poznato po hrabroj odbrani od mržnje svoje majke. To je prvi put na svetu da nečije maloletno dete brani majku na takav način da postane poznato po tome, koliko je to tužno, pričamo o mojoj Niki. Ona je veoma lepo vaspitana i inteligentna, ali razlog zbog je postala poznata je strašan, to je odbrana majke od mržnje. Meni jača i bolja odbrana od toga ne treba. Jako sam ponosna, jer je Nika primer i plod mog rada sa njom, ona je slika i prilika svoje kuće i majke. Nika je odrasla sa mnom i samo sa mnom. Čega su se sve moja deca naslušala, sve čuju i vide, ali mudro to prihvataju. Moja deca i ja smo na relaciji između dve kuće, sad kada smo dolazile na ovaj intervju, Nika mi je davala uputstva da možda više ne treba da iskazujem svoje mišljenje ili ako već želim, onda da nađem najlepši mogući način. To je toliko bilo slatko, ali koliko je to mudro i zrelo za jedno dete da jednoj odrasloj ženi, majci govori na koji način da iskazuje svoje mišljenje, da bi me razumeli na pravi način. To je, ne što je moje dete, bilo čije dete da je u pitanju, da mi na taj način kaže, bilo bi mi fascinatno, tako da sam jako dobro postavila vaspitanje Nikino i Atinino. Taj način rezonovanja, u mnogim segmentima je razumniji nego od onoga kako ja mislim da treba, i kod Atine je, samo se ona manje eksponira. Mene je život udarao na taj način da sam zaslepljena, a one su čiste u tome, neiskvarene i srcem najiskrenije kažu šta misle. Razmisliću o Nikinom savetu da ne iskazujem mišljenje. (smeh)

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Telegraf.rs (@telegraf.rs)

• Nika nam se pridružila i vrlo je nezgodno postavljati neka pitanja pred njom. Dešavalo se mnogi ružnih stvari, taj Božić, nasilje koje si doživela...

- One su sve vreme bile tu, i videle i bile tu, za sve što se dešava u mom životu, one su sve vreme tu. Atina i Nika sve čuju i vide, a ne komentarišu. Nika, kao i Atina, bile su puno puta svedoci kada je mama plakala... Te savete koje je Nika meni davala, ljubavne, bračne, to je nešto neverovatno. Ja sam prestajala da plačem kada mi ona da savet da sam ja zapravo sama birala i da ne treba to više da trpim. (smeh) Deca su inteligentna i zrela, ove nove generacije će spasiti planetu.

• Zašto si svaki put odustala od prijave za nasilje?

- Uvek je ta prijava bila razlog da se zaustavi to što se dešava, taj momenat. Posle, kad se sve smiri, onda bude određeno vreme okej, do sledećeg puta. To je jedini razlog, a i zbog medija, dece, nekog mog mira... Dosta mi je ceo život suda, tužbi, nasilja svake vrste. Ja jesam borac, ali sve ima svoje limite. Kad ja pozovem policiju, to znači da je dogorelo. Danas ne postoji nikakv odnos, niti imamo komunikaciju.

• Da li si zaljubljena?

- Čim razmišljam, nisu čista posla. Pokušavam da zatvorim oči i kažem šta osećam, da li osećam zadovoljstvo? Ne, ne osećam nikakvo zadovoljstvo. Kao majka sam zadovoljna, ali sam omanula u smislu da zaštitim decu od svega toga, taj segment nisam dobro odradila, ali dajem sve od sebe. A kao žena, odavno sam prestala da doživljavam sebe kao neku ženu sa nekim emocijama, pa ja sad želim da budem voljena, mažena, pažena. Sve što sam želela, sama sam sebi kupila, nikada nisam čekala, niti molila da mi neko nešto pruži... Muškarac mi nije bio motiv za neku ličnu ispunjenost i sreću, više su me činile srećnom neke druge stvari, nego ti muško-ženski odnosi. Ja sam izgleda uvek sama, i u braku sam bila sama. Povezivali su me sa jednim jako finim momkom, Nikolom, on mi se jako sviđa, lep momak.

• Da li ima nekih naznaka da bi mogla jednog dana da kažeš da je Nikola Jovanović tvoj emotivni partner?

- Kada dođe vreme za to i kada to stvarno bude tako, kada neko bude sedeo pored mene na pravi način, u svakom smislu sedeo pored mene, ne samo fizički, onda da. Ljudi se plaše medijskog pritiska, plaše se mene... Njega ne bih sad izlagala ovoj vrsti pitanja i odgovora, zato što nije još vreme, niti je zaslužio da trenutno bude izložen tome.

• Kako je izgledao susret sa Bogoljubom Karićem? Prošlo je neko vreme, da li ti se javio još neko iz porodice Karić?

- Kad smo već kod Karića, nedavno sam srela bivšeg muža, Bojana, pre susreta sa Bogoljubom. Bila sam sa decom u avionu, posle 20 godina sam srela Bojana. Ne znam sa kim je bio. Nas tri smo sedele, on nam je prišao, pružio je ruku Atini i Niki i rekao: "Ćao, ja sam Bojan i ja sam bivši muž od vaše mame." One su se šokirale, pošto im nikada nisam pominjala. (smeh) Ali, Duško im je par puta pokazao sliku njegovu. To je bio jako interesantan razgovor, dala sam mu do znanja da pazi šta govori, pošto one ne znaju ništa, a on se začudio. Kad se okrenuo i otišao, Nika me je pitala: "Mama, je l' to onaj jako bogat?". (smeh) Ja sam joj odgovorila da nije bitno da li je neko bogat ili ne, nego da je bivši! (smeh)

• Novogodišnja želja sebi i drugima?

- Želim sebi svu snagu Univerzuma da izdržim još jednu godinu borbe i snage, da budem dovoljno hrabra da uvek, bez obzira šta drugi misle, kažem ono što ja mislim, želim i da radim ono što ja želim, onako kako ja hoću. Da radim samo ono što osećam da je ispravno, da ne posustanem, da se ne povinujem, da ne omeknem, ma koliko me napadali i bilo teško, da uvek ja budem ja, zato sam i parfem tako nazvala. Sve mi u životu ide dobro osim ljubavi. Nekada ljubav nije dovoljna za mnogo toga u životu, ali onda taj uspeh u poslu bude zamena za ljubav. Ja je crpim iz raznih izvora, od dece, fanova, prema poslu, prema životinjama, zadovoljstvo kada činim dobra i humana dela, to je sve ljubav i to me ispunjava. Sebi želim hrabrost i mnogo para u novoj godini, zdravlja, mada sam jako zdrava, nemam poroke, zdravo se hranim, samo da zauvek  budem JA. Kada je reč o publici, želim im takav luksuz u životu da mogu šta hoće, a da ne moraju ništa ako ne žele.

(Telegraf.rs)