Bio je car trube, a nikada se nije takmičio u Guči: Sećanje na Miroslava Matušića

U carstvu trube ima puno majstora, kraljeva i careva. Ima i samozvanih majstora, ima i lažnih kraljeva i careva. Miroslav Mile Matušić je, po mišljenju mnogih, od Carevca do Krnjevca, istinski car trube. Iako nikada nije pobedio u Guči niti se takmičio za laskavu titulu Prve trube Sabora, njegovo ime se u muzičkom svetu izgovara sa strahopoštovanjem.

- Moj otac je prva truba sveta, pa i okoline. Ono što je on svirao, to niko nije mogao. Svirao je sve živo, od bluza i džeza do klasike, od Luja Armstonga i ostalih svetskih faca do našeg folklora. Ono što je Miroslav mogao, to ni svetski džezeri nisu mogli - pričao je u Muzičkoj apoteci Velizar Matušić, maestro na harmonici i sin slavnog trubača.

Preporučujemo

- Matušići su rodom iz Brodice kod Kučeva. Moj otac Miroslav je rođen 1925. godine. Već sa sedam godina počeo je da svira trubu sa lokalnim muzikantima i orkestrima. Pričao mi je da je oduvek imao želju da se druži i takmiči sa boljim od sebe. Sve je hvatao na sluh, pa i prve tonove koje je zapamtio od harmonikaša iz našeg kraja.

Odmah po završetku Drugog svetskog rata Miroslav Matušić je osnovao svoj porodični ansambl koji se proširio sa muzikalnim domaćinima iz Istočne Srbije.

- Miroslav je još tokom rata okupljao talentovane muzičare. Hteo je da napravi pravi orkestar, sa harmonikom, violinom, gitarom, basom. Miroslav je mnoge domaćine iz našeg kraja spasao odlaska na Sremski front. Svirajući sa Miroslavom Stojanovićem, violinistom iz našeg kraja, upoznao je Miodraga Todorovića Krnjevca i otvorio estradna vrata.

1957. godine, kao član Krnjevčevog ansambla, Miroslav Matušić snima svoje čuveno kolo "Brodičanka". Usledile su turneje po Bugarskoj i Izraelu, a "aber" o trubačkom čudu stiže i do Vlastimira Pavlovića Carevca.

- Miroslav je bio retko siguran i samouveren čovek. Pred Carevcem su uglavnom drhtali i pokazivali manje nego što su znali, a moj otac je "oborio" i jednog Carevca. Čim je zasvirao, bio je primljen u Radio Beograd. Oduševio je svojim preciznim sviranjem, iako je bio muzički nepismen.

- Sa Carevčevim kolegama Brankom Belobrkom i Vlastom Jelićem nastavio je da snima trajne snimke za Radio Beograd. Voleo je da svira i narodna veselja u našem kraju, naročito sa harmonikašima.

Miroslav Matušić je bio i prva truba Radio Beograda, prva truba Krnjevčevog ansambla, a nikad nije bio prva truba na Saboru u Guči.

- Čim je postao prva truba Krnjevčevog ansambla i čim je počeo da sninma ploče, Miroslav je postao profesionalac, te kao takav nije ni mogao da se takmiči u Guči. Naravno, Miroslav je iz puke radoznalosti odlazio na Sabor u Guči, svirao pored takmičarske bine, bio prava atrakcija "izvan zavese".

Krajem 60-ih i početkom 70-ih truba Miroslava Matušića ukrasila je kultne TV serije "Ljubav na seoski način", "Građani sela Luga", "Doktorka na selu". 1983. godine Miroslav Matušić je snimio prestižno diskografsko izdanje, potpuri pesama na trubi: "Pšeničice, sitno seme", "Gde ćeš biti lepa Kejo", "Sinoć kad sam poš'o u lov na jelene", "Jutros mi je ruža procvetala", "Koje li je doba noći", "Čudila se aman ja", "Ah, moj Aljo", "Ciganka sam mala", "Evo srcu mom radosti", "Kaleš bre Anđo", "Vlaška poskočica"...

Miroslav Matušić (1925 - 1991) je otvarao vrata radija i diskografije bez ikakve zvanične audicije. S druge strane, u svojoj kući je pravio audiciju za svoj porodični ansambl.

- Kad smo bili mali, otac je okupljao nas petoro dece u spavaćoj sobi: stariji brat Brana svirao je bas, mlađi brat Velja gitaru, ja sam prvo svirao gitaru pa harmoniku, starija sestra Radojka je pevala i svirala gitaru, jedino mlađa sestra nije bila muzikalna - pričao je Velizar Matušić.

U znak poštovanja prema Miroslavu Matušiću, u okviru smotre izvornog narodnog stvaralaštva "Homoljski motivi", održavaju se "Dani trube Miroslava Matušića".

(Goran Milošević)