"Mnogo sam popila vina...": Seka "otvorila dušu", pa otkrila kako izgledaju lude žurke u njenom domu

Ako bi se za nekog izvođača moglo reći da je tokom 2024. doživeo muzičku renesansu onda je to zasigurno folk zvezda Seka Aleksić.

Gotovo na svakom koraku moglo je da se čuje "vratila nam se stara Seka" i to je, kako i sama priznaje jedna od lepših stvari koja joj se desila u godini za nama.

"Trilogy" je dobro zatresao muzičku scenu, a ona u velikom intervjuu koji je pred kraj godine dala za Telegraf, priznaje da je priželjkivala hit koji će podsetiti publiku koliko se nekada uz "Aspirin", "Dođi i uzmi me" dobro provodilo.

Što je Seki milo to joj se i snilo. Koleginica Tea Tairović napisala joj je hit "Umri do zore" koji pokrenuo lavinu i sada sa pravom možemo da konstatujemo stara - nova Seka je tu.

- Ovo je miks stare i nove Seke, tako bih nazvala. Ja sam prvenstveno jako srećna, zato što moja ideja negde jeste bila da album "Trilogy" bude neka stara Seka. Naravno da sam ja žena koja ima 43 godine, starija sam, zrelija i drugačija, ali vidim da svi nekako svih ovih godina priželjkuju taj vibe 2000-ih. I onda smo se moj tim i ja nekako potrudili da to damo publici i vidim da su ljudi to sa oduševljenjem prihvatili. Svi komentarišu: "Seka, 2000 Seka, 2000, stara Seka, stara Seka, stara Seka ali novije zvuči," tako da mi je drago. Srećna sam ako smo uboli u metu, ono što smo želeli, onda sam ja zaista jedna srećnica.

• Pesma Umri do zore je nekako povukla sve.

- Povukla, jeste. Ja sam rekla da je meni u karijeri trebala da se desi Tea Tairović da bi me vratila u onaj period, najlepši deo moje muzičke karijere i definitivno je Tea to sve tako pokrenula. Ja sam i ranije priželjkivala, ali autori očigledno nisu. Nisu to videli na taj način i onda eto, ona se desila i zaista hvala i njoj na tome i srećna sam što smo imale zaista dobru saradnju. Nekako smo se osetile na prvu. Energija nam je jako, jako slična. Ja sam do duše starija od Tee, ali mi je izuzetno drago što je prvenstveno moja koleginica, a ovde se oprobala kao autor i njoj je to bio jedan ozbiljan zadatak. Kada smo razgovarale o tome, ona je rekla: "Seko, ti moraš da shvatiš da ja radim za sebe, meni bi mnogo lakše bilo da znam da radim za sebe. Mnogo mi je teže kad radim za tebe, zato što svi očekuju da vide šta sam to uradila i očekuju da to bude dobro. Ne smemo promašiti". I Boga mi nismo promašile.

• Na tržištu je sve manje lojalnih autora. Dešavalo ti se da pesma koju si kupila završi kod drugog izvođača iako si je platila a koliko si nesebična koleginica govori priča da si jednoj koleginici čak i poklonila pesmu. u pitanju je Simona Milošević takmičarka iz Zvezda Granda.

- Iskreno, ja sam se prvo šokirala kad sam čula da je neko snimio tu pesmu. Ja sam od Dragiše Baše pre devet ili deset godina kupila nekoliko pesama i zaista one su dugo stajale. Nisam ih snimila i kada sam slučajno na Instagramu to čula u nekom trenutku, neko mi je poslao, ništa nije slučajno u stvari, šokirala sam se. Ušla sam na mail i vidim da je to ta pesma koju sam ja kupila, zvala sam Bašu i on je bio u fazonu: "Pa ti to dugo nisi izdala, pa evo, ja ću tebi napisati nešto drugo." Ja sam toliko bila ljuta da sam rekla: "Nećeš mi napisati nešto drugo, nego ćeš mi vratiti novac." Ja sam tebi dala novac. Ne možeš ti meni da nudiš sada nešto, a nisi me pitao. Bila sam ljuta. Ali sam ipak pravična i u pravu sam, što sam tako odreagovala. Baša i ja smo vrlo slični, temperamentni smo i vrlo brzo smo to rešili. Ja sam rekla: "Baša, vidi, ja te pesme zaista nisam dugo izdala, ja sam taj novac zaboravila i od srca toj devojci poklanjam, tačnije, ja sam to platila." Platila je i ona. Nakon toga još jednu pesmu sam joj poklonila koja mi je takođe bila u tom mailu a koja je takođe Bašina. Rekla sam joj: "Vidi, takva je situacija ispala, ja sam sa Bašom to rešila, evo ti ova pesma koja je takođe rađena u tom istom periodu, poklanjam ti." Još jedna pesma je bila koja se zove "Narkotik," nju sam izdala na prošlom albumu. I ona je, devojka bila šokirana. Ja nju ne znam ali sam videla da je devojka jako kulturna, fina, lepo peva. I rekla sam: "Poklanjam ti to od srca, možda je tako suđena da bude tvoja. Ako ćeš ti nešto sa njom napraviti i ako će ti doneti nešto ja sam duplo srećna, zato što je to meni stajalo na mailu, a to nisam iskoristila. Sa druge strane, Baša je ispao fer prema meni kada su neki coveri u pitanju za YouTube. Tako da smo svi to sve rešili, ali je svakako jedna lepa priča. Možda na mailu imam još nekih pesama koje sam planirala da tako nekim od kolega poklonim, zato što sam to jako davno kupila, ali sve je to kvalitetno i dobro, samo se nekako moj stil promenio. Ne uklapa se. A to stoji, plaćano je, tako da od srca je to urađeno. Spontano je bilo vrlo. Hvala, i ona je to mislim ispričala, devojka, verovatno da mene pohvali, zato što je to zaista lep gest. Ne može danas svako da vam pokloni pesmu. Pesme su danas astronomski skupe, pre svega. Tako da, eto, drago mi je. Prvo drago mi je zbog Baše da su te pesme konačno izašle. On je jako verovao u te pesme, ali ja ih eto nisam izdala.

• Autori po zakonu imaju pravo da prodaju pesmu na više adresa. Stiče se utisak da su izvođači u inferiornom položaju.

- Pa nije to zakon, malo mislim da su izvođači krivi, zato što izvođači imaju pravo da traže, to mislim mora da se posavetuju sa svojim advokatima, ali oni imaju pravo da traže na jedan određen period, nekoliko godina, gde autor pesme ne može da proda drugom izvođaču pesmu ukoliko se tako stavi u ugovor. Ako sam ja na Balkanu, poznata, trebalo bi da potpišem ugovore sa autorima da na kompletnom Balkanu ne mogu da izdaju pesmu u narednih deset godina. Posle deset godina koga briga? Retko ko će uzeti to posle deset godina. Smatram da to nije fer zato što autori prvo imaju autorska prava od kojih zarađuju novac, onda uzimaju od nas novac i mislim da nije fer bar tu pesmu jednu koja je mega, mega recimo kod nekog prošla da prodajete dalje. Sve se to čuje, sve se to vidi na kraju krajeva.

• Citiram naslov "Seka Aleksić se popela na sto za novi spot, a bujne obline u prvom planu". To je baš Seka.

- Da, to je Seka ona sa početka karijere, a i pre, pre nego što je postala javna ličnost. Ja sam veseljak, moj život je nekako kroz karijeru ali i privatno muzički. Ja kad sam vesela i kada mi se nešto dopadne, ja se popnem na sto, na stolicu, ja sa svojim društvom uživam. To su nekako najlepši trenuci kad se ja opustim. Nema često takvih uživanja, osim kada nešto snimamo, kao što je sada bilo. Moje žurke kod mene kući su lude, nadam se da ćeš imati priliku da vidiš kako to izgleda, ljudi to nikad nisu videli.

• Kako izgledaju te žurke?

- Ima jedna zanimljiva anegdota. Kad sam se napila i rekla drugarici da uključi lajv na mom Instagramu. Ja sam joj dala telefon i terala je da uključi lajv, ona mi je govorila: "Da li si ti normalna?" Ja kažem: "Uključi lajv." Ja sam u tom momentu bila dal na stolu ili na stolici, mnogo sam popila vina. Imam tako žurke jednom godišnje, kad se baš napijem. To je uvek kod mene kući, nikad nije na nekom javnom mestu. Naravno, i to je trebalo kao da bude privatno. Međutim, ja sam se napila i dala drugarici da uključi lajv. Završila se svirka, žurka, sve to u redu. Ja sutradan kažem drugarici: "Da li je moguće da od mojih 25 prijatelja koji su bili na toj žurci, nekom padne na pamet da uključi lajv i pusti sve lajv?" Kaže ona: "Luđakinjo jedna, ja sam uključila, ti mi dala tvoj telefon i rekla mi da uključim." Rekla: "Juh!" Eto, tako prođu moje žurke. Ali bude Boga mi burno i bude dobro. Ja najviše pevam. Ispunjava muzičke želje svima. Najmanje ima tu mojih pesama. To su neke starije pesme. Pa ja ispunjavam pesme koje neko voli ceo život. Ne treba da to bude moja pesma. Ja, recimo, volim pesmu... Oči jedne žene". To je pesma mog muža i mene, mi uvek to sviramo. Tako imamo neki svoj repertoar, ali bude dobro.

• Na koju pesmu daješ najviše novca?

- Verovali ili ne, "Rado moja bela". Mene ta pesma podseća na tatu. On je isto voleo i to mi je tako ostalo i uvek te dve pesme i Luis Slike u oku. Te tri pesme su kod nas na repertoaru svaka treća.

• Kako izgleda ta novogodišnja ili praznična euforija kod Seke u domu?

- Praznična je izgledala tako. Dok nisu došla deca. Naša slavlja su manje i više tako izgledala, bila su baš u kući kod nas, međutim sad su došla deca, sad je to sve malo drugačije, sad slavlja pravimo u nekim drugim prostorijama, ali trudimo se da bude sve tu blizu kuće, da ne mora niko da vozi kola ako se napio, da ne mora niko ništa da brine, da može i da prespava i to tako izgleda, da.

• 31. uglavnom nisi sa porodicom. Nastupaš, dođeš kući posle nastupa i kako to izgleda?

- Pa prvo mi nekako Novu godinu proslavimo, da kažem, sa decom kada dođe Deda Mraz. On uvek dođe pre 31. 2-3 dana. Kod nas u kući je tada havarija. Velika kuća, puna dece. Jaki sada već ide u drugi razred, dođe skoro pa ceo razred, pa onda i drugari iz ulice. Bude nas oko 50-60. I Deda Mraz dolazi, donosi paketiće, da li sa kočijama ili kolima, kako god. Sad više ne možemo se krijemo, oni su sad veliki. Oni već čekaju, gledaju, na kapiju ko će da se pojavi. Tako da delimo paketiće, tu je novogodišnja večera. Spremamo večeru za drugare, kolače, evo ja sam pre neki dan dogovorila kako će torta da izgleda. I sve je novogodišnje i to je deci posvećeno i tu nema, tu smo za njih. Sve što vole da jedu, piju, uživaju, ispunjavamo. Igramo se s njima, jurimo se po kući, igramo se žmurke i tako dalje. Papir, kamen, makaze i to. Moja Nova godina, ja nisam nešto kao novogodišnje tradicionalna. Ja Božić doživljam kao najlepši praznik. Jako volim Božić i tada sam stvarno sa porodicom, kući smo. Mi smo u pidžamama, sami smo. Nekad nam dođu iz Bosne gosti, nekad ne, zavisi kakvi su vremenski uslovi. Dolazi moja mama, Veljkova familija, ako su tu blizu, ako nisu. Uglavnom smo mi porodično tu sami. Preko dana smo onako kako običaj nalaže. Posle toga smo trenerke, pidžame, kako ko stigne, mama pravi sve. Iako ima hrane koliko hoćeš, ja moram da napravim ili palačinke ili nešto što baš tad nema. I televizija, gledamo filmove, crtaće, pričamo sa decom, igramo se, nas četvoro igramo žmurke, takmičimo se u čemu god stignemo. Pošto je Jovan manji, Jakov ima osam godina, Jovan ima pet i Jakovu je teško da on sad popusti. On još uvek nije svestan toga da je on manji, da on njemu mora da popusti, pa je tu uvek svađa: "Zašto ti ne popuštaš bratu, mlađi je ti si stariji", a on je nekako na tatu nastrojen je borbeno, takmičarski i teško je njemu objasniti da on treba da popusti i da kao izgubi u nečemu.

• I ko uglavnom pobedi?

- Pa obično pobedimo nas dvoje jer Veljko toliko na Jakova utiče da mora da ćuti da nema izbora. Kupuju sa njima pokloni koji oni žele, to su fudbalske lopte. Ja mislim da će jedan i drugi da budu fudbaleri. Jako, jako vole, jako žele, navijaju za Crvenu zvezdu. Njima je to sve na svetu, to su dresovi, to su... Sve što je vezano za fudbal i za Crvenu zvezdu je dobrodošlo u naš dom. A Jakov trenira džudo, žuti pojas, jako sam ponosna kao mama. Tako da, eto, deca su, Bogu hvala, nekako sportski nastrojena i meni je jako drago. Veljko se mnogo trudi oko njih, mnogo mi pomaže. Ja sam mama koja radi bukvalno 24 sata i to je skroz okej. Kad pričam o mužu, ono ispada kao da... Kao da sam se tek zaljubila ali stvarno. U životu vas Bog nagradi sa dobrim mužem ili lošim i sa dobrom i vaspitanom decom. I on mi mnogo pomaže zaista u poslu i beskrajno sam zahvalna na tome da nije njega, da nije takav ja ne bih mogla da se potpuno predam svom poslu zato što meni deca nisu nikakva obaveza. Ja sam tu da skuvam, sredim, opeglam kad stignem. On ih vaspitava, on uči sa njima, on završava sve za školu. Jakov je danas došao sa knjižicom, petica je prolazna ocena i jako sam ponosna i srećna, zaista.

• To je negde utisak i cele 2024. godine, tako da je porodica srećna, da je zdrava, da je na okupu.

- Zaista jeste i opet ću se vratiti na ono, kada pričamo o tim, da kažem, nekim našim aktivnostima i svemu u tome, nekako sam najsrećnija kada dajem. Koliko čovek da on je najsrećniji i nikad ni jedan osmeh druge osobe kojoj ste nešto lepo učinili, to ne mora biti novčano to može da bude najobičniji karmin nekoj devojci. Pre neki dan sam imala situaciju, bila sam u jednom društvu i sad od jedne poznavnice, devojčica, ima 11 godina i kaže: "Jao kako ti je lep taj sjaj na ustima." Ja sam ovako otvorila torbu izvadila ga i rekla: "Izvoli ljubavi". Dala sam joj sve i rekla: "Možda nije higijenski, ali poklanjam ti, čuvaj." Kaže: "Kakvi?" Pa kad se namazala. E to su neke stvari, taj osmeh na licu te devojčice, ne možeš ništa zameniti. Mislim, to je jedan najobičniji karmin koji je potpuno nebitan u celoj toj priči. Ta nekako dobra dela su smisao. Ne mislim, nego sam sigurna. Jedino što čovek sa sobom nosi su samo dobra dela. Na ovaj svet dolazimo potpuno obnaženi, goli, bez ičega, kroz život se kao trudimo svi nešto da stvorimo, da radimo, da uživamo, da nam bude dobro, da su svi oko nas zadovoljni i to je sjajno. I onda kao kad se približavamo tom, da kažem, nekom kraju životnog, ovozemaljskog života, onda opet odlazimo kao što smo došli. Bez ičega. Suština je da mi sa sobom nosimo samo ono što je dobro, što smo dobro uradili, dakle od tog početka, rađanja pa do smrti, samo tako prolazimo i šta smo uradili dobro i koliko smo kome dali, to samo nosimo sa sobom. I ja verujem u strašni sud, iako su ljudi u nekom smislu podeljeni i znam da kada odem na taj strašni sud, samo će me pitati: "Šta si ti dobro radila?" Niko neće pitati što je ona i tamo gej, što ovaj osuđuje ovog, što je ona lezbijka, što si ti bila polugola, što je ovaj ogovarao, šta si ti za vreme posta radila, a što ti nisi ovo. Samo pitaju: "Šta si ti dobro radila?" A niko ne pita što je, ne znam, Dragana, Zoka, Srdjan, snimateljka, Seka, pevačica, glumica radila to. To nikog ne interesuje. Njih samo zanima šta smo mi to dobro radili.

• Šta je to dobro što si uradila tokom ove godine, što želiš da ti se reflektuje na 2025-u, a i šta je to što bi ti ostavila u ovoj godini?

- Iskreno ja mislim da sam na muzičkom putu jako dobro zagazila. Imala sam jednu pauzu kada, iskreno da budem, nisam toliko ni ja želela da budem posvećena muzici zato što sam se ostvarila u ulozi majke dva puta. Moj proces je bio malo drugačiji, malo teži. I ja sam kriva što recimo moj album "Bioskop" nije zaživeo kako sam ja želela da zaživi, kako u stvari ne ja želim, nego kako zaslužuje. Pokojna Marina je tu napisala nekoliko divnih pesama, ali ja sam bila ta koja je izdala album i rekla: "Ok, izdala sam album, rodila sam drugo dete, hoću da se posvetim detetu" i zanemarila sam taj muzički deo, zbog toga se to tako i desilo. Ja nekoliko godina spojenih nisam imala hit. A i to nekako u muzičkom smislu je normalno. Ne možete svake godine praviti ultra mega hitove.

• Šta je to dobro što si uradila tokom ove godine, što želiš da ti se reflektuje na 2025-u, a i šta je to što bi ti ostavila u ovoj godini?

- Meni je okej da Čolić nema hit. Meni je okej da Brena, Ceca, Dragana, ljudi koji su mega zvezde, i ja sa njima, i Karleuša, i ima ih dosta koji su mega, mega. Da, nekad se desi da nemate hit. I mnogo je veliki zadatak i mač sa dve oštrice kad vi imate ultra mega hit. Meni je recimo posle "Aspirina" bilo jako teško da dobijem dobru pesmu. Zato što su svi jurili "Aspirin." A to je greška. Čak su i autori dobili nadimak po pesmi. Toliko je to bilo megalomanski. I sad moram opet da kažem da recimo posle tih pesama, posle "Aspirina," dugo nije bilo, dve, tri godine sigurno, nije bilo ničega, pa se desio "Crveni ruž," koji je bio mega. Pa posle "Crvenog ruža" opet nema, nema, pa evo je "Sahara." Pa posle "Sahare" pet godina nema, nema, pa evo je "Umri do zore." I to je skroz okej. Ono što je bitno za jednog pevača jeste da je on konstantno tu, da radi, da je njegov taj neki da kažem angažman i na kraju i finansijski deo da je potpuno stalan i dobar. I mi to muzičari i pevači kako god gledamo na taj način, dok publika samo gleda da li je to mega, da li je u trendingu, da li je to... A ovo je nešto na duže staze. I sećam se ove... Kada mi je jedan od autora, ne znam koji je to sad bio, tačno rekao: "Nemoj da gledaš trenutno, trend, da sad pucaš, gledaj pesme koje će da ti ostanu, koje će da se pevaju za pet i deset godina". I šta se desilo? Dakle, sve moje pesme sa početka karijere ja sad pevam kao da su juče izašle.

• Ne samo ti, nego i mlađe populacije, mlađi naslednici, koji su par godina na estradi, da kažemo, da ih nazovemo klinci koji su doneli neki novi trend. Nemaju problem da izgovore da si im ti idol, da si neko čiju muziku jako respektuju. Breskvicaje nedavno izjavila da je na prvom albumu bila inspirisana baš tvojim pesmama.

- Ja mislim da svako od nas koji smo stariji, evo malo pre sam nabrajala kolege, da je najveći u stvari uspeh da vam se neko divi, da neko voli nešto što ste vi radili i to je sjajno. Kada si kod Breskvice, ona je ultra talentovana i ja sam već to negde više puta govorila da će ona tek da bude zvezda. Ona nije zvezda kakva treba da bude, ona će tek da se razvije muzički i u svakom smislu i ona je možda najsvetlija tačka te omladine koja se pojavila, koja će sigurno doživeti ono što smo doživeli svi mi i sve moje kolege koje sam malo pre nabrojala. Ja od srca to njoj želim i vidi se to kod nje. Videla sam neke komentare i bilo mi je smešno zato što sam čula da je ona rekla: "Pa to jeste bio cilj", da njen poslednji album svaka pesma podseća na nekog starijeg kolegu. Jako mi je drago i drago mi je da se pojavio neko ko vredno je to što smo mi starije nešto uradili i ko je video, da kažem, kvalitet u svemu tome. I nekako svedočim, eto polako ulazim u tu generaciju čije će se pesme još pevati i ko će biti nekada starija baka koja će gledati sve to.

• Čiju karijeru ti priželjkuješ?

- Ja zaista želim karijeru kakvu ima recimo Ana Bekuta. Jer ja Anu Bekutu jako volim. Ona je jedan ozbiljan pevač. Ona i dan-danas radi punom parom. Apsolutno je ništa ne remeti i ne smeta. Jedna ozbiljna narodna kraljica. I volim kako ona svoju karijeru vodi. Zaista volim. Dopada mi se to. Tako da sve to nekako ide s godinama i svako vreme ima svoje generacije. Potpuno je normalno da se pojave i mlađe, i lepše, i zgodnije. Ja sve mogu da podržim samo ne mogu nemoral i nepoštovanje starijih kolega.

(Telegraf.rs)