"Nosio sam ga na rukama do bolnice, a onda su mi javili da je umro" Voditelj progovorio o porodičnoj tragediji

Voditelj Voja Nedeljković je jednom prilikom govorio o gubitku oca i teškim trenucima iz 1999. godine.

Tada se on prisetio potresnih detalja iz svog života i kako se nosio sa gubitkjom svog oca. Nedeljković se tada prisetio da je svog oca odneo u bolnicu na svojim rukama i da je tada poslednji put sa njim razgovarao.

Preporučujemo

- To je bilo 1999. jedna čudna godina, odvratna, koju bih ja onako da mogu od svih tih godina jedino stavio u fioku da je ne uzimam više. Pre svega zbog generalno svega onoga što nam se desilo sa bombardovanjem i uništavanjem naše zemlje Srbije, a drugo prolazivši kroz bolest sa ocem. On je imao tumor još 1993. godine pa je to nešto zalečeno i onda je 1998. otišao mislivši da je u pitanju nešto sa želucem da bi mu rendgenolog rekao da nije, da je jedan otprilike karcinom na plućima. Onda je shvatio da jeste i onda smo krenuli u pokušavanje nekog rešavanja svega, odlazio je na zračenja, pa ima zračenja, nema zračenja zbog bombardovanja i restrikcija struje. Vodio sam ga gore na onkologiju - otkrio je Voja tada.

Voditelj se teška srca prisetio trenutka kada je odveo svog oca u bolnicu. Bio je to njihov poslednji razgovor.

- Tih dana mu je bilo baš loše, to je bio početak oktobra 1999. Prošlo je tragično bombardovanje, mi smo počeli da se dozivamo pameti, nije se radilo, snalaženje za život i ostale stvari. Mene je zvao Žika iz Zane i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijatelji" u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra. Mi smo 14. sedeli mnogo se smejali, uživali u nekim anegdotama. Tog 15. sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama sa bolničarima odveo do bolnice, do Kliničkog centra na grudno odeljenje, malo još porazgovarao sa njim.

On je ispričao kako je otišao kući, razgovarao sa prijateljem ali da nije mogao da zaspi to veče i da je odspavao svega par sati.

- Nisam mogao baš nekako odmah da krenem kući. Otišao sam kući, pričao sa prijateljem, nisam mogao da zaspim, nešto sam par sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saopštava da je tata umro. Po nahođenju i dalje idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane očekivane-neočekivane smrti. Nisam se pitao šta je bolje ili šta je gore, ako može o smrti da se priča. Da li smrt koja se desi iznenada pa te šokira ili smrt koju čekaš svaki dan - objašnjava voditelj i dodaje:

- Ja sam ušao u Hajat. Žika je odmah po mom licu prepoznao da nešto nije u redu i pitao „E matori šta je bilo", Ja kažem „Ma ništa samo daj neki viski, neki alkohol". Nisam odmah rekao. Bio je dogovor da imam neku Če Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam sa jednim osećanjem i tuge i ponosa što mi je otac to dao. Sve mi se pomešalo - rekao je Voja tada, prenosi Blic.

(Telegraf.rs)