"Želeo bih što pre da je zaboravim...": Beki Bekić prolazi kroz porodičnu agoniju, najteža godina za njega

Folk pevač Beki Bekić priznaje da jedva čeka da isprati 2024. godinu jer je u istoj imao velike porodične probleme.

Kako je ispričao Beki Bekić, već dve godine njegova porodica ima problem, a tiče se njegovog unuka, te će godinu na izmaku, nažalost, više pamtiti po lošim stvarima.

Preporučujemo

- Želeo bih što pre da je zaboravim, zbog mojih porodičnih problema. Imao sam poslednje dve godine veliki porodični problem, teško je to zaboraviti, ali pokušavam. Imao sam problem sa unukom, ali sada je sve ok.

On je istakao da će i ovaj doček provesti sa porodicom.

Foto: ATA Images

- Novu godinu poslednjih 15-20 godina ne radim. Želim da budem sa porodicom, decom, posebno sa unučićima. Imao sam pozive da idem u inostranstvo, ali kad sam razmišljao da treba recimo četiri dana da idem u Beč, više bih potrošio nego što bih zaradio.

Bekić je kao retko ko na estradi bio iskren, pa je naveo da mu nije teško da odoli primamljivim honorarima, jer "on ne zarađuje koliko njegove kolege".

- Mi smo srednja klasa koja radi za mnogo malo para. Put za četiri dana mi se ne isplati - zaključuje on za "Informer", pa opisao kako izgleda doček kod njega u kući.

- To veče ide doček kako dolikuje, sa decom, idemo kod prijatelja, kumova...

Doneo je konačnu odluku, da ne želi da se povuče sa estrade.

- Odlučio sam da se ne pojavljujem mnogo na televiziji. Što je mnogo - mnogo je. Radim dosta pesama za druge pevače, onda radim za sebe, a sad presnimavam pesme koje sam davao drugm pevačima pre 20 - 30 godina i izbacujem ih na svoj Jutjub kanal. Danas je sve digitalno, tako da smo "bacili" na digitalnu platformu pesme koje su pevali Lepa Brena, Šaban Šaulić, Dragana Mirković... To su sve moje pesme, ali ovaj put su u mom izvođenju.

Ono što je mnoge iznenadilo jeste to što je Beki odlučio da snima dečije pesme, a sada je objasnio kako je došlo do toga.

- Moja ćerka je došla na tu ideju da snimam dečije pesmice. Te pesme sam ja pevušio njima dok su bile male, dok sam ih uspavljivao. Moja je muzika i tekst. Kad sam im pevao poznate pesme nisu htele da zaspu, pevušile su ih sa mnom, a onda ja izmislim neku da bi što pre zaspale. Međutim, to im je ostalo u sećanju, ali sam ih ja zaboravio. Posle 25 godina počeo sam unuku da izmišljam pesme, a moja starija ćerka me je pitala da li se sećam pesama koje sam njima pevao. Setile su se teksta i melodije i tako mi je otvorila dečiji kanal. To su sjajne pesme. Decu je, recimo, vrlo teško naterati da odu kod zubara, da ode, da ga ne boli. To im je ostalo i dan danas. Rekle su mi: "To je nama ostalo u sećanju kao igra, a ne bol".

(Telegraf.rs)