Ljubav su mu ubili na kućnom pragu, krio se u Sarajevu od snajpera: Težak život umetnika tera suze na oči

Božo Vrećo bosanskohercegovački pevač, svojim moćnim vokalom i ekstravagantnim izgledom privlači pažnju javnosti, a osim toga, poznat je i po širenju ljubavi. Njegova ljubav ne poznaje granice, a posebno verske.

Ovog mladog umetnika prati tužna priča. Kada je imao pet godina, otac mu je preminuo. Odrastao je sa majkom i dve starije sestre. Majka je slikarka, a oduvek je davala podršku Boži da krene umetničkim putem. Božo je slikao i prodavao svoja dela, a ima i gotovu izložbu koju još ne želi da predstavi javnosti.

Preporučujemo

Kada je reč o muzici, nije se školovao niti je svirao instrumente. Samouk je i glas vežba tako što prati instrukcije na internetu. Sa 27 godina se odlučio za sevdalinke jer se na taj način poistovećuje sa njenim junacima koji bi zbog ljubavi pretrpeli sva stradanja.

Foto: Instagram/bozovreco

- Postoji uvreženo pravilo da samo muslimani mogu pevati sevdalinku! Za ljude koji me mrze imam najjaču molitvu: 'Dragi Bože, izvedi ih na pravi put, na put svetlosti!' Ljudi me nikad nisu mogli slomiti i neće! Pamtim majčine reči: 'Veruj ti u sebe, onda i Bog veruje u tebe!' Volim Sarajevo, zato živim tu! Vraćam se svojoj Bosni, kao svojoj majci! - rekao je Božo za "Face tv" i dodao:

- Fanatike vernike ja iritiram! Živim ovde zato što volim. Celi svet je moj. Sve dok je moja majka živa, ja sam tu sa obe noge. Majka je zapravo BiH. Vraćam se zapravo ovoj zemlji kao svojoj majci.

Iz tog vremena, Božo Vrećo nosi brojne duševne rane, no paradoksalno, možda mu je upravo to pomoglo da njegova umetnost procveta u autentičnu lepotu.

- Odrastao sam stvarajući svoj svet, imaginarni mikrokosmos koji danas hrabro živim kao makrokosmos. Uticao je na sve oko mene, čak i na one koji to nikada neće priznati - ali to od njih ni ne zahtevam. Dovoljna je samo moja dobra namera koja sija jače od svih zala na svetu. Ona me čini imunim na strah od ljudi, i u meni preovladava božansko, hrabro srce koje može sve dati i sve oprostiti", izjavio je Vrećo za portal Lupiga.

Sećanja na detinjstvo prožeta su strahotama rata i oskudicom, čineći Božina sećanja manje prijatnima. Ipak, svojim jedinstvenim životnim pristupom, uspeo je da se uzdigne iznad tih teškoća.

- Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas - kaže Vrećo.

- Sećam se trenutka kada smo, skriveni u kući zakovanih prozora - bez svetlosti i života za sve koji gledaju izvan - moje sestre, majka i ja čitali tiho pesme i pevali sebi u nedra, uz sveću, i zamišljali drugačiji svet, i bivali daleko od svega što se zbiva oko nas. Otuda su i moj stan i moj život i danas nezamislivi bez knjiga. Knjige su postale moj oslonac i štit satkan od reči koje znaju šta žele i hoće glasno da poruče - a to je veliki podvig, ne moj kao moj, već podvig čoveka koji zna svoju vrednost, i istrajno ispunjava svoju misiju i cilj. To sam i postao - misionar duša", navodi Božo za spomenuti portal.

Kao i svaki umetnik, Božo je inspiraciju pronalazio čak i u najtužnijim trenucima, te je tako nastala i njegova pesma "Elma".

- Devojčica Elma je moja prva ljubav. Ubijena je u Foči na kućnom pragu. Posle puno godina sam je usnio i ona meni kaže: ‘Božo, ja te i dalje vidim i čujem kako mi pevaš!’ Ja sam zapisao taj tekst! To jutro sam imao takvu inspiraciju i Božiji priziv! Jako me bolelo to i boli me i dan-danas! - objasnio je za Face Tv.

(Telegraf.rs)