"Svaka moja pesma je posvećena nekome" Vlado Georgiev za Telegraf pred koncerte u SC, saopštio veliku vest

Iako će se uskoro navršiti punih 7 godina otkako je izdao poslednju pesmu "Tebe žedan", Vlado Georgiev kontinuirano pokazuje da to u njegovom slučaju ne znači manje koncerata i praznije dvorane.

Naprotiv.

Očas posla je rasprodao čak tri Sava Centra i zakazao četvrti koji je na dobrom putu da se, kao i ovi prethodni, takođe rasproda. S tim u vezi, slavni šarmer iz Herceg Novog sa publikom će se družiti četiri noći, od 6. do 9. decembra, u Plavoj dvorani Sava Centra.

Naša ekipa sa Vladom se družila noć pred prvi koncert, dok je čekirao svaki detalj, jer kod ovog perfekcioniste sve mora tako i da bude - perfektno ili nikako.

Na početku razgovora smo se dotakli posleslednjeg otvorenog datuma, 9. decembra, koji je otvorio svega nedelju dana pred koncert. Međutim, on to ne bi nazvao hrabrošću.

- Pre bih rekao da mi je žao što je nestalo karata nismo očekivali da će to tako brzo da ide. Otvorili smo deveti i prodaje se velikom brzinom, očigledno će biti puno i te večeri, kao četvrto veče uvek gospodski i to bi bilo to.

To gospodski... Postalo je sinonim za tebe. Gospodski i espreso.

- Espreso je nešto što nisam planirao ali se jednostavno desilo, putem današnje komunikacije na Tviteru i mrežama, da neke ljude možeš svrstati u neku espreso kategoriju. Ljudima se to dopada. Na jedan fini način nekim ljudima možeš zapravo reći šta misliš o onome što oni pričaju, što uglavnom nije prikladno ili nije kako treba, tako da je to jedna espreso ekipa. (smeh)

Četiri koncerta u omiljenoj Plavoj dvorani, a da li su emocije različite? Da li ti je poslednje veče emotivnije od prvog?

- Nema tu nikakvih pravila, koncerti su živa stvar, ta publika koja dođe to veče kreira sa mnom atmosferu. Ne možete nikada reći "bilo je bolje prvo veče" ili "bilo je bolje zadnje veče". Svako veče je posebno i ljudi koji tu dođu, to sam rekao više puta, ljudi koji dođu sve tri ili četiri večeri kažu "svaka noć je bila drugačija, bilo je posebno". Tako da, očekujem da će to ponovo da se desi.

Imaš li neke rituale pred koncert? Čitala sam tvoj intervju u kojem si naglasio da maksimum ulažeš u produkciju.

- Upravo sam sada izašao iz sale i rekao neke zahteve koji moraju do sutra da budu ispunjeni, jer ja mislim da to tako treba. Rituale ne, volim samo da me ostave na miru. Volim da, kad imam tako više koncerata zaredom, budem u hotelu, da ne budem u svakodnevnici, da ne budem u bilo kakvoj temi koja se uopšte ne tiče mojih koncerata. Biću u hotelu, to je neki ritual. Ne volim da me neko neposredno pred izlazak na binu ometa sa nekim pitanjima i ne volim da me barem 10-15 minuta nakon koncerta ljudi diraju. Volim da predahnem i onda sam opet spreman da budem sa svima celu noć.

Da se vratimo na produkciju. Rekao si da će biti drugačija. U kom smislu? Koje granice ćeš pomeriti?

- S obzirom da je sala renovirana i sve je jako lepo i novo i upeglno. Složižćemo jednu postavku što i priliči onome što sam najavio, a to su gospodski koncerti. Biće sve nekako svedeno, a opet grandiozno, biće mnogo zvuka, svetla, na tome se nikada ne štedi , produkacija je najvažnija, ljudi moraju da osete koncert.

Rekao si da ko štedi na produkciji ne može sebe da smatra umetnikom?

- Može, može biti umetnik i u gaćama na ulici ako želi nešto drugo da kaže. Ali, kada pozovete publiku u jednu ovakvu dvoranu, onda je red da i taj koncert pripremite kako treba, da ne bude "jao štedeli su na zvuku, svetlu..." To mi je baš... Svaki put kad dođem i vidim da je neko uštinuo na produkciji baš mi bude žao jer verujem da taj umetnik koji je nastupao zaslužuje više. Naravno, više tehnike znači više ljudi, to sve više košta. Meni je poštenije da karta bude skuplja, a da bude stvarno kako treba, nego račundžijski pristupati koncertu. Ja to ne mogu.

Ne viđamo te baš  često po koncertima. Bio si gost kod Aleksandre Radović, tu si iznenadio publiku, a šta je ono što se tebi posebno dopalo, da si otišao negde i rekao: "To je to, to ispunjava moje kriterijume".

- Pa evo, došao bih da slušam Marizu, ali nažalost moram da se pojavim na jednom događaju pa ne mogu da dođem. Na takvim koncertima me i možete videti.

Kada će konačno nove pesme i šta se to dogodilo kod tebe pa toliko godina nisi ništa novo izdao?

- Nije bio neki zgodan trenutak za objavljivanje nove muzike. Bilo je vrlo čudno vreme koje je iza nas, na svu sreću, u svemu onome oko korone, bilo je nezahvalno puštati neke nove pesme, izigravati nešto "vau, imam novu pesmu, slušajte moju muziku", a ljudi ne znaju šta se dešava. Ja biram trenutak kada ću nešto objaviti i to će se ovaj put desiti, na sreću vrlo brzo. (smeh)

Videla sam da si pisao na "Iksu" imaš nalet inspiracije i čitala sam da si već napravio neke pesme. Koliko je to "brzo" realno blizu?

- To je vrlo blizu. Posle novogodišnjih praznika ulazim u studio i ne izlazim.

Da li su pesme autobigrafske?

- Uvek su. Ja sve što pišem, pišem o svom životu. Svaki moj tekst je izašao iz mog života, svaka melodija je nešto što mi se pokazalo, javilo... Ja pišem muziku iz svog života.

Tvoji prvi albumi, sve te pesme se pevaju i svi ih znaju, kao da su juče izašle?

- Zato i nema potrebe stalno izbacivati nove. (smeh)

Kome su posvećene te stare pesme, kome je posvećena "Jedina"?

- Sve pesme su posvećene nekome u mom životu, u jednom trenutku. Ako su autobiografske znači da su to pesme iz mog života. (smeh)

Oni koji te prate na društvenim mrežama, upućeni su i u tvoje stavove koje iznosiš na razne teme, ali u poslednje vreme si baš emotivan, na šta nismo navikli. Letos si prvi put pokazao i ćerkice, sa koncerta na Škveru, to je presedan.

- To se jednostavno desi i onda ja to nemam zašto da krijem. To su prelepe stvari, prelepi trenuci, i ukoliko je neko već snimio zašto ne bih pustio? Ne volim da forsiram svoj život u javnosti, ali ako nešto izađe, kao deca i porodica, nemam razloga da krijem.

(Telegraf.rs)