Narodnjaci u operskom fazonu: 20 godina od smrti Danice Obrenić

Nekada je muzika sa Radio Beograda bila mera masovnog ukusa, a interpretacija Danice Obrenić je bila mera lepog pevanja. Doduše, Daničine pesme nisu za svačije grlo, a bogami ni ta svačije uvo. Njena kultura pevanja zahteva i odgovarajuću kulturu slušanja. Ovo je sećanje na pevačku ikonu Radio Beograda Danicu Obrenić.

Preporučujemo

- Danica me za sva vremena prikovala uz svoj glas, a bogami i uz Radio Beograd, čija je ikona bila. Oduševljavala me svojim visinama i tim zvonkim i čistim glasom. Bila je intonativno besprekorna, što se najbolje čuje pri većim dužinama - pričala je Merima Njegomir u Muzičkoj apoteci.

- Kada sam snimila pesmu "Magla padnala v dolina" za fonoteku Radio Beograda, imala sam retku bojazan: kako da ostanem na Daničinom nivou, a i da joj udahnem nešto svoje. Sa pozicije urednika u RTS-u pokušala sam da je popularišem i sa simfonijskim orkestrom i sa horom. Daničine pesme zaslužuju da se izvode na najvećim scenama. Daničine pesme imaju plemenitu emociju.

Danica Obrenić je rođena 1920. godine u Mladenovcu. Zbog prirode očevog železničkog posla često se selila sa porodicom. Posle prvih pevačkih nastupa na đačkim priredbama pohađala je časove klavira. Uoči Drugog svetskog rata preselila se sa porodicom u Beograd. Za vreme okupacije pohađala je Muzičku školu "Stanković" na odseku solo pevanje u klasi Žarka Cvejića, prvaka Beogradske opere. Profesori su joj predlagali opersku karijeru, ali Danica je odbrala radio.

- Danica je od 1948. godine pevala kao solista Hora Radio Beograda, da bi od 1955. godine zasnovala stalni radni odnos kao vokalni solista. Pamtim je po neverovatno dramatičnom izvođenju južnosrbijanskog repertoara. Pitao sam se šta je to južnjačko u Danici. Kada smo se zbližili, pričala mi je da je njen pradeda po majci bio Cvetko Đorđević, čuveni trgovac i jedan od osnivača Mladenovca, koji je u 19. veku doselio iz Bugarske posle zavade sa Turcima - govorio je Boki Milošević u Muzičkoj apoteci.

- Na Radio Beogradu, odmah po oslobođenju, izvorne narodne pesme imale su potpuni primat. Carevac je zahtevao od radio pevača da peva uglavnom pesme iz svog zavičaja, i to one koje je naučio još u detinjstvu i ranoj mladosti. Srećom, to nije važilo za Danicu. Budući da je bila retko školovanog glasa, pevala je na radiju i romanse i gradske pesme i makedonske pesme. I pored Carevčevog otpora tom "buržoaskom" repertoaru, Danica je snimala i da gudačkim zabavnim orkestrom neke večne melodije kao što su "Uvelo lišće", "Svetlosti pozornice", "Mulen ruž".

Ceo radni vek danica Obrenić je provela na Radio Beogradu, i to ne samo kao vokalni solista. Najpre je dobila mesto muzičkog saradnika, a kasnije i muzičkog urednika u Redakciji narodne muzike, gde je i dočekala penziju.

Snimila je preko sto pesama za arhivu Radio Beograda: "A što ti je mila kćeri", "Kad bi ove ruže male", "Gde si dušo, gde si rano", "Magla padnala v dolina", "U đul bašti", "Cvetala mi ruža na pendžeru", "Ti bi hteo pesmom da ti kažem", "Na te mislim", "Kaleš bre Anđo", "Kad bi ove ruže male", "Sinoć mi dragi dolazi", "Lastavice, lasto"... Snimala je i pesme iz "Koštane", "Ivkove slave", "Zone Zamfirove", snimila je i tridesetak singlova i samo jedan LP.

Retki poštovaoci prave narodne muzike sećaju se Daničinih nastupa sredinom prošlog veka na Beogradskim letnjim igrama. Od početka jula do kraja avgusta Danica je svako veče u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja otpočinjala svoj nastup sa pesmom "Ti bi hteo pesmom da ti kažem".

Legendarna Danica Obrenić preminula je 30. oktobra 2004. godine u Beogradu. Povodom smrti pevačke ikone Radio Beograda, PGPRTS je objavio kompilacijski CD Danice Obrenić u luksuznoj ediciji "Zapisano u vremenu".

(Goran Milošević)