Milenko Živković: Sećanje na "Cvet mladosti" i jednu davnu "Raspevanu jesen"

"Negovah te ko cveće u rosi,

sunce sam ti ljubio u kosi,

Preporučujemo

bila si mi kap vode na dlanu

a jutros mi dan bez tebe svanu.

Dao sam ti cvet mladosti

tek umiven zorom plavom,

hej, ljubavi, zašto mi se

odužuješ zaboravom.

Krio sam te od vetra i kiše,

kitio ti kosu da miriše,

srce sam ti poklanjao čedno,

setan bio sa tobom zajedno.

Noćima sam zamenio dane,

neće radost u duši da grane,

živim samo od sećanja mila,

sve si drugo meni ugasila."

(Aca Stepić - Grada Jovanović)

Ovih dana je obeležio šezdeset i neki rođendan i četrdesetak godina od snimanja prve pesme. "Cvet mladosti" ne vene i peva se sve više a i Milenkova mladost traje nesmanjenim žarom.

- Pesmom "Dao sam ti cvet mladosti" pobedio sam na takmičenju pevača amatera "Jesenja revija narodne pesme" ili skraćeno "Raspevana jesen" u organizaciji legendarnog Radio Šapca i produkcije PGP. Osvojio sam i prvu nagradu stručnog žirija i prvu nagradu publike, postao jedini apsolutni pobednik "Raspevane jeseni" u dvadesetak godina dugoj istoriji najvećeg putujućeg festivala u bivšoj Jugi. Bila je to moja ulaznica u svet diskografije i estrade - kaže večiti mladić Milenko Živković.

- Bio je to vrhunski organizovan putujući festival. Obilazili smo sve gradove i varoši, od Triglava do Đevđelije, od "Tivolija" u Ljubljani do "Bore i Ramiza" u Prištini. Prvo su nastupali pevači amateri u takmičarskom delu programa, zatim najveće zvezde u revijalnom delu, a onda je žiri zbrajao glasove publike i saopštavao svoju odluku. Na finalnoj večeri u hali "Zorka" u Šapcu objavljeno je da sam imao tridrset pet hiljada glasova više od drugoplasiranog.

Ovaj rasppevani Posavotamnavac pobrao je prve aplauze još u prvom razredu osnovne škole u svom rodnom Belotiću na svečanosti povodom "Dana republike". Sedmogodišnji dečak je zapevao megahit Meha Puzića "O, majko, što me rodi" i oduševio svoje bližnje. Čekao je samo na prvu veliku scenu i audiciju.

- Zbog audicije za "Raspevanu jesen" uzeo sam trodnevno odsustvo iz vojske. Dobro se sećam da je tog dana na audiciji u hotelu "Sloboda" u Šapcu bilo više od dvesta kandidata. Kad sam otpevao prvu pesmu dobio sam aplauz i od ostalih kandidata, što mi je mnogo značilo na planu samopouzdanja.

- Bila je to samo uvertira za prave ovacije na jednoj od stanica festivala u ljubljanskom "Tivoliju". Sačekalo nas je desetak hiljada ljudi unutra i isto toliko napolju ispred hale. Kad sam zapevao "Dao sam ti cvet mladosti", nisam znao šta se dešava oko mene. Bilo je tu i straha i oduševljenja i buke od koje nisam čuo ni sebe ni orkestar. A onda su počele da lete gramofonske ploče (publika je na ulazu dobijala na poklon akuelne "longplejke"), kao da su leteći tanjiri prekrili celu salu.

Zahvaljujući apsolutnom trijumfu na najvećem i najdugovečnijem festivalu narodne muzike, Milenko Živković je dobio najveću nagradu - pravo da snimi prvu samostalnu ploču i to sa najvećim hitmejkerima tog doba.

- Zamisite taj osećaj da treba da uvežbate pesme takvih majstora kao što su Dragan Aleksandrić, Predrag Vuković Vukas, Doca Ivanković, Ljubo Kešelj. A onda je usledio i poseban doživljaj i iskušenje - odlazak u Čačak da mi veliki Vukas pokaže pesmu "Ostavljam sve za ljubav tvoju".

- Došao sam u Vukasov umetnički atelje onako skrušen, kao u manastir. Posle nekoliko minuta vežbanja Vukas me upita da li sam gladan a ja munjevito odgovorih da nisam. Ubrzo me Vukas opet upita da li sam gladan, ja rekoh nisam. Kada me upitao i treći put, i ja sam upitao Vukasa zašto me to pita. Usledio je odgovor koji me je spustio na zemlju: "Ako si gladan, samoposluga ti je tu na ćošku."

Snimio je Milenko još nekoliko albuma sa najvećim majstorima narodne muzike (Buca, Futa i Marina, Novica Urošević, Rade Vučković, Tomica, Peda, Patalo, Siniša Tufegdžić, Zoran Matić, Novica Trifunović) sa desetinama pesama sa snagom evergrina: "Crno vino, crne oči", "Vidiš kako je", "Prokleta je ljubav iz računa", "Danijela", "Spomenari stari", "Znaš li luče gde me srce vuče", "Daj da vidim viđeno", "Poželećeš da me vidiš", "Suza u mladosti, rana u starosti", "Lepa Rada", "Čobanice"...

- Počeo sam da snimam u vreme kada je u bivšoj Jugi diskografija bila jača od autoindustrije. Pošto je diskografija već godinama unazad izgubila trku sa digitalijama, a CD služi uglavnom u promotivne svrhe, ja sam u 21. veku počeo da izdajem samog sebe. U stvari, izdajem sebe a poklanjam drugima - ističe Milenko Živković.

(Goran Milošević)