Pevač preživeo stravičnu saobraćajku pod uticajem alkohola: "Auto se nije gasio, pesma je i dalje svirala"

Nakon što se šest puta takmičio u "Zvezdama Granda", pevač Nikola Savić, odlučio je da se povuče sa estrade.

Sada se vratio s novim kaverom koji je snimio sa Darkom Filipovićem, iznenadivši mnoge. U emisiji "Ispovest" je otvoreno govorio o popularnom muzičkom takmičenju, žiriju, kafani, porocima, ljubavi i saobraćajnoj nesreći koja mu je promenila život.

Preporučujemo

Šest godina takmičenja u "Zvezdama Granda" donelo je Nikoli različita iskustva, a najbolje se pokazao u trećoj sezoni, kada je stigao do četvrtog, odnosno petog kruga. Savić smatra da su tada "kockice tako ispale", jer nije uspeo da se probije u jakom konkurentskom okruženju. Ipak, to mu je donelo "dobru reklamu" i povećalo cenu njegovih nastupa.

- Možda je moje najbolje pojavljivanje bilo u trećoj sezoni, kada sam stigao negde do četvrtog, petog kruga. Jednostavno, bila je mnogo jaka konkurencija. Ja tu nisam uspeo da isplivam, to nije do mene, jednostavno, tako su se kockice poklopile. U suštini, to je meni udarilo jako dobru reklamu, meni se digla cena. Jednostavno, ja sam na terenu radio, marketinški je to bilo propraćeno s jedne strane, s druge strane nije, ja smatram da je to možda moglo više, ali, u suštini, ja sam zadovoljan i ovime.

Nikola je otkrio kada je shvatio kako funkcioniše to, od oblačenja do marketinga na mrežama.

- Nažalost, kasno. Kad sam se pojavio prvi put, ne. Mislio sam to je sve odmah, sad sve daj. Ne, godinama se to gradi i uči, i ponašanje, i stav, i kultura, i rečnik. Jednostavno, kafana te povuče na jednu stranu, a ti moraš da vučeš ručnu u drugu stranu kako bi sve to bilo kako treba. I, posle određenog vremena, shvatiš kako to treba da bude. Da je to sada, možda bi bilo mnogo drugačije.

Na pitanje o tremi pred žirijem koji su činili Šaban Šaulić, Zorica Brunclik, Snežana Đurišić i Dragan Stojković Bosanac, Savić priznaje da je uvek imao tremu.

- Iskreno da ti kažem - da. Ja čak i sad kad sedim ovde s tobom imam neku blagu tremu. Ne nešto puno, ali takav sam po prirodi. Tamo sam baš imao. Svaki put kad sam išao tamo, 10 kila smršam kad dođem kući, od muke. Čekaš tamo sedam, osam sati da dođeš na red da pevaš…

Tokom takmičenja u "Zvezdama Granda", učesnici često nisu znali s kim će pevati u duelu, što je donosilo dodatnu neizvesnost.

- Pa, ti dođeš tamo i ne znaš s kim pevaš. Prvi krug pevaš sam, a od drugog kruga kreću parovi - jedan prolazi, drugi ide u baraž. Iz baraža, od njih 10 prolazi petoro, i tako stalno.

- Ne znaš, ti dođeš tamo i vidiš. Možeš da budeš šesti par. Ako si došao u jedan popodne, a šesti par je uveče u sedam, i ti si konstantno tu, ne ideš nigde, čekaš svoj red. Gledaš kandidate dole na televiziji, pošto ne možeš da pristupaš gore.

- Imaš, naravno, menzu dole, ali ti i ne jedeš od tog straha, treme i stresa kad ćeš i kako ćeš. Čak misliš i da si izgubio glas, nikako da krene nešto iz tebe, ali na kraju izađe.

Savić je otkrio kako je bilo na audiciji.

- Ja sam krenuo u školu pevanja tada kod Suzane Dinić, uporedo sa Nižom muzičkom školom. I kažem Suzi: ‘Hajde da se prijavim za Zvezde Granda’. Ona kaže: ‘Pa idi, što da ne?’ I, sećam se, tada sam izašao, Bosanac i Saša Popović su bili tu u Beogradu, baš na Košutnjaku je bila audicija. Pevao sam ‘Nađi novu ljubav’ i on je rekao: ‘Prošao si’. Ja sam stao i gledam – gde sam prošao? Ubrzo sam dobio poziv i tu pesmu sam i pevao u prvom krugu i možda je čak ta pesma obeležila jedan deo mog života. Mislim da je to generalno pesma koju ja najviše volim. Kada bi me neko pitaš: ‘Šta najviše voliš?’ To bi bila ta pesma. Možda sam je u tom momentu najbolje izneo, koliko sam mogao.

Pevač je priznao da li je tad bio zaljubljen ili razočaran, pa je ta emocija izašla.

- Pa, tada sam izašao iz jedne veze koja je trajala tri, četiri godine. Odnosno, pet. U Grandu sam dobio šest tastera, ali nisam prošao. Onda su krenuli pozivi za svirke, za tezge, svadbe i onda sam se ja, da to kažem u žargonu, oduzeo. Pevači se tada oduzmu. Krenuo je alkohol i krenuo je cirkus i onda je došao raskid te moje prve veze. Odnosno, ne prve veze, ali jedne od bitnijih veza, i onda je sad već priča za sebe.

- Samo alkohol. Ja sam baš puno pio, pogotovo kada sam raskinuo tu prvu vezu. Ušao sam u jaku dubiozu alkohola. Odnosno, to je bila još i blaža varijanta u odnosu na onu o kojoj ću pričati posle. Tada sam imao i jedan udes. Ovo je sad i smešno i nije smešno, ali raskinula se veza, ja sam završio neku svirku, nije prošlo možda mesec dana od Granda, ja sam seo, neka kafana je bila u Pančevu… Ja sam noć pre toga sljuštio litar rakije. Mislim, ne bukvalno litar, ali ono… I, seli smo ujutru da doručkujemo, ja sam popio par piva i zaboravio sam da je meni noć pre toga pukla guma na autu. Kad se društvo brzo skupi ujutru, do dva se već desi problem. Stavio sam dva drugara u auto i krenuo sam za Starčevo nekom drugaru da odnesem nešto. Ne znam ni šta sam mogao da mu nosim, verovatno još koje pivo da popijem usput… I, kako sam ušao u krivinu, sa jedno 180, 185 km/h, pukao je ćopavac na autu. Ja sam tad uleteo u kuću, udario sam u banderu. Kako sam ih vozio, išla je pesma: ‘Bog mi je svedok da sam…’, sad mi je to malo i smešno, Srećko Krečar je uradio obradu te pesme, i ja kako sam udario u banderu – udario sam u neki betonski stub i, hvala Bogu, ostali smo svi čitavi, živi i zdravi. I, ta pesma je i dalje išla: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Dimčina oko nas, milion ljudi okolo, ja otvaram vrata, nekako ih nogom izbijam, vadim jednog drugara, pa drugog, meni curi krv iz glave, a ono i dalje: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Auto se negasi, ja rekoh – šta je ovo, majko sveta sa autom? Ljudi oko mene viču: ‘Oni su svi pijani i drogirani’. Rekoh: ‘Ma, nismo’. Došla je hitna, ubacila nas. Naravno, sva sreća, ništa nam nije bilo. Naravno, ja sam platio ceh za to, imao sam i zabranu vožnje. Bože oprosti, ali auto je ostao da vrti ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok’. To je ostalo i kad sam ja otišao, posle kad su došli vatrogasci, to je sve vreme vrtelo jer radio ne može da se iščupa. Tako mi je Srećko Krečar ostao u glavi čitav život.

Nikola je objasnio šta je bio problem sa tom devojkom kad su se razišli.

- Bio sam mlad. Imao sam 23 godine, taj moj uspeh i Grand… Ja sam, u međuvremenu, pre toga mesec dana pevao i na moru, u centru Herceg Novog, to je ozbiljna priča bila. I onda sam krenuo da pijem, samo alkohol, alkohol, alkohol do neke granice, desio se taj udes i jednostavno, mladost… Ona devojka je bila tri godine starija od mene, želela je nešto ozbiljno i ja sam se tu oduzeo, nisam mogao da ispratim trenutnu situaciju. Znaš, pojavio sam se u tom momentu na televiziji – meni je stiglo milion poruka da pevam, niko više nije pitao ni za novac, samo da se negde pojaviš. Jer, to je nešto novo, ti si novi klinac sa šest tastera. Dovoljno je samo to da mi daju Snežana, Šaban, svi ti ljudi koji su bili tamo, to je bila preozbiljna reklama za mene i za moju karijeru.

- Tada je moja karijera počela da ide uzlaznom putanjom i radio sam jako puno. Mislim da nije bilo mesta gde me nisu zvali da radim, svuda su bile otvorene karte. Ja sam pre jedno pet i po, šest godina prestao skroz da pijem, okrenuo sam se crkvi i duhovnom životu i ušao sam u neku dugu vezu posle te veze. Upoznao sam neku devojku. E, tu sam se razočarao i krenuo sam da pijem svaki dan, bukvalno od ujutru do uveče. To je bilo nenormalno.

- Ta veza je trajala četiri i po, pet godina. Krenuli su poroci, organizam to više nije mogao da izdrži i dešavale su se razne situacije na svirkama.

- Pa, dešavalo se, recimo, da smo otišli na jednu svirku, drugar mi prebacio, Acko Petrović me zvao da odradim nešto privatno, to su bili jako bitni likovi, beogradski tipovi. Ja se sećam samo da sam popio dva, tri dupla viskija. Međutim, to nije dva, tri dupla viskija, ja sam svaki dan tako pio. I, bio je neki kamin iza mene, neka vatra, i ja sam upao u taj kamin, a na pantalonama pozadi mi je onako ostao žar. Ustao sam i, sad se više i ne sećam, počeo sam da jurim po lokalu ljude, pio sam sva pića sa stola. Na kraju sam muvao Gocu Stojićević. Mislim, strašno. Ako žena ovo sluša, mene je sramota, ja se izvinjavam javno. Onda sam je terao da kaže na mikrofon: ‘Nikola Savić je najbolji pevač na svetu’. Ona kaže: ‘Neću’. I to je bilo – ‘ima da kažeš’, ‘neću’, ‘ima da kažeš’, ‘neću’… I onda je žena rekla, a ja i dalje pijem, ljudi kažu: ‘Ovaj je lud ili je blesav’. To je jedan od delova. Spavao sam napolju da se otreznim, pa su mi rekli da moram da uđem, pa sam se vratio i pevao i to je onda krenulo malo glas da bije… Kako da ti kažem… I drugari, i prijatelji i neprijatelji su pričali i kako jeste i kako nije i od toga se napravi bauk. Međutim, opet kažem, ja nisam prestao ni tada da pijem, sve dok nisam raskinuo skroz tu vezu. Tada sam prestao da pijem, okrenuo sam se skroz crkvi i nekom drugom životu. Jako je bilo teško. Tri ili četiri meseca sam bio bez posla jer je glas išao od čoveka do čoveka da nisam za posao. Meni je to bilo strašno, ali evo, ja javno to kažem, ja ne bih popio više u životu ni da mi plate. Ja pijem sokove, pijem vodu, narkotike u životu nisam probao niti me to interesuje. Ljudi misle drugačije jer sam tako sav hiperaktivan. Jednostavno, smatram da se bez toga može, okrenuo sam se crkvi i tom nekom duhovnom životu, to me izvuklo.

- Pa, nisam ja ušao toliko u neki alkoholizam. Meni je samo bilo da lakše prebrodim taj raskid, kao - pojaviće se ona, sutra će se vratiti. Uostalom, šta i da se vrati? Ti tu ništa nisi postigao.

- U suštini, bilo je tu svačega, ali najbolje je bilo i za mene i za nju da se raziđemo. I, kada smo se razišli, ja sam se onda stopirao. u suštini, došao je taj drugar s kojim sam i počeo da pevam i rekao: ‘Hoćeš ti da se smiriš ili da ti dolaze mama i tata?’ Rekoh: ‘Izgleda da će morati’. I, došli su mama i tata, kao: ‘Sine, hoćeš li da prekineš? Šta je sa tobom?’ A ja i dalje pijem pivo, ne stajem. Onda sam rekao – kraj. Oni mi nisu verovali, ali stvarno, kada sam rekao da je kraj, meni je mozak veoma jak, imam glavu jako natempiranu i kad kažem kraj, to je kraj. I više nikad nisam popio i ljudi nemaju pojma da sam ikad i pio. Vratio sam se poslu, vratilo se to posle sve, ali trebalo je da ponovo steknem poverenje. Opet kažem, to je i dobro što se desilo jer u suprotnom ne bih poradio na pevanju, stajlingu. U tom momentu sam imao 69 kila, samo sam pio i pušio cigarete, a i njih sam bacio isto kad i alkohol.

- Pa, svi su mislili da sam na lekovima ili lečenju. Ne. Ja sam u momentu odlučio. Sam sam želeo da napravim pauzu i ljudi me, generalno, nisu ni zvali. Tri, četiri meseca sam sedeo kod kuće, i onda, kad je krenulo, ja sam dao pun gas. Sok od jabuke, kisela voda – kraj. Jeste teško kad ti izađeš na scenu, trese ti se malo ruka, jeste malo zeznuto to sve, ali vremenom je došlo na svoje.

Pevač je priznao da li je bio veran tokom te veze.

- Generalno, jesam. Ali, svi mi muškarci volimo da odemo malo po krivini, da se ne lažemo.

- Pa, više je ona išla nego ja. Zbog toga je to sve i puklo. Zbog toga je bio raskid. Ja sam od nje napravio sveca, mislio sam da je ona idealna. Nisam gledao sa strane, iako su mi drugi ljudi pričali – ja nisam verovao.

- To da, posle sam puno radio na tome. Tebi posle stalno puca ego i ti pokušavaš da ga vratiš. Jer, drugi ljudi posle dolaze na pozicije gde si ti bio i pevaju i čak i da su ispod tebe, tebi i dalje radi ego: ‘A što, a što, a što’. Pokušavaš stalno da objasniš ti nešto nekome. Šta ti da objasniš? Ti si, druže, sam kriv za to. Tebi niko nije kriv što ti ne radiš.

- Ljudi su shvatili ko sam i šta sam. Ljudi su shvatili da sam ja dobar momak generalno, ali to je samo jedan deo života. Opet kažem, bolje što se to desilo jer u suprotnom neke stvari i ljude ne bih upoznao.

(Telegraf.rs)