Sergej Trifunović nakon hapšenja: "Taj rat nas vodi u dublje probleme, više puta sam hapšen nego Toni Soprano"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mark
Sergej Trifunović uvek koristi priliku da napravi cirkus od svake situacije, ali stvarnost je ozbiljna i zahteva odgovornost, a ne šale.
Слађана Точиловац Шаљић
Сергеј и Исидора. Замало Јесењин и Данкан. Видите да живимо у кретенској епохи. Цивилизација нестаје. Уфушава се убрзано. Чувајте се и чувајте једно друго. Пазите на своје породице, фамилије. То је све што је остало али је уједно и најважније. Ти си Сергеј кренуо у Ријеку као да си партизански генерал из тог града. Са све Жуковим. Очигледно је да твој ентузијазам и заразну потребу за слободом не деле и други. И ја сам волела Мајаковског и Љиљу Брик и Ли Милер. Обожавам Милунку Савић. Али то је лична ствар. Овај свет функционише на танкој ивици жилета могућег нуклеарног армагедона. Тањој него у Андалузијском псу. Још тањој када је климатска катастрофа у питању. И свакога дана се питам у каквом свету ће живети млади за десет или педесет година. Волела бих као мајка да живе у благостању. У очуваној природи. Да не губе разум и душу у некој дистопији. Тоталитаризму било које врсте. Зато је и важна љубав ближњих и додир са природом и људима око нас. Српском народу је то некако урођено. Дружење, хумор, радост живота. Песма, игра, стварање. Праведна расподела добрих и лоших дана. Срећно.
Tamara
Sergej je mrzitelj al je vucic ipak covek i brine o s im gradjanima