Sećanje na grlatog gospodina Žiku Nikolića: Festivalski i koncertni pevač safetovskog stila
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Boža zemunac
Legendu naše narodne muzike Žiku Nikolića sam upoznao davnih sedamdesetih godina. Stanovao je tada na Novom Beogradu u ulici Džona Kenedija, i bili smo na istom ulazu. Bio je gospodin i faca svoga zanata. Posle puno godina sreli smo se na jednom humanitarnom koncertu u Kuršumliji gde sam i ja pevao. Prijatno se iznenadio što sam mu kolega. On je tada bio sa suprugom Dinom inače rođenom sestrom Silvane Armenulić. Malo smo tada popili i veče je bilo fenomenalno. O njegovim glasovnim kvalitetima i kao čoveku ne treba trošiti reči. Žiko legendo, laka ti crna zemlja I neka te anđeli čuvaju.