"Sahranili smo Boru Đorđevića, ja sam plakao zbog njega" Potresna ispovest radnika iz Gradskog groblja u Čačku

Legendarni roker i frontmen kultnog benda "Riblja čorba", Borisav Bora Đorđević , preminuo je 4. septembra u 71. godini, a sahranjen je prošle subote u posebnoj aleji na Gradskom groblju u Čačku.

Posebnu čast da obave ukop posmrtnih ostataka imali su radnici JKP "Gradsko zelenilo" - Vladan, Goran, Aco, Stanko, Vladica i Rile. Četvorica su kopala raku, dok su dvojica pomagali oko samog sprovoda.

Preporučujemo

Juče ujutru su zatečeni na svojim radnim mestima, neki su kopali nove humke, a neki radili druge, takođe teške fizičke poslove. Iako je to svakodnevni deo njihovog posla, za neke od njih, kao što je Vladan Matović, sahrana Bore Đorđevića bila je emotivno posebna.

- Voleo sam njegovu muziku, mi smo taj dan sahranili legendu, ali to "legendu" da napišeš velikim slovom - počeo je razgovor Vladan Matović, pogrebnik Gradskog groblja u Čačku.

- Bio sam na raznim mestima, život me nije mazio i nemam problem sa ekshumacijama i sličnim stvarima. Skoro sam dobio rešenje za stalno ovde na Gradskom groblju i mnogo sam zahvalan direktoru koji je mi je dao parče hleba. Teško je, nije lako kopati rake i svaki dan gledati ljudsku patnju i bol. Ali od nečega mora da se živi. Međutim, taj osećaj kada je trebalo da kopamo raku za njega je poseban, to dosad nisam osetio, bilo mi je teško - rekao je Vladan.

Radi posao koji gotovo niko neće, a neko ipak mora.

- Voleo sam njegovu muziku, ali više od roka sam voleo njega kao čoveka, iako sam ga poznavao površno i sreo nekoliko puta. Onda kad to niko nije smeo, on je bio taj koji je isticao da je Srbin iz Čačka, zato ga neizmerno cenim. Viđali smo se na Ravnoj gori, on je tamo često dolazio i sa običnim svetom razgovarao, evo kao sad ti i ja. Bio je narodni čovek - rekao je on, a dok su se na sahrani prolomili aplauzi i pevao hor, Vladan je osećao duboku tugu i poštovanje.

- Tog dana niko od mojih kolega nije bio ravnodušan, pa ni ja. Dok smo ga pokopavali, pevao je hor, ali to smo već čuli, jer je profesorka Gimnazije s decom sat pre početka sahrane uvežbavala, pa smo znali kako će to otprilike izgledati. Ali kada se prolomio aplauz, to me potpuno razoružalo... Da, nosio sam crnu majicu u znak žalosti za Borom, ali nisam plakao. Kad Srbi ispraćaju heroja, oni ne plaču. Možda je to bio znoj - istakao je Vladan Matović.

(Telegraf.rs/Kurir)