"U svaku je bio zaljubljen, ali najbolje dane proveo je sa Dubravkom": Ispovest najboljeg druga Bore Đorđevića

Legendarni roker, Borisav Bora Đorđević, frontmen popularne grupe "Riblja čorba", preminuo je juče, 4. septembra, u 72. godini, nakon komplikacija koje su bile povezane sa hroničkom opstruktivnom bolesti pluća, tzv HOBP od koje je godinama patio.

U bolnici u Ljubljani proveo je poslednje dane. Ležao je 15 dana intubiran, a bitku je potom, nažalost, izgubio. Njegovo telo preneće iz Slovenije u Srbiju, a čuveni muzičar počivaće u rodnom Čačku. Ispraćaj će se održati subotu, 7. septembar, u 14.30 časova na Gradskom groblju, a opelo će biti održano u 14 h.

Mnogi tuguju za odlaskom jednog od naših najboljih umetnika, a najviše Čačani.

Za portal Telegraf govorio je Borin najbolji drug iz detinjstva, Dr Prvoslav Savić, koji je sa Đorđevićem proveo najlepše, ali i najteže životne trenutke.

• Kako je počelo vaše drugarstvo?

- Od rođenja se znamo, iz istog smo kvarta, živeli smo zgrada prekoputa zgrade. Osnovna škola, srednja, naše druženje je bilo na nivou muzike. Profesor muzičkog je Boru i mene angažovao u sekciju koja je bila jako popularna, tu smo uzeli prve instrumente i svirali sve živo. Na konto toga smo posle mogli da ih koristimo i za nas, za šta smo hteli. Tako je sve počelo.

• Kako je tekao vaš put?

- Do gimnazije smo bili non stop zajedno, svirali smo 10 godina, a onda se Bora preselio i njegova majka i otac su otišli, u trećem razredu gimnazije, za Beograd, u 5. Beogradsku gimnaziju. Majka mu je bila profesorka tamo, a otac je posle bio u penziji. Od tada je on osnovao prvu grupu, pa posle "Suncokrete" i to je što je on.

• Kakav je bio karakter?

- Odličan. Bio je jako slobodan. Slobodniji od nas u svakom pogledu. Njega nije bilo stid, to je bilo stidno vreme, da uzme gitaru i da svira na sred ulice, parka, gde god. Provodili smo leto na Divčibarama kod mene, svirali smo ispred odmarališta, onda sva deca siđu da slušaju. Meni je bilo mnogo lakše da idemo zajedno, da se provučem uz njega, ali nikad ne bih ja počeo prvi.

• Da li je sanjao da bude velika zvezda?

- Stalno je to pričao, mi smo se čak i šalili na njegov račun. Govorio je: "Videćete, svi ćemo biti, a ja ću imati Borovo ćoše, ulicu, kvart". Naravno da je preterivao, ko bi mu verovao u to vreme? Niko. Čak smo i šalili na taj račun.

• Kada ste shvatili da Vam je Bora jedan od najboljih prijatelja?

- Odmah. Nikad ja to nisam merio. Morao je svaki dan da svrati. Ako ništa drugo, ja čujem kako štima gitaru preko terase, ja moje, on njegove. Ništa to nije mereno, to se podrazumevalo.

• Da li je teško podnosio zadnji period života?

- Čuli smo se 15 dana pre nego što je upao u komu. Nije to ništa novo, dugo je on bolestan. Međutim on to nije voleo da se čuje, jer nije voleo da ga ljudi sažaljevaju. Pošto sam ja patalog, on je pitao često o tim stvarima. Imao je tu opstrukciju pluća, ali druga biologija je bila.

• Kako se predstavljao bliskoj sredini?

- Nije bilo mesta da nije pomenuo Čačak. Svirali su Kanadi, Australiji... Nije se desilo da nije bilo bar pozdrava ili stiha. Ja sam ga pitao jednom kako mu pada na pamet, a on kaže: "Ne znam, spontano". Jednom je rekao, svirali su u Engleskoj u nekom klubu i bio je samo jedan Englez, ostali sve Čačani, odnosno Srbi. Tako da je uvek to pominjao, svaka mu čast.

• Kažu da je Bora u mladosti pravio dosta nestašluka?

- Jeste, zajedno smo pravili nestašluke. Uzimali smo neki novac da kupimo instrumente. Pa kad su nas priveli u sudu, mi smo rekli sve ćemo to da vratimo kad budemo popularni. Pogotovo je Bora na tome insistirao, rekao je sve ćemo mi to da vratimo sa kamatom.

• Da li je imao neku svoju viziju života koju je predstavljao drugima?

- On je to lepo rekao u stihovima, mogao je da bude i pekar i lekar i apotekar, ali ne. Njemu je samo muzika bila cilj. Dobijam utisak da nije razmišljao kao svi mi. Kad smo se razdvojili, ja sam otišao na medicinu, pa sam mislio da mogu paralelno i fakultet i svirke, ali to je već tad bilo nemoguće, pa sam ipak ostao u ovim mojim vodama.

• U vaše vreme nije bilo interneta i telefona, ali ste uspeli da ostanete u kontaktu celog života?

- Zato smo bili toliko bliski. Nije bila nijedna telefonska govornica u Čačku. Bili smo uvek povezani. Onda je kasnije sve dobilo skroz druge varijante brzog života. Posle nam je bilo lakše, nismo se viđali, ali smo komunicirali. To je takođe imalo prednosti.

• Koji vam je period života bio najdraži sa njim?

- Prelaz iz osnovne u srednju školu, tad smo bili najpopularniji, tad smo svirali. Između 15 i 16 godina, tad smo bili stvarno srećni zajedno.

• Kakav je bio kao prijatelj?

- Ko god mu se obratio za pomoć, pogotovo muzičku, svima je činio. Ja sam ga čak i kritikovao, govorio sam mu - polako. Jedna kladionica je imala kampanju, on se kladio, dosta je voleo i često sve što zaradi na kladionici, pokloni nekome. Recimo, mojoj unuci je poklonio jedno svoje klađenje. Ona je balerina, igrala je čak na jednom njegovom koncertu. Nije pomagao samo meni, nego svima redom.

• Iz Čačka je prešao u Sloveniju, da li je patio u toj liniji između, u ovim poslednjim danima?

- U zadnjih nekoliko godina jeste. Zvao me je, pa mi priča kako je sanjao da smo bili ovamo onamo, pita kako sam ja. Ja ga pitam šta mu je, ali dobro, sa godinama idu i emocije. Dok ranije čovek nije mogao da ga uhvati, što se kaže, ni za glavu ni za rep, ali kako je sve bio stariji, sve više se obraćao Čačku i vraćao se ovamo, čuli smo se. Uvek je bio pun nekih emocija. Zadnji put sam mu poslao neke slike, on kaže: "Naterao si me da plačem".

• Bora se tri puta ženio, kako je tekao njegov ljubavni život?

- Mi to ne znamo. On nas dovede pred svršen čin, a znam da je zaljubljive prirode. Mi nismo verovali, mislili smo da glumi, ali ne. Uvek izleti neka pesma uz to. Dragana, prva supruga, nju sam površno znao. Drugu suprugu sa kojom se upoznao u Čikagu, znao sam zbog prezimena. Upoznali smo se. Ona je Savić, deda joj se zove Prvoslav Savić, isto kao ja. Najbolje dane proveo je sa sadašnjom ženom, Dubravkom. Ona nije Slovenka, ona je rodom iz Bosne, mislim da je iz okoline Banjaluke i najbolje dane proveo je sa njom. Ali u svaku se zaljubio. Kaže nam: "Ja sam se oženio", pozove nas i tako.

(Telegraf.rs)